Ракинац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ракинац
1-Crkva-Svetog-arhangela-Gavrila-u-Rakincu 1385138613.jpg
Црква Светог Арханђела Гаврила
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПодунавски
ОпштинаВелика Плана
Становништво
 — 2011.Пад 943
Географске карактеристике
Координате44°23′24″ СГШ; 21°12′20″ ИГД / 44.39° СГШ; 21.2055° ИГД / 44.39; 21.2055Координате: 44°23′24″ СГШ; 21°12′20″ ИГД / 44.39° СГШ; 21.2055° ИГД / 44.39; 21.2055
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина179 м
Ракинац на мапи Србије
Ракинац
Ракинац
Ракинац на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број026
Регистарска ознакаVP

Ракинац је насеље у Србији у општини Велика Плана у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 943 становника.

Историја[уреди]

Село лежи јужно од Великог Орашја Општина Велика Плана.

У крају селишту налазила се стара црквица, по којој се и брдо на коме је, зове Црквина. Раније су се ту познавали темељи, али их данас нема. Данас се ту налази само један камен, који је свакако служио као престо у олтару, и ту су, док село није добило цркву, долазили свештеници, прићешћивали су народ и служили службу. Мисли се да је ову цркву подигао кнез Лазар. Постоји предање да је на месту Вуковцу, западно од Ракинца, још пре Косовског боја постојало насеље Вукушић, у близини кога се налазе остаци неког старог гробља. Има још места на којима се налази трагови који указују на старо насеље. У место Свиње постоји старо гробље, а у месту Купусини има трагова од гробља које зову „маџарским“.

Ракинац је основан у доба прве Сеобе, а основале су га четири породице: Мартиновићи, Теофиловићи, Радојковићи и Ђорковићи су дошли од Косова, а Радојковићи су дошли од Сјенице. Доцније, за време друге Сеобе, дошли су Павловићи Тимотијевићи од Сјенице, Бранковићи од Косова и Ракићи из околине Коршумлије. У доба Кочине Крајине доселили су се Лазовићи из Старог Влаха, Лугавци из Прељине. Најзад су у току првог и другог Устанка и доцније досељене остале породице, и то од Тимока, од Нове Вароши, од Зајечара, од Видина, од Пирота, затим из Груже, Јасенице и Лепенице.

Ракинац се помиње у арачким списковима и имао је 1818. године 54 кућа. А по попису из 1921. године у Ракинцу је било 405 кућа са 2122 становника.

Предање вели да је село добило име по некоме Раки који је овамо први дошао. Причају да се пре тога село звало Стекојевац. Црква у Ракинцу подигнута 1875. године. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Демографија[уреди]

У насељу Ракинац живи 890 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,6 година (43,0 код мушкараца и 46,2 код жена). У насељу има 331 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,32.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.786
1953. 1.810
1961. 1.668
1971. 1.566
1981. 1.516
1991. 1.404 1.246
2002. 1.100 1.277
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.082 98,36 %
Хрвати
  
3 0,27 %
Црногорци
  
1 0,09 %
Македонци
  
1 0,09 %
непознато
  
10 0,90 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“Лепеница, Радовање, Бр. 460./928. Т. Радивојевић. „Летописа Села Ракинац
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“ (Беч 1999) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Коришћена Литература[уреди]

  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди]