Раковац (Беочин)

Координате: 45° 12′ 14″ СГШ; 19° 45′ 34″ ИГД / 45.204° СГШ; 19.7595° ИГД / 45.204; 19.7595
С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Раковац.

Раковац
Manastirska ulica, Rakovac.JPG
Манастирска улица у Раковцу
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобачки
ОпштинаБеочин
Становништво
 — 2011.Раст 2248
 — густина97/км2
Географске карактеристике
Координате45° 12′ 14″ СГШ; 19° 45′ 34″ ИГД / 45.204° СГШ; 19.7595° ИГД / 45.204; 19.7595
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина177 м
Површина20,5 км2
Раковац на мапи Србије
Раковац
Раковац
Раковац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број21299
Позивни број021
Регистарска ознакаNS

Раковац је насеље у Србији у општини Беочин у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 2248 становника.

Село се налази у брдима Фрушке горе на путу Беочин-Нови Сад. Од Беочина је удаљено око 4 km и Новог Сада 13 km.

Историја[уреди | уреди извор]

Настао је као прњавор, насеље манастирских кметова поред манастира Раковац саграђеног у 16. веку.

У току 1943. године манастир је порушен (данас делимично обновљен), многи житељи побијени, а село спаљено. После рата село није обновљено, већ је низводно, северније подигнут Нови Раковац (касније промењен назив у Раковац, а старији део села у Стари Раковац.

Током последњих 50 година спонтаним миграцијама село је обновљено досељеницима из Босне у потрази за послом у фабрици цемента у Беочину, а и многим другим који су овде успели да реше свој стамбени проблем. Због велике близине Новог Сада, у брдима Раковца се граде и многобројна викенд насеља. Обнављају се старе куће или граде нове.

Овде се налазе Спомен-обележје Стручица, Спомен-обележје Каменолом, Раковачки поток.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Раковац живи 1592 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,0 година (38,4 код мушкараца и 39,6 код жена). У насељу има 683 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,91.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 582
1953. 715
1961. 1.060
1971. 968
1981. 1.081
1991. 1.357 1.350
2002. 1.989 2.020
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.700 85,47%
Југословени
  
71 3,56%
Мађари
  
44 2,21%
Хрвати
  
42 2,11%
Муслимани
  
22 1,10%
Црногорци
  
15 0,75%
Словаци
  
11 0,55%
Словенци
  
9 0,45%
Украјинци
  
7 0,35%
Румуни
  
4 0,20%
Македонци
  
3 0,15%
Руси
  
2 0,10%
Буњевци
  
2 0,10%
Бугари
  
2 0,10%
Русини
  
1 0,05%
Роми
  
1 0,05%
Немци
  
1 0,05%
непознато
  
2 0,10%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
Мапа Беочинске општине.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]