Раковац (Беочин)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Раковац.
Раковац
Манастирска улица у Раковцу
Манастирска улица у Раковцу
Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Аутономна покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Јужнобачки
Општина Беочин
Становништво
Становништво (2011) Раст 2248
Густина становништва 97 ст/km²
Положај
Координате 45°12′14″ СГШ; 19°45′34″ ИГД / 45.204° СГШ; 19.7595° ИГД / 45.204; 19.7595 Координате: 45°12′14″ СГШ; 19°45′34″ ИГД / 45.204° СГШ; 19.7595° ИГД / 45.204; 19.7595
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 177 m
Површина 20,5 km²
Раковац на мапи Србије
Раковац
Раковац
Раковац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 21299
Позивни број 021
Регистарска ознака NS

Раковац је насеље у Србији у општини Беочин у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 2248 становника.

Село се налази у брдима Фрушке горе на путу Беочин-Нови Сад. Од Беочина је удаљено око 4 km и Новог Сада 13 km.

Историја[уреди]

Настао је као прњавор, насеље манастирских кметова поред манастира Раковац саграђеног у 16. веку.

У току 1943. године манастир је порушен (данас делимично обновљен), многи житељи побијени, а село спаљено. После рата село није обновљено, већ је низводно, северније подигнут Нови Раковац (касније промењен назив у Раковац, а старији део села у Стари Раковац.

Током последњих 50 година спонтаним миграцијама село је обновљено досељеницима из Босне у потрази за послом у фабрици цемента у Беочину, а и многим другим који су овде успели да реше свој стамбени проблем. Због велике близине Новог Сада, у брдима Раковца се граде и многобројна викенд насеља. Обнављају се старе куће или граде нове.

Демографија[уреди]

У насељу Раковац живи 1592 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,0 година (38,4 код мушкараца и 39,6 код жена). У насељу има 683 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,91.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 582
1953. 715
1961. 1.060
1971. 968
1981. 1.081
1991. 1.357 1.350
2002. 2.020 1.989
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.700 85,47 %
Југословени
  
71 3,56 %
Мађари
  
44 2,21 %
Хрвати
  
42 2,11 %
Муслимани
  
22 1,10 %
Црногорци
  
15 0,75 %
Словаци
  
11 0,55 %
Словенци
  
9 0,45 %
Украјинци
  
7 0,35 %
Румуни
  
4 0,20 %
Македонци
  
3 0,15 %
Руси
  
2 0,10 %
Буњевци
  
2 0,10 %
Бугари
  
2 0,10 %
Русини
  
1 0,05 %
Роми
  
1 0,05 %
Немци
  
1 0,05 %
непознато
  
2 0,10 %


Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
Мапа Беочинске општине.

Спољашње везе[уреди]