Ракија од аниса

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Плод аниса

Ракија од аниса (Турски: Raki), у Македонији познатија као анасонка, је јако алкохолно пиће на бази мириса аниса, односно анетола, главног састојка биљке анис. У свету постоји велики број пића код којих је мирис анетола доминирајући, међу којима је и Раки. Први познати подаци о анису датирају из III века пре нове ере, у једном рецепту против куге у Месопотамији, а касније у медицини Арабљана за третирање ишијаса.

Историја аниса[уреди]

У Европи до почетка XIX века, анис се помало користио као медицинска биљка и за ароматизовање колача у посластичарству, као и неким ликерима који су имали име анисет. Посебно се радо конзумирао у Шпанији превентивно изјутра против стомачних обољења, под именом анесон. У Италији најпознатији ликер на бази аниса је самбука, која се пије на крају обеда. У Грчкој од овог пића најпознатији је оузо, у Турској Раки, у Сирији и Либану арак. У Османском царству, до XIX века, у великој количини се конзумирало вино. Међутим, због верских начела морала је да се смањи конзумација вина, па се Раки користила као главно пиће уз оброке. У то време, ракија која се правила уз додатак грожђа добила је назив права ракија (Турски: düz rakı). Прва производња ракије у Турској после пада Отоманског царства је била 1944. године у Измиру. Исте године је почела производња ракије уз додатак меласе која је ракији дала горак укус и названа је Нова Ракија (Турски: Yeni Rakı). Данас постоје разни брендови ракије од аниса која је у Турској веома позната.

Производња[уреди]

Ракија од аниса

У производњи јаких алкохолних пића од аниса се користи рафинисани етанол, као основна неутрална сировина, јер се она лакше ароматизује, а арома је чиста и фина.У основи, ракија од аниса се производи на два начина:

  • хладним поступком
  • топлим поступком[1]

Производња топлим поступком[уреди]

За призводњу по топлом поступку у тело апарата са ракијом од аниса стављају се плодови аниса, па се после дводневне мацерације заједно дестилишу. Када се користе апарати за једнократну дестилацију, аромати се стављају у посебан додатак кроз који пролазе алкохолно водне паре, који извлаче ароматичне састојке.

Производња хладним поступком[уреди]

Производња по хладном поступку је нешто једноставнија- тако што се анетола и етарско уље других аромата додаје у ракију са концентрацијом етанола 45-50%. Ракија произведена по хладном поступку је мање квалитетна и мање ароматична. На крају се у ракију додаје шећерни сируп који омекшава укус.

Анис[уреди]

Биљка анис

Анис (Pimpinella anisum L.-Umbellifeae) је једногодишња зељаста гајена биљка висока 20-60 центиметара. Цветови су ситни, бели и удружене у штитасте цвасти. Користе се осушени, зрели плодови. Плод је крушкастог облика дужине 4-5 милиметара, састваљен од два плодника који су обично спојени и сваки има по 5 ребара. У перикарпу има мхого маснића са етарским уљем. Анис садржи 1,5-5% етарског уља, око 10% масног уља, 20% беланчевина и шећера. Анисово уље се добија дестилацијом помоћу водене паре из самлевених зрелих плодова. Ово уље има 80-90% анетола, који му даје сладак укус и карактеристичан пријатан благ мирис. Анис је врло јаког пријатног ароматичног мириса на анетол и слатког, ароматичног укуса. Анис и његово уље имају разноврсну употребу: у изради медикамената, зубних пасти, у кондиторској и прехрамбеној индустрији и посебно за производњу- ароматизовање разних алкохолних пића. Анис под називом анасон гаји се и у Македонији и Јужној Србији.[2]

Конзумирање ракије од аниса[уреди]

У Турској, Раки се пије уз храну која се назива мезе (џем од парадајза са љутим папричицама, салата од першуна,парадајза, црног лука и зелене паприке исецканих на ситне комадиће). Раки се обично конзумира разређена водом и тада она добије млечно белу боју. Бела боја мешавине је знак да је ракија произведена по топлом поступку. Уколико се приликом додатка воде формира бледо бела боја напитка, тада се тумачи да је ракија произведена хладним поступком.

Слична пића[уреди]

У Македонији се са анисом такође прави и жестоко алкохолно пиће мастика, коју не треба мешати са анасонком јер се током производње мастике користи смола мастикс, смола једне врсте пистаћа преко које тече дестилат током дестилације, а која пићу даје специфичан укус.[3]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Лучић 1987
  2. ^ Nikićević, Paunović 2013
  3. ^ „ТАЈНАТА СОСТОЈКА НА МАСТИКАТА”. ВТ ДИЕТ КЛУБ. Приступљено 25. 11. 2018. 

Литература[уреди]

  • Лучић, Радован (1987). Производња јаких алкохолних пића. Београд: Нолит. COBISS.SR 44966668
  • Nikićević, Ninoslav; Paunović, Radoslav (2013). Tehnologija jakih alkoholnih pića. Beograd: Poljoprivredni fakultet. ISBN 978-86-7834-169-4. COBISS.SR 197694476
  • Forbes, Robert, J.; Short History of the Art of Distillation from the Beginnings Up to the Death of Cellier Blumenthal; Brill Academic Publishers; ISBN 90-04-00617-6; hardcover, 1997

Спољашње везе[уреди]