Рак једњака

Из Википедије, слободне енциклопедије
Рак једњака
Esophageal adenoca.jpg
Аденокарцином једњака
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност онкологија
хирургија
ICD-10 C15
ICD-9-CM 150
OMIM 133239
DiseasesDB 9150
MedlinePlus 000283
eMedicine article/277930 article/368206
MeSH D004938

Рак једњака један је од малигних тумора горњих партија гастроинтестиналног система, који због тенденције ка давању удаљених метастаза има веома лошу прогнозу, без обзира на до сада доступне начине лечења. Најчешћи и најзначајнији облици малигних тумора једњака (мишићне цеви чија је улога транспорт хране од уста до желуца) су планоцелуларни карцином и аденокарцином. Планоцелуларни карцином се развија од ћелија епитела једњака, и најчешће је локализован у горњим и средњим сегментима једњака (најчешће у средњој трећини). Аденокарцином настаје из жлезданих ћелија и најчешће је локализован у завршним деловима (дисталној трећини) једњака. У остале малигне туморе једњака спадају; карцином вретенастих ћелија, верикозни карцином, псеудосарком, мукопидермоидни карцином, аденосквамозни карцином, цилиндром, примарни карцином светлих ћелија, хориокарцином, карциноидни тумор, сарком и примарни малигни меланом.[1]

Симптоми болести су прогресивна дисфагија и хематемеза, праћене све већим губитком телесне тежине. Дијагноза се поставља ендоскопијом и потом допуњује компјутеризованом томографијом и ендоскопском ултразвучном сонографијом, ради одређивања стадијума тумора. Успех лечења зависи од стадијума у коме је откривен туморски процес и укључује комбиновану терапију (операцију са хемотерапијом и зрачењем). Дугогодишње преживљавање је слабо, изузев код болеснике са јасно локализованим обликом болести.[2]

Анатомија[уреди]

Једњак или езофагус (лат. oesophagus) мишићно слузокожни је орган дигестивног система, који транспортује храну од ждрела до желуца.[3][4] Цевастог је облика дужине 22-25 cm, који се настваљањем на ждрело а завршава у желудачном отвору за једњак кардији (лат. cardia). Завршни отвор једњака удаљен је око 42 cm од почетка усне дупље. Пречник једњака је око 2 cm (кад храна пролази кроз њега), али је на неким местима и мањи.

Једњак пролази кроз врат, грудни кош и трбух, па је и подељен на та три дела, вратни, грудни и трбушни део.

Вратни део једњака

Овај сегмент је почетни део једњака и од манубријума грудне кости прелази у грудни део. Дужне је око 5 cm. Између једњака и преткичмених мишића налази се ретроезофагеални простор, који омогућава покрете једњака при гутању. Испред једњака је душник, а између једњака и душника пролазе повратни гркљански живци (лат. n. laringeus recurrens). Бочно леже режњеви штитне жлезде, каротидне артерије, унутрашње југуларне вене и оба живца вагуса (сваки са по једне стране).

Грудни део једњака

Овај део једњака је дуг око 15-20 cm и то је његов најдужи део. Подељен је на горњи и доњи грудни део.

Горњи грудни део, се налази у горњем средогруђу (медијастинуму). Овај део се налази иза душника и изнад лука аорте. Леви главни бронх притиска једњак са предње стране и ствара на њему средње сужење. Између задње стране једњака и кичменог стуба, са мишићима налази се ретроезофагеални простор. Задњу страну укршта грудни лимфни канал (лат. ductus thoracicus). Леву страну једњака додирује лук аорте, ствара на њему средње сужење и потискује га удесно. Са леве стране једњака налази се лева заједничка каротидна артерија, такође овом страном у жлебу између једњака и душника пролази и леви повратни гркљански живац. Лева страна једњака додирује и леву плућну марамицу. Десна страна једњака се налази иза душника и додирује деснуплућну марамицу. У околини једњака се налазе бројни паратрахеални лимфни чворови.

Доњи грудни део, налази се испод рачве душника и иза срчане марамице, тако да је са предње стране прекривен њом и преко ње додирује леву преткомору и комору срца. Десна плућна артерија такође пролази испред једњака нешто изнад срчане марамице. У доњем делу предњом страном једњака силази леви живац вагус, док десни вагус силази задњом страном једњака. Аортни лук се подвлачи испод једњака и прелази на његову задњу страну. У нивоу дијафрагме грудна аорта је сасвим позади једњака. Задња страна једњака је и у контакту са грудним лимфним каналом и веном азигос.

Трбушни део

Овај део једњака почиње отвором дијафрагме (пречага) кроз који пролази једњак (лат. hiatus asophageus). Овај део је кратак, 2-4 cm, левкастог облика и обухваћен је мишићима пречаге, која имају улогу сфинктера (затварача) једњака. Завршава се ушћем у желудац (лат. ostium cardiacum).

Епидемиологија[уреди]

Смртност од рака једњака на 100.000 становника, према старости болесника, у 2004.[5]
  нема података
  < 3
  3–6
  6–9
  9–12
  12–15
  15–18
  18–21
  21–24
  24–27
  27–30
  30–35
  > 35
Морбидитет/морталитет

Карцином једњака, на глобалном нивоу седми је по реду узрок смрти у свету. Јавља се код отприлике 3-6 особе на 100 000 становника, и у сталном је благом порасту, посебно у ендемским областима које имају и већу стопу по глави становника. Стопа петогодишњег преживљавања болесника, у раздобљу од 2001. до 2007. године, била је 19%. [21]

Светска здравствена организација (СЗО) препознаје најмање 23 примарна типа тумора једњака, међу којима су два најчешћа малигна тумора; планоцелуларни карцином (ПЦК) који, према различитим изворима, учествује на глобалном нивоу у укупној неопластичној езофагеалној патологији са око 70-90% случајева, и аденокарцином једњака, који ичествује са око 4 - 10% случајева.

Рак једњака у развијеним земљама света, као што су САД јавља се у око 13.500 случајева, и праћен је смртношћу од око 12.500 случајева годишње. Од наведеног броја планоцелуларни карцином у САД присутан је у око 8.000 случајева годишње. Слични подаци о учесталости овог малигног тумора добијени су и у деловима Азије и Јужној Африци.[6] У неким регионима, као што су области на северу Ирана, неке области јужне Русије и северне Кине, учесталост карцинома једњака може бити јако висок са око 800 случајева на 100.000 становника, док је у Сједињеним Америчким Државама, карцином сквамозних ћелија узрок 95% свих канцера једњака широм света.

Највећи број карцином једњака пореклом је од плочасто слојевитог епитела, мада је у 21. веку број оболелих од аденокарцинома у сталном порасту, нпр. за око 600% у САД, где је за последњих 30 година и превазишао инциденцију ПЦК, и најчешће се јавља током шесте и седме деценије живота.

Расне и полне разлике

У САД рак једњака је 4-5 пута чешћи у црнаца него у белаца и 2-3 пута чешћи код мушкараца него код жена (мушко женски однос је 3-4 : 1) Аденокарцином чија је учесталост у сталном порасту; четири пута је чешћи у белаца него у црнаца, и чини око 50% свих карцинома једњака у белаца. До 1970, карцинома једњака је био најчешћи тип рака једњака (90-95%), којим су најчешће били погођени хиспано индијанци који су у анамнези навели дугу историју пушења и конзумирања алкохола.

Учесталост аденокарцинома једњака у Сједињеним Америчким Државама показала је просечан годишњи раст од 1,7% код мушкараца и 1,9% у жена од 1999. до 2008. године [21]

Етиологија[уреди]

Основни фактори ризика за појаву рака једњака су;[7]

Уживање алкохола и дувана (у било ком облику)

Једна Холандиска студији, којом је истраживањем било обухваћено 120.852 учесника, показала је комбиноване ефекте пушења и конзумирања алкохола на ризик појаве карцинома једњака. [13] Међу учесницима који су пили 30 грама или више етанола дневно, стопа карцином сквамозних ћелија једњака била је за 4,61 већа у поређењу са апстинентима. Пушача који су конзумирали више од 15 грама/дневно етанола имали су стопу учесталости карцинома једњака која је за 8,05 била већа у односу на непушача који су конзумирали мање од 5 грама/дневно етанола.

Аденокарцином код Беретовог једњака
Ахалазија

Или дисинергија једњака представља дифузни моторни поремећај, који се карактерише ослабљеном перисталтиком и немогућношћу релаксације доњег дела једњака.[8] Јавља се код оба пола (чешће код мушкараца) између 30. и 60. године живота.[9]

Гастроезофагеални рефлуксне болести, посебно Беретов једњак

Гастроезофагеалне рефлуксне болести једна су од компликација у подручју цилиндричног епитела доњег дела једњака, која настаје због дуготрајног езофагеалног рефлукса. У 75% случајева болест је праћен горушицом, а у 5-15% болесника, са гастро езофагеалним рефлуксом, манифестује са предканцерозним стањем (метаплазијом или појавом желудачног епитела у једњаку), насталог због дуготрајне изложености желудачној киселини цилиндричног епитела хроничним рефлуксом желудачног садржаја. Стање је названо по Норману Барету (Norman Barrett 1903—1979) који је први описао ово стање 1957. године.[10]

Хумани папилома вирус,
Унос киселина или база, нпр. код задесних или самоубилачка тровања (са последичним ожиљцима слузокоже једњака),
Склеротерапија,
Плумер-Винсонов синдром,
Зрачење једњака.
Дефицит витамина и других нутријената

Дефиицит рибофлавин, витамин А и Ц и неких нутријената (молибден, манган, цинк, гвожђе, силицијум, баријум, титанијум и магнезијум), може бити један од фактора за појаву рака једњака. Наиме услед дефицита минерала и витамина може се очекивати повећана инвазија гљивица и контаминација хране микотоксинима.

Генетски фактори

Генетски чиниоци наводе се као значајни за развој СЦК, иако су (као етиолошки фактор) недовољно истражени.[11][12] Тако се у литератури наводи да 50% болесника са тилозом (палмарном и плантарном хиперкератозом), аутозомно доминантним поремећајем, болује од рак једњака до 45 године старости, а 95% до 55 године старости. Такође генетски изазван полиморфизам ензима који метаболишу алкохол може представљати ризик за неке особе, јер оне не могу спречитио оштећења изазвана метаболитима алкохола, као што је ацеталдехид.

Аденокарцином који се најчешће јавља у дисталном делу једњака, понекад је тешко разликовати од аденокарцинома кардије који захвата дистални део једњака. Већина аденокарцинома израста из Беретовог једњака насталог као последица хроничног гастроезофагеалне рефлуксне болести и рефлуксног езофагитиса.

Врсте тумора[уреди]

Планоцелуларни карцином једњака[уреди]

Аденокарцином једњака[уреди]

Остали тумори једњака[уреди]

Мање чести малигни тумори једњака су;

  • карцином вретенастих ћелија (слабо диференцирана варијанта планоцелуларог карцинома), варикозни карцином (добро диференцирана варијанта планоцелуларног карцинома):
Дијаграм који показује рак једњака у напредној фази болести са метастазама у јетри
  • псеудосарком,
  • мукопидермоидни карцином,
  • аденосквамозни карцином,
  • цилиндром (аденоидне цистични карцином),
  • примарни карцином светлих ћелија,
  • хориокарцином,
  • карциноидни тумор,
  • сарком
  • примарни малигни меланом.

Метастатски тумори једњака[уреди]

Метастатски тумори чине око 3% тумора једњака. Меланом и рак дојке најчешће метастазирају у једњак; остали тумори чине рак главе и врата, плућа, желуца, јетре, бубрега, простате, тестиса и костију. Ови тумори обично захватају везивну строму око једњака, док примарни тумори једњака почињу свој раст у мукози или субмукози једњака.[10]

Клиничка слика[уреди]

Дисфагија
  • Отежан пролазак хране кроз једњак (дисфагија), најчешћи је симптом рака једњака, који је у почетку повезан са уносом чврсте храна, да би у узнапредовалој фази укључи и потешкоће са уносом течности.
  • Она може бити последица механичке опструкције или поремећаја мотилитета зида једњака.
Губитак тежине
  • Ово је други најчешћи симптом, који настаје као последица неадкватног уноса хране и губитка апетита
  • Јавља се у више од 50% болесника са раком једњака
Ретсростанални бол
  • Бол је најчешће локализована у епигастричном или ретростерналној области
  • Бол у коштаним структурама указује на метастазе болести
Хематемеза
  • Повраћање крви (хеметемза) настаје као последица крварење из крвних судова тумора
Респираторни симптоми
  • Упоран, надражајни, кашаљ
  • Изазвани аспирацијом несварене хране или крви због дисфагије и хематемезе
  • Директним инвазија рака једњака у трахеобронхијално стабло
  • Респираторни симптоми најчешће су знаци неоперабилног облика рака једњака
Остали симптоми
  • Губитак апетита
  • Мелена
  • Лимфаденопатија (увећање лимфних злездда), која је најчешће локализована у латероцервикалном или супраклавикуларном подручју
  • Хепатомегалија (увећање слезине) код рака једњака често указује неоперабилни облик болести.
  • Штуцање и промуклост

Дијагноза[уреди]

У зависно од тога да ли се ради о отежаном гутању круте или текуће хране, и други поремећаји мотилитета једњака и пратећи знаци и симптоми, потребно је учинити следећа испитивања, која је 2013. године предложило Друштво за грудну хирургију, и тиме помогло клиничкој пракси у дијагностици и лечењу локализованог рака једњака.[13][14] Њихове препоруке су следеће:

  • Радиографски преглед једњака и желуца. Преглед треба обавити уз помоћ баријума, заједно са уносом чврстог залогаја (најчешће кекса или таблета). Ако се утврди опструкција, треба учинити ендоскопски преглед
  • Ендоскопија (по могућности и биопсија) једна је метода која искључује или потврђује малигни процес. Ако је налаз негативан или ако указује на поремећај мотилитета, потребно је испитати мотилитет једњака.
  • Хромоендоскопија (употреба боја). Ово је једна од метода ендоскопије једњака високе резолуције, заснована на спектроскопији, уских подручја снимање (оптичка технологија употребљених филтера побољшава видљивост крвних судова) и аутофлуоресценцији (која користи природну емисију светлости биолошких ткива).
  • Компјутеризована томографија или магнетна резонантна томографија. Ове методе обухватају преглед грудног коша и горњег дела трбуха.
  • Ендоскопска ултрасонографија - повећава тачност скеле туморског процеса.
  • Аспирација лимфног чвора
  • Бронхоскопија. Ова метода се користи код високо позиционираних тумора у једњаку или ако је присутна изражена промуклости или хемоптизије.

Диференцијална дијагноза[уреди]

Диференцијална дијагноза рака једњака укључује:

  • Болести једњака било ког узрока.
  • Компресија једњака из екстерних извора - на пример, увећане лимфне жлезде или карцином бронхија.
  • Ахалазија.
  • Рак желуца.
  • Интрамурални бенигни тумори - нпр, леиомиом.
  • Метастатски тумори - најчешће из грудног коша.

Прогноза[уреди]

Болесници код који је у преоперативном статусу присутан коморбидитет,Komorbiditet[a] и присуство или одсуство метастаза имају јаке предикторе лошег исхода лечења. Зато прогноза код раја једњака, пре свега карцинома, варира у зависности од фазе у којој се болест налази и клиничке слике.[10]

Укупна стопа преживљавања од пет година уочена је код 20-25% у свим фазама болести. Ако је код болесника присутна промена на лимфним чворовима прогноза је још слабија. Стопа преживљавања код оба типа карцинома је иста. Студија спроведан код 1.085 болесника који су подвргнути езофаготомији показала је да је стопа смртности 4% а стопа преживљавања 23%. Код болесника код којих је примењена преоперативна хеморадиотерапија, прогнозирано побољшање општег стања болести уочен је код 48% случајева.[2]

Напомене[уреди]

  1. Коморбидитет присуство је једне или више болести или дијагноза, поред примарне дијагнозе, код истог болесника.

Извори[уреди]

  1. M. Micev i sar. Patologija i patobiologija karcinoma jednjaka. Pregledni rad ACI Vol. LVII, UDK616.329-006 DOI:10.2298/ACI1002015M
  2. 2,0 2,1 Dubecz A, Gall I, Solymosi N, et al; Temporal trends in long-term survival and cure rates in esophageal cancer: a SEER database analysis. J Thorac Oncol. 2012 Feb;7(2):443-7. doi: 10.1097/JTO.0b013e3182397751.
  3. Богдановић, Драгослав. Анатомија грудног коша. Савремена администрација. 
  4. Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 
  5. „WHO Disease and injury country estimates”. World Health Organization. 2009. Приступљено 11. 11. 2009. 
  6. Blot WJ, Devesa SS, Kneller RW, Fraumeni JF Jr.: Rising incidence of adenocarcinoma of the esophagus and gastric cardia. JAMA 1991, 265:1287-1289.
  7. Ribiero UJr, Posner MC, Safatle-RibeiroAV, et al. Risk factors for squamous cell carcinoma of the oesophagus. Br J Surg 1996;83:1174-85
  8. „Ахалазија једњака”. Приступљено 21. 12. 2007. 
  9. „Кардиоспазам”. Приступљено 21. 12. 2007. 
  10. 10,0 10,1 10,2 van Baal JW, Milano F, Rygiel AM, Bergman JJ, Rosmolen WD, van Deventer SJ, Wang KK, Peppelenbosch MP, Krishnadath KK. (2005). A comparative analysis by SAGE of gene expression profiles of Barrett's esophagus, normal squamous esophagus, and gastric cardia. Gastroenterology 129 (4): 1274–81.
  11. Ribiero UJr, Posner MC, Safatle-Ribeiro AV, et al.Risk factors for squamous cell carcinoma of the oesophagus. Br J Surg 1996;83:1174-85.
  12. Cai L, You N-C Y, Lu H, et al: Dietary selenium intake,aldehyde dehydrogenase-2 and x-ray repair crosscomplementing1 genetic polymorphisms and the risk ofesophageal squamous carcinoma. Cancer 2006;106:2345.
  13. Nelson R. New Clinical Guidelines Issued for Esophageal Cancer. Medscape Medical News. medscape.com
  14. Varghese TK Jr, Hofstetter WL, Rizk NP, Low DE, Darling GE, Watson TJ, et al. The society of thoracic surgeons guidelines on the diagnosis and staging of patients with esophageal cancer. Ann Thorac Surg. 2013 Jul. 96(1):346-56.

Литература[уреди]

  • Богдановић, Драгослав. Анатомија грудног коша. Савремена администрација. 
  • Minimally invasive oesophagectomy for cancer or high-grade dysplasia of the oesophagus; NICE Interventional Procedure Guideline, September 2011
  • Hanna WC, Sudarshan M, Roberge D, et al; What is the optimal management of dysphagia in metastatic esophageal cancer? Curr Oncol. 2012 Apr19(2):e60-6. doi: 10.3747/co.19.892.
  • Trastuzumab for the treatment of HER2-positive metastatic gastric cancer; NICE Technology Appraisal Guideline, November 2010

Спољашње везе[уреди]

Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).