Рамон Беренгер IV, гроф Барселоне

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Рамон Беренгер IV
Raimundo Berengário IV de Barcelona - The Portuguese Genealogy (Genealogia dos Reis de Portugal).png
Гроф Рамон Беренгер IV на генеалогији Португалских краљева, минијатура
Датум рођења1113.
Место рођењаРодез
Грофовија Родез
Датум смрти6. август 1162.(1162-08-06) (48/49 год.)
Место смртиБорго Сан Далмацо
Свето римско царство
ДинастијаБарселоне
ОтацРамон Беренгер III
МајкаDouce I, Countess of Provence
СупружникПетронила од Арагона
ПотомствоДулсе од Арагона, Алфонсо II од Арагона, Ramon Berenguer III, Count of Provence, Sancho, Count of Provence, Peter of Barcelona, Berenguer of Barcelona
Гроф Барселоне
Период1131−1162
ПретходникРамон Беренгер III
НаследникАлфонсо II од Арагона
Краљ Арагона
Период1150−1162
ПретходникПетронила од Арагона
НаследникПетронила од Арагона

Рамон-Беренгер IV [1], познат и под именом Рамон Беренгер IV Светац (кат. Ramon-Berenguer [1]; 1113, Родез - 6. август 1162, Борго Сан Далмацо) је био гроф Барселоне, тј. кнез Каталоније (1131—1162) из династије Барселоне.

Био је син претходног грофа Барселоне Рамона Беренгера III Великог.

Постао је краљ Арагона женидбом са краљицом ове земље и тако сјединио две источне земље хришћанске Шпаније [2].

Арагон је био континентална, а Каталонија приморска област. Арагон у ужем смислу претстављао је један од економски најзаосталијих делова Шпаније, а Каталонија — један од најнапреднијих. Ти су се делови знатно међусобно разликовали по свом социјалном склопу. Приморска Каталонија је претстављала тада један од економски најнапреднијих делова Шпаније. Арагон је био типично феудална област, где је сељаштво било потпуно зависно од феудалних поседника. Феудалци су имали право да убију и осакате сељаке. Сељаци су били без икакве судске заштите од њихове самовоље. У Арагону и Каталонији су сељаци морали да, поред уобичајених кметовских обавеза, сносе и низ других, рђавих обичаја (malos usos). Сениор би заузео читаво имање сељака, ако би овај умро без деце, и велики део наследства ако би остала за њим деца. Од сељака су узимане нарочите глобе за прекршај брачне верности, у случају пожара на поседу сениора итд. У рђаве обичаје спада и право прве ноћи, насилно узимање дојкиња и низ других обавеза. Феудалци су се одликовали знатном самосталношћу и вршили су огроман утицај на политичко уређење државе. Они су међусобно склапали савезе, могли су да краљу објаве рат, сами су бирали и збацивали краља. Били су ослобођени свих дажбина. Овде ми видимо пуну власт феудалаца, међу којима су се разликовали крупни — рикос омбрес, средњи и ситни — хидалго. Ниже племство било је потпуно зависно од вишег. У самом Арагону градови су били економски слаби и нису имали политичког утицаја.

Каталонија је била повезана са средоземном трговином и одржавала живе везе са Италијом и Јужном Француском. Од приморских градова у Каталонији прво је место припадало Барселони. Градови у Каталонији били су не само трговачки центри, у њима је цветало и занатство. Ту се развила металургија и производња коже, бродоградња и сл. Поморско право, разрађено у каталонским градовима, постало је право великог дела средоземних лука. У Каталонији су градови имали велики политички утицај [3].

Умро је 6. августа 1162. године у Боргу Сан Далмацу. На престолу Барселоне га је наследио син Алфонсо I од Барселоне, а на престолу Арагона супруга Петронила.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Berenguer Ramon I, Count of Barcelona
 
 
 
 
 
 
 
8. Ramon Berenguer I, Count of Barcelona
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Sancha Sánchez of Castile
 
 
 
 
 
 
 
4. Ramon Berenguer II, Count of Barcelona
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Bernard I, Count of La Marche
 
 
 
 
 
 
 
9. Almodis de La Marche
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Amélie de Rasés
 
 
 
 
 
 
 
2. Рамон Беренгер III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Танкред од Отвила
 
 
 
 
 
 
 
10. Роберт Гвискар
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Fressenda
 
 
 
 
 
 
 
5. Maud of Apulia
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Guaimar IV, Prince of Salerno
 
 
 
 
 
 
 
11. Sikelgaita of Salerno
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Gemma of Capua
 
 
 
 
 
 
 
1. Рамон Беренгер IV, гроф Барселоне
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Richard II, Viscount of Millau and Gévaudan
 
 
 
 
 
 
 
12. Berenguer II, Viscount of Rodés
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Rixinde de Narbonne
 
 
 
 
 
 
 
6. Gilbert I, Count of Gévaudan
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Girbert II, Viscount of Carlat
 
 
 
 
 
 
 
13. Adela, Viscountess of Carlat
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Nobilia, Viscountess of Lodève
 
 
 
 
 
 
 
3. Douce I, Countess of Provence
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Вилијам II од Провансе
 
 
 
 
 
 
 
14. Geoffrey I, Count of Provence
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Gerberge of Burgundy
 
 
 
 
 
 
 
7. Gerberga, Countess of Provence
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. William II, Viscount of Marseille
 
 
 
 
 
 
 
15. Stephanie-Douce de Marseille
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Stephanie
 
 
 
 
 
 

Извори[уреди]

Литература[уреди]

  • Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века II. Београд. 
  • Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio. 

Спољашње везе[уреди]