Пређи на садржај

Разум и осећајност (филм из 1995)

С Википедије, слободне енциклопедије
Разум и осећајност
Филмски постер
Изворни насловSense and Sensibility
Жанристоријска драма
РежијаАнг Ли
СценариоЕма Томпсон
ПродуцентЛиндси Доран
Темељи се наРазум и осећајност
(Џејн Остин)
Главне улогеЕма Томпсон
Алан Рикман
Кејт Винслет
Хју Грант
МузикаПатрик Дојл
Директор
фотографије
Мајкл Колтер
МонтажаТим Сквајерс
Продуцентска
кућа
ДистрибутерSony Pictures Releasing
Година1995.
Трајање136 минута[1]
ЗемљаСАД
Језикенглески
Буџет16 милиона долара
Зарада135 милиона долара
IMDb веза

Разум и осећајност (енгл. Sense and Sensibility) је америчка историјска драма из 1995. у режији Анга Лија, заснована на истоименом роману Џејн Остин из 1811. године. Ема Томпсон, која је написала сценарио, тумачи главну улогу Елинор Дашвуд, док Кејт Винслет игра њену млађу сестру Меријен. Радња прати сестре Дашвуд, припаднице богате енглеске племићке породице, које морају да се носе са околностима изненадне неимаштине. Приморане су да траже финансијску сигурност кроз удају. Хју Грант и Алан Рикман играју њихове удвараче.

Продуценткиња Линдси Доран, дугогодишња обожаватељка романа Разум и осећајност, ангажовала је Ему Томпсон да напише сценарио. Она је провела пет година правећи бројне ревизије, континуирано радећи на сценарију између других филмова, па и током продукције самог филма. Студији су били нервозни што је Томпсонова први пут писала сценарио, али је Columbia Pictures пристао да дистрибуира филм. Иако је у почетку намеравала да нека друга глумица глуми Елинор, Томпсонова је на крају преузела ову улогу. Њен сценарио је преувеличао богатство породице Дашвуд како би њихове касније сцене сиромаштва учинила очигледнијим савременој публици. Такође је изменила особине мушких ликова како би их учинила привлачнијим савременим гледаоцима. Разлике између Елинор и Меријен додатно су наглашене кроз визуелну симболику и сцене измењене у односу на роман. Ли је изабран за редитеља, како због свог рада у филму The Wedding Banquet из 1993. године, тако и због тога што је Доранова веровала да ће помоћи да се филм допадне широј публици. Ли је добио буџет од 16 милиона долара.

Филм је премијерно приказан 13. децембра 1995. у Сједињеним Америчким Државама. Остварио је комерцијални успех са зарадом од 135 милиона долара широм света. По изласку је добио изузетно позитивне критике и многа признања, укључујући три награде и једанаест номинација на филмским наградама Британске академије 1995. године. Уз то је био номинован за седам Оскара, укључујући оне за најбољи филм и најбољу глумицу. Томпсонова је награђена за најбољи адаптирани сценарио, поставши једина особа која је освојила Оскара и за глуму и за сценарио. Овај филм је допринео поновном порасту интересовања за књижевна дела Џејн Остин и инспирисао бројне друге продукције у сличним жанровима. И данас важи за једну од најуспешнијих адаптација њених романа свих времена.[2]

Када господин Дашвуд умре, његовој жени и три ћерке — Елинор, Меријен и Маргарет — остаје наследство од само 500 фунти годишње; највећи део његовог имања, Норланд Парка, препуштен је његовом сину из претходног брака, Џону. Он и његова похлепна, снобовска жена Фени одмах се смештају у велику кућу; Фени позива свог брата Едварда Ферарса да остане са њима. Она почиње да се брине због пријатељства које се рађа између Едварда и Елинор, верујући да он може да нађе бољу прилику, и чини све што је у њеној моћи да спречи да оно прерасте у љубавну наклоност.

Сер Џон Мидлтон, рођак обудовеле госпође Дашвуд, нуди јој малу викендицу на свом имању, Бартон Парк у Девонширу. Она и њене ћерке се усељавају и честе су гошће у Бартон Парку. Меријен упознаје старијег пуковника Брандона, који се заљубљује у њу на први поглед. Међутим, за њену наклоност бори се и заносни Џон Вилоби, у кога се Меријен заљубљује. Једног јутра, док је очекивала да ће је запросити, он уместо тога у журби одлази за Лондон.

Ташта сер Џона, госпођа Џенингс, једном приликом позива своју ћерку и зета, господина и госпођу Палмер, у посету. Они са собом доводе и осиромашену Луси Стил. Луси се поверава Елинор да су она и Едвард тајно верени већ пет година, чиме руши све Елинорине наде у заједничку будућност са њим. Госпођа Џенингс води Луси, Елинор и Меријен у Лондон, где на једном балу срећу Вилобија. Он једва да их примећује, а сестре Дашвуд сазнају да се он у међувремену верио са изузетно богатом госпођицом Греј. Меријен је неутешна овим сазнањем. Пуковник Брандон тада открива да је његова штићеница Бет, ванбрачна ћерка његове прве љубави Елајзе, остала трудна са Вилобијем који ју је напустио; Вилобијева тетка, леди Ален, искључила га је из наследства након што је ово открила. Убрзо се сазнаје и за веридбу Едварда и Луси. Едвардова мајка захтева да он раскине веридбу, али када он то часно одбије, одузима му богатство и преписује га његовом млађем брату, Роберту.

На путу кући у Девоншир, Елинор и Меријен заустављају се да преноће на сеоском имању Палмерових, који живе у близини Вилобијевог поседа. Меријен не може да одоли да не оде да види Вилобијево имање и прелази дуг пут по јакој киши да би то учинила. Као последица тога, она се озбиљно разбољева, али је Елинор, уз помоћ пуковника Брандона који ју је спасао, негује све до опоравка. Меријен се опоравља, након чега се са сестром враћа кући. Тамо сазнају да је госпођица Стил постала госпођа Ферарс и претпостављају да се удала за Едварда. Међутим, Едвард стиже да објасни да се госпођица Стил заправо удала за његовог брата Роберта, чиме је он коначно ослобођен обавезе према њој. Едвард проси Елинор и постаје викар, док се Меријен удаје за пуковника Брандона.

  • Ема Томпсон као Елинор Дашвуд
  • Кејт Винслет као Меријен Дашвуд
  • Алан Рикман као пуковник Брандон
  • Имоџен Стабс као Луси Стил
  • Хју Грант као Едвард Ферарс
  • Грег Вајз као Џон Вилоби
  • Џема Џоунс као госпођа Дашвуд
  • Харијет Волтер као Фени Дашвуд
  • Џејмс Флит као Џон Дашвуд
  • Хју Лори као господин Палмер
  • Имелда Стонтон као Шарлот Палмер
  • Роберт Харди као сер Џон Мидлтон
  • Елизабет Спригс као госпођа Џенингс
  • Том Вилкинсон као господин Дашвуд
  • Емили Франсоа као Маргарет Дашвуд
  • Ричард Ламсден као Роберт Ферарс

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „'Sense and Sensibility' (PG)”. British Board of Film Classification. 15. 12. 1995. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 2. 12. 2012. 
  2. ^ Flavin 2004, стр. 42.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]