Ракоцифалфа
| Ракоцифалфа мађ. Rákóczifalva | |
|---|---|
 Име насеља писано ровашким писмом | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Велика северна равница |
| Жупанија | Јас-Нађкун-Солнок |
| Срез | Солнок |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2017. | 5.256[1] |
| — густина | 146,52 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 47° 03′ 13″ С; 20° 08′ 04″ И / 47.0535° С; 20.1344° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 35,94 km2 |
  Ракоцифалфа Ракоцифалфа на карти Мађарске | |
| Поштански број | 5085 |
| Позивни број | (+36) 56 |
| Веб-сајт | |
| http://www.rákóczifalva.hu/ | |
Ракоцифалфа (мађ. Rákóczifalva) је град у Мађарској. Ракоцифалфа је град у оквиру жупаније Јас-Нађкун-Солнок.
Географија[уреди | уреди извор]
Локација[уреди | уреди извор]
Ракоцифалва се налази на левој обали Тисе јужно од Солнока, даље од реке. Његови суседи су Солнок на северу, Кенђел на истоку и Ракоциујфалу на југу.
Покрива површину од 3.594 km2 (1.388 sq mi) и има популацију од 5.307 људи (2015).[2]
Историја[уреди | уреди извор]
Археолошка истраживања пре изградње резервоара код места Тисароф, открила су да је подручје уз Тису, заштићено од поплава, било насељено још од праисторије. Најраније откривено насеље датира из неолита, а археолози су на брдима дуж обале пронашли складишне јаме, остатке рудника глине, фрагменте кућног прибора, коштаног и каменог оруђа и реликвије из духовног живота.
Брда су била насељена током раног и средњег бакарног доба, а у тадашњим гробовима пронађени су лонци, зделе и кригле.
У доба раних миграција, у 4. и 5. веку, регион су насељавали Сармати, у великим селима, чији су остаци ископани. Већина сарматских гробова је опљачкана, али су и даље пронађени остаци бронзаних наруквица, накита, римског новца и одеће украшене ћилибарским перлама. Откривена је и мрежа од најмање 20 подземних пећи, повезаних системом тунела.[3]
Године 1964. село је добило хидрофор од 5 m³, тада су почели да граде водоводну мрежу. Културни центар је проширен 1966. године. Године 1968. село је имало парк од 25.000 m².
Основна школа Ракоци је проширена са новим крилом 1968. године, нова једноспратница имала је четири учионице и две политехничке сале.
Мештани села су 1986. године подигли достојно спомен обележје испред општинске куће. Биста је постављена у спомен Ференца Ракоција II, по коме је и место добило име, коју сваке године полагањем венаца обележавају сеоске институције, невладине и пословне организације.
Статус града место је добило 1. јула 2009.
Становништво[уреди | уреди извор]
Године 2001. 99% становништва насеља се изјаснило као Мађари, 1% осталих националности (углавном Рома).[4]
Током пописа из 2011. године, 87,3% становника се изјаснило као Мађари, 0,3% као Роми, а 0,3% као Немци (12,6% се није изјаснило).
Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 33%, реформисани 5,2%, лутерани 0,3%, неденоминациони 32,4% (28,3% се није изјаснило).[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ [1]. Hungarian Central Statistical Office. 2017. szeptember 27. (Приступљено: 25. јануар 2023.)
- ^ Gazetteer of Hungary, 1st January 2015. Hungarian Central Statistical Office. 3 September 2015
- ^ [2]
- ^ A 2001-es népszámlálás nemzetiségi adatsora
- ^ Rákóczifalva Helységnévtár
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Насељена места Јас-Нађкун-Солнок жупаније у Мађарској | ||
|---|---|---|
| Градови са жупанијским правима |
|   |
| Градови | ||
| Већа насеља | ||
| Села |
| |