Разум и осећајност (филм из 1995)

Разум и осећајност
Филмски постер
Изворни наслов	Sense and Sensibility
Жанр	историјска драма
Режија	Анг Ли
Сценарио	Ема Томпсон
Продуцент	Линдси Доран
Темељи се на	Разум и осећајност (Џејн Остин)
Главне улоге	Ема Томпсон Алан Рикман Кејт Винслет Хју Грант
Музика	Патрик Дојл
Директор фотографије	Мајкл Колтер
Монтажа	Тим Сквајерс
Продуцентска кућа	Columbia Pictures Mirage Enterprises
Дистрибутер	Sony Pictures Releasing
Година	1995.
Трајање	136 минута
Земља	САД
Језик	енглески
Буџет	16 милиона долара
Зарада	135 милиона долара
IMDb веза

Разум и осећајност (енгл. Sense and Sensibility) је америчка историјска драма из 1995. у режији Анга Лија, заснована на истоименом роману Џејн Остин из 1811. године. Ема Томпсон, која је написала сценарио, тумачи главну улогу Елинор Дашвуд, док Кејт Винслет игра њену млађу сестру Меријен. Радња прати сестре Дашвуд, припаднице богате енглеске племићке породице, које морају да се носе са околностима изненадне неимаштине. Приморане су да траже финансијску сигурност кроз удају. Хју Грант и Алан Рикман играју њихове удвараче.

Продуценткиња Линдси Доран, дугогодишња обожаватељка романа Разум и осећајност, ангажовала је Ему Томпсон да напише сценарио. Она је провела пет година правећи бројне ревизије, континуирано радећи на сценарију између других филмова, па и током продукције самог филма. Студији су били нервозни што је Томпсонова први пут писала сценарио, али је Columbia Pictures пристао да дистрибуира филм. Иако је у почетку намеравала да нека друга глумица глуми Елинор, Томпсонова је на крају преузела ову улогу. Њен сценарио је преувеличао богатство породице Дашвуд како би њихове касније сцене сиромаштва учинила очигледнијим савременој публици. Такође је изменила особине мушких ликова како би их учинила привлачнијим савременим гледаоцима. Разлике између Елинор и Меријен додатно су наглашене кроз визуелну симболику и сцене измењене у односу на роман. Ли је изабран за редитеља, како због свог рада у филму The Wedding Banquet из 1993. године, тако и због тога што је Доранова веровала да ће помоћи да се филм допадне широј публици. Ли је добио буџет од 16 милиона долара.

Филм је премијерно приказан 13. децембра 1995. у Сједињеним Америчким Државама. Остварио је комерцијални успех са зарадом од 135 милиона долара широм света. По изласку је добио изузетно позитивне критике и многа признања, укључујући три награде и једанаест номинација на филмским наградама Британске академије 1995. године. Уз то је био номинован за седам Оскара, укључујући оне за најбољи филм и најбољу глумицу. Томпсонова је награђена за најбољи адаптирани сценарио, поставши једина особа која је освојила Оскара и за глуму и за сценарио. Овај филм је допринео поновном порасту интересовања за књижевна дела Џејн Остин и инспирисао бројне друге продукције у сличним жанровима. И данас важи за једну од најуспешнијих адаптација њених романа свих времена.

Радња

Када господин Дашвуд умре, његовој жени и три ћерке — Елинор, Меријен и Маргарет — остаје наследство од само 500 фунти годишње; највећи део његовог имања, Норланд Парка, препуштен је његовом сину из претходног брака, Џону. Он и његова похлепна, снобовска жена Фени одмах се смештају у велику кућу; Фени позива свог брата Едварда Ферарса да остане са њима. Она почиње да се брине због пријатељства које се рађа између Едварда и Елинор, верујући да он може да нађе бољу прилику, и чини све што је у њеној моћи да спречи да оно прерасте у љубавну наклоност.

Сер Џон Мидлтон, рођак обудовеле госпође Дашвуд, нуди јој малу викендицу на свом имању, Бартон Парк у Девонширу. Она и њене ћерке се усељавају и честе су гошће у Бартон Парку. Меријен упознаје старијег пуковника Брандона, који се заљубљује у њу на први поглед. Међутим, за њену наклоност бори се и заносни Џон Вилоби, у кога се Меријен заљубљује. Једног јутра, док је очекивала да ће је запросити, он уместо тога у журби одлази за Лондон.

Ташта сер Џона, госпођа Џенингс, једном приликом позива своју ћерку и зета, господина и госпођу Палмер, у посету. Они са собом доводе и осиромашену Луси Стил. Луси се поверава Елинор да су она и Едвард тајно верени већ пет година, чиме руши све Елинорине наде у заједничку будућност са њим. Госпођа Џенингс води Луси, Елинор и Меријен у Лондон, где на једном балу срећу Вилобија. Он једва да их примећује, а сестре Дашвуд сазнају да се он у међувремену верио са изузетно богатом госпођицом Греј. Меријен је неутешна овим сазнањем. Пуковник Брандон тада открива да је његова штићеница Бет, ванбрачна ћерка његове прве љубави Елајзе, остала трудна са Вилобијем који ју је напустио; Вилобијева тетка, леди Ален, искључила га је из наследства након што је ово открила. Убрзо се сазнаје и за веридбу Едварда и Луси. Едвардова мајка захтева да он раскине веридбу, али када он то часно одбије, одузима му богатство и преписује га његовом млађем брату, Роберту.

На путу кући у Девоншир, Елинор и Меријен заустављају се да преноће на сеоском имању Палмерових, који живе у близини Вилобијевог поседа. Меријен не може да одоли да не оде да види Вилобијево имање и прелази дуг пут по јакој киши да би то учинила. Као последица тога, она се озбиљно разбољева, али је Елинор, уз помоћ пуковника Брандона који ју је спасао, негује све до опоравка. Меријен се опоравља, након чега се са сестром враћа кући. Тамо сазнају да је госпођица Стил постала госпођа Ферарс и претпостављају да се удала за Едварда. Међутим, Едвард стиже да објасни да се госпођица Стил заправо удала за његовог брата Роберта, чиме је он коначно ослобођен обавезе према њој. Едвард проси Елинор и постаје викар, док се Меријен удаје за пуковника Брандона.

Улоге

• Ема Томпсон као Елинор Дашвуд
• Кејт Винслет као Меријен Дашвуд
• Алан Рикман као пуковник Брандон
• Имоџен Стабс као Луси Стил
• Хју Грант као Едвард Ферарс
• Грег Вајз као Џон Вилоби
• Џема Џоунс као госпођа Дашвуд
• Харијет Волтер као Фени Дашвуд
• Џејмс Флит као Џон Дашвуд
• Хју Лори као господин Палмер
• Имелда Стонтон као Шарлот Палмер
• Роберт Харди као сер Џон Мидлтон
• Елизабет Спригс као госпођа Џенингс
• Том Вилкинсон као господин Дашвуд
• Емили Франсоа као Маргарет Дашвуд
• Ричард Ламсден као Роберт Ферарс

Литература

• Brownstein, Rachel M (2001). „Out of the Drawing Room, Into the Lawn”. Ур.: Troost, Linda; Greenfield, Sayre N. Jane Austen in Hollywood. University Press of Kentucky. стр. 13—21. ISBN 978-0-8131-9006-8. Архивирано из оригинала 26. 7. 2014. г. Приступљено 5. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Dobie, Madeleine (2003). „Gender and the Heritage Film: Popular Feminism Turns to History”. Ур.: Suzanne Rodin Pucci; James Thompson. Jane Austen and Co: Remaking the Past in Contemporary Culture. State University of New York Press. стр. 247—260. ISBN 0-7914-5616-1. Архивирано из оригинала 27. 7. 2014. г. Приступљено 5. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Dole, Carole M (2001). „Austen, Class, and the American Market”. Ур.: Troost, Linda; Greenfield, Sayre N. Jane Austen in Hollywood. University Press of Kentucky. стр. 58—78. ISBN 978-0-8131-9006-8. Архивирано из оригинала 26. 7. 2014. г. Приступљено 5. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Doran, Lindsay (1995). „Introduction”. Ур.: Doran, Lindsay; Thompson, Emma. Sense and Sensibility: The Screenplay and Diaries. Bloomsbury. стр. 7–40. ISBN 1-55704-782-0. 
• Flavin, Louise (2004). Jane Austen in the Classroom: Viewing the Novel/reading the Film. Peter Lang Publishing. ISBN 0-8204-6811-8. Архивирано из оригинала 19. 10. 2021. г. Приступљено 5. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Gay, Penny (2003). „Sense and Sensibility in a Post-Feminist world: Sisterhood is Still Powerful”. Ур.: MacDonald, Gina; MacDonald, Andrew. Jane Austen on Screen. Cambridge University Press. стр. 90—110. ISBN 0-521-79325-4. Архивирано из оригинала 23. 7. 2014. г. Приступљено 5. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Greenfield, Sayre N.; Troost, Linda V. (2001). „Watching Ourselves Watching”. Ур.: Troost, Linda; Greenfield, Sayre N. Jane Austen in Hollywood. University Press of Kentucky. стр. 1—12. ISBN 978-0-8131-9006-8. Архивирано из оригинала 26. 7. 2014. г. Приступљено 5. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Higson, Andrew (2004). „English Heritage, English Literature, English Cinema: Selling Jane Austen to Movie Audiences in the 1990s”. Ур.: Voigts-Virchow, Eckart. Janespotting and Beyond: British Heritage Retrovisions Since the Mid-1990s. Gunter Narr Verlag Tubingen. стр. 35—50. ISBN 3-8233-6096-5. Архивирано из оригинала 19. 10. 2021. г. Приступљено 5. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Higson, Andrew (2011). Film England: Culturally English Filmmaking Since the 1990s. I.B. Tauris. ISBN 978-1-84885-454-3. 
• Jones, Wendy S. (2005). Consensual Fictions: Women, Liberalism, And The English Novel. University of Toronto Press. ISBN 0-8020-8717-5. 
• Kohler-Ryan, Renee; Palmer, Sydney (2013). „What Do You Know of My Heart?: The Role of Sense and Sensibility in Ang Lee's Sense and Sensibility and Crouching Tiger Hidden Dragon”. Ур.: Arp, Robert; Barkman, Adam; McRae, James. The Philosophy of Ang Lee. University Press of Kentucky. стр. 41—63. ISBN 978-0-8131-4166-4. Архивирано из оригинала 19. 10. 2021. г. Приступљено 5. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Looser, Devoney (1996). . „Jane Austen 'Responds' to the Men's Movement”. Persuasions On-Line. 18: 150—170. Архивирано из оригинала 13. 9. 2013. г. Приступљено 20. 8. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• McCreadie, Marsha (2006). Women Screenwriters Today: Their Lives and Words. Praeger Publishers. ISBN 0-275-98542-3. 
• McRae, James (2013). „Conquering the Self: Daoism, Confucianism, and the Price of Freedom in Crouching Tiger, Hidden Dragon”. Ур.: Arp, Robert; Barkman, Adam; McRae, James. The Philosophy of Ang Lee. University Press of Kentucky. стр. 19—40. ISBN 978-0-8131-4166-4. Архивирано из оригинала 1. 7. 2019. г. Приступљено 5. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Mills, Clifford W. (2009). Ang Lee. Chelsea House Publishers. ISBN 978-1-60413-566-4. Архивирано из оригинала 19. 10. 2021. г. Приступљено 5. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Nadoolman Landis, Deborah (2012). Filmcraft: Costume Design: Costume Design. Focal Press. ISBN 978-0-240-81867-2. 
• Nixon, Cheryl L (2001). „Balancing the Courtship Hero: Masculine Emotional Display in Film Adaptations of Austen's Novels”. Ур.: Troost, Linda; Greenfield, Sayre N. Jane Austen in Hollywood. University Press of Kentucky. стр. 22—43. ISBN 978-0-8131-9006-8. Архивирано из оригинала 26. 7. 2014. г. Приступљено 5. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Parrill, Sue (2002). Jane Austen on Film and Television: A Critical Study of the Adaptations. McFarland. ISBN 0-7864-1349-2. Архивирано из оригинала 26. 7. 2014. г. Приступљено 5. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Pidduck, Julianne (2000). „Of Windows and Country Walks: Frames of Space and Movement in 1990s Austen Adaptations”. Ур.: You-Me Park; Rajeswari Sunder Rajan. The Postcolonial Jane Austen. Routledge. стр. 123—146. ISBN 0-415-23290-2. Архивирано из оригинала 26. 7. 2014. г. Приступљено 5. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Scholz, Anne-Marie (2013). From Fidelity to History: Film Adaptations as Cultural Events in the Twentieth Century. Berghahn Books. ISBN 978-0-85745-731-8. Архивирано из оригинала 25. 7. 2014. г. Приступљено 15. 7. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Shih, Shu-mei (2007). Visuality and Identity: Sinophone Articulations Across the Pacific. University of California Press. ISBN 978-0-520-22451-3. Архивирано из оригинала 19. 10. 2021. г. Приступљено 5. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Simon, John Ivan (2005). John Simon On Film: Criticism, 1982–2001. Applause Books. ISBN 978-1-55783-507-9. 
• Stempel, Tom (2000). Framework: A History of Screenwriting in the American Film. Syracuse University Press. ISBN 0-8156-0654-0. Архивирано из оригинала 19. 10. 2021. г. Приступљено 5. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Stovel, Nora (2011). . „From Page to Screen: Emma Thompson's Film Adaptation of Sense and Sensibility”. Persuasions On-Line. 32 (1). Архивирано из оригинала 13. 9. 2013. г. Приступљено 30. 8. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Thompson, Emma (1995). „The Diaries”. Ур.: Doran, Lindsay; Thompson, Emma. Sense and Sensibility: The Screenplay and Diaries. Bloomsbury. стр. 206–287. ISBN 1-55704-782-0. 
• Thompson, Emma; Lindsay Doran (1995). Audio commentary for Sense and Sensibility (DVD). Special Features: Columbia Pictures.  
• Thompson, James (2003). „How to Do Things with Austen”. Ур.: Suzanne Rodin Pucci; James Thompson. Jane Austen and Co: Remaking the Past in Contemporary Culture. State University of New York Press. стр. 13—33. ISBN 0-7914-5616-1. Архивирано из оригинала 27. 7. 2014. г. Приступљено 5. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Troost, Linda V (2007). „The Nineteenth-century Novel on Film: Jane Austen”. Ур.: Cartmell, Deborah; Whelehan, Imelda. The Cambridge Companion to Literature on Screen. Cambridge University Press. стр. 75—89. ISBN 978-0-521-61486-3. 
• Voigts-Virchow, Eckart (2004). „"Corset Wars": An Introduction to Syncretic Heritage Film Culture Since the Mid-1990s”. Ур.: Voigts-Virchow, Eckart. Janespotting and Beyond: British Heritage Retrovisions Since the Mid-1990s. Gunter Narr Verlag Tubingen. стр. 9—34. ISBN 3-8233-6096-5. Архивирано из оригинала 19. 10. 2021. г. Приступљено 5. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Спољашње везе

• Разум и осећајност на веб-сајту IMDb (језик: енглески)
• Разум и осећајност на веб-сајту AllMovie (језик: енглески)
• Разум и осећајност на веб-сајту Metacritic (језик: енглески)