Ранавалона III
Ранавалона III | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Ранавало Мањака Разафи |
Датум рођења | 22. новембар 1861. |
Место рођења | Ампарибе, Мадагаскар |
Датум смрти | 23. мај 1917.55 год.) ( |
Место смрти | Алжир, Алжир |
Гроб | 1917;1938 Гробље Сенг Еуген[1][2] |
Породица | |
Супружник | Ратримо Раиниаривони |
Родитељи | Андриантсимианатра принцеза Ракетака |
Династија | Хова |
Краљица Мадагаскара | |
Период | 30. јул 1883 — 28. фебруар 1897 |
Претходник | Ранавалона II |
Потпис |
Ранавалона III (Ампарибе, 22. новембар 1861 — Алжир, 23. мај 1917) била је последња суверена краљица Мадагаскара. Владала је од 30. јула 1883. до 28. фебруара 1897. године и борила се против колонизације од стране Француске. Као млада изабрана је међу неколико квалификованих жена за краљицу и наследницу Ранавалоне II, након њене смрти. Као и претходна краљица, Ранавалона III ушла је у политички брак са чланом Хоба династије, политичаром Раиниаривонијем, који је био премијер Мадагаскара,и у великој мери надгледао свакодневно управљање краљевством и управљао својим пословима. Ранавалона је покушавала да одбрани колонизацију јачањем трговинских и дипломатских односа са Сједињеним Државама и са Великом Британијом током своје владавине. Француски напади на приобалне луке и на главни град Антананариво на крају су довели до освајања краљевске палате 1895. године, окончавајући суверенитет и политичку аутономију вековног краљевства.[3]
Ране године
[уреди | уреди извор]Ранавалона III била је ћерка од Андриантсимианатра, а њена мајка била је принцеза Ракетака, рођена 22. новембра 1861. године у селу Ампарибеу.[4][5][6][7]
Када је била довољно стара да похађа школу, почела је да иде у приватну школу у оквиру Лондонског мисионарског друштва.[5]
Описана је као радно и знатижељно дете са снажном љубављу према проучавању Библије, учењу и читању, а била је изузетно љубазна према наставницима.[7] Даље образовање наставила је у Конгрегационој школи, средњој школи за девојке. Крштена је као протестанткиња у Амбохиманги 5. априла 1874. године.[5] Њени наставници су је описивали као једну од најбољих ученика генерације.[7]
Удала се за племића Ратрима који је преминуо неколико година касније, 8. маја 1883. године у 22 години живота.[8][9][10]
Постоје извештаји да је премијер Мадагаскара Раиниаривони отровао њеног мужа из политичких разлога. Ранавалона је склопила брак са Раиниаривонијем из политичких разлога.[9]
Владавина
[уреди | уреди извор]Ранавалона III проглашена је краљицом након смрти њене претходнице, Равалоне II, 13. јула 1883. године и преселила се у краљевску палату у Антананариву.[11][12] Крунисање је одржано 22. новембра 1883. године на њен 22. рођендан, када јој је додељена титула Њено височанство Ранавалона III, по божијој милости и вољи народа, краљица Мадагаскара и заштитница закона нације.[13] Крунисана је у белој свиленој хаљини са црвеним везом и златним украсима.[14]
Као и њене две претходнице, Ранавалона је закључила политички брак, са премијером Раинилаиаривонијем. Улога младе краљице била је у великој мери церемонијална пошто је готово све важне политичке одлуке и даље доносио много старији и искуснији премијер. Ранавалона је често била позвана да говори јавности у име Раиниаиривонија.[15]
Током њене владавине, њена тетка Рамисиндразана била је саветница и имала значајан утицај на суд. Старија сестра Расендраноро чији је син Ракатокомена и кћи Разафинандриамантира живели су са својом мајком и били њени блиски сарадници.[14] Уживала је у плетењу и имала велику љубав према квалитетној одећи, а једина је у Мадагаскару смела да увози одећу из Париза.[14][7]
Изгнанство
[уреди | уреди извор]Нова колонијска Влада Француске одлучује да пресели седиште у град Алжир. У почетку је краљици Ранавалони III дозвољено да остане, али је ипак на суду одлучено да Французи протерају краљицу на острво Реинион, 27. фебруара 1897. године.[16] Њен супруг преминуо је исте године, а она је убрзо пресељена у вилу у Алжир заједно са неколико чланова своје породице. Краљици и њеној породици обезбеђен је угодан живот, укључујући повремена путовања у Париз, али јој никада није дозвољено да се врати на Мадагаскар.[17]
Смрт
[уреди | уреди извор]Преминула је од емболије у својој вили у граду Алжиру, 23 маја 1917. године у 55 години живота. Сахрањена је у Алжиру, али су након 21 године њени постхумни остаци пребачени на Мадагаскар, где је сахрањена у краљевској гробници Амбохиманга.[18][19]
Одликовања
[уреди | уреди извор]Национална одликовања
[уреди | уреди извор]- Врховни орден реда краљевства (30. 7. 1883).[20]
- Орден Радама II (30. 7. 1883).[20]
- Орден за заслуге (30. 7. 1883).[20]
- Орден за војне заслуге (30. 07. 1883).[20]
- Врховни орден краљевства (30. 07. 1883).[20]
- Орден Равалоне (1896).[20]
Стране почасти
[уреди | уреди извор]- Велики крст реда Легије части (18. 1. 1887).[21]
Галерија
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Randrianja 2001, стр. 100–110.
- ^ Andrianjafitrimo 2007, стр. 187.
- ^ Roland, Fage & Sanderson 1985, p. 530.
- ^ Le Dictionnaire universel des créatrices Written by Collectif, Antoinette Fouque, Mireille Calle-Gruber, Béatrice Didier
- ^ а б в Trotter Matthews 1904, p. 243.
- ^ Titcomb 1896, pp. 530–542.
- ^ а б в г Stuart Robson 1896, pp. 103–104.
- ^ „Genealogy”. Архивирано из оригинала 03. 08. 2017. г. Приступљено 01. 09. 2018.
- ^ а б Ministère de la marine et des colonies 1884, p. 117.
- ^ Carpenter, Frank G. (23. 1. 1908). „Madagascar's Ex-Queen”. Ур.: Pattengill, Henry. Moderator-Topics. 28. Lansing, MI. стр. 370—372.
- ^ „Madagascar (Kingdom)”. Архивирано из оригинала 29. 1. 2011. г. Приступљено 30. 4. 2006.
- ^ Nativel 2005, p. 112.
- ^ Stratton 1964, p. 142.
- ^ а б в „The Queen of Madagascar”. Scientific American Supplement (1037). New York: Munn & Co. Publishers. 16. 11. 1895. стр. 16568.
- ^ Cousins 1895, p. 73.
- ^ Priestley 1967, p. 305.
- ^ Barrier 1996, p. 260.
- ^ Barrier 1996, p. 358.
- ^ Barrier 1996, pp. 273–274.
- ^ а б в г д ђ „orders”. www.royalark.net. Приступљено 23. 5. 2018.
- ^ „madagascar2”. www.royalark.net. Приступљено 23. 5. 2018.
Литература
[уреди | уреди извор]- Andrianjafitrimo, Lantosoa (2007). La femme malgache en Imerina au début du XXIe siècle (на језику: French). Paris: Karthala Editions. ISBN 9782845864764.
- Barrier, Marie-France (1996). Ranavalona, dernière reine de Madagascar (на језику: French). Paris: Balland. ISBN 978-2-7158-1094-5.
- Basset, Charles (1903). Madagascar et l'oeuvre du Général Galliéni (на језику: French). Paris: A. Rousseau.
- Bergougniou, Jean-Michel; Clignet, Rémi; David, Philippe (2001). "Villages noirs" et autres visiteurs africains et malgaches en France et en Europe: 1870–1940 (на језику: French). Paris: Karthala Editions. ISBN 978-2-84586-200-5.
- „Crownless Monarchs”. The Bookman (26). London: Dodd Mead & Co. 1908. стр. 118.
- Campbell, Gwyn (1991). „The Menalamba revolt and brigandry in imperial Madagascar, 1820–1897”. International Journal of African Historical Studies. 24 (2): 259—291. JSTOR 219791. doi:10.2307/219791.
- Cousins, William Edward (1895). Madagascar of to-day. The Religious Tract Society. стр. 73.
- Curtin, Philip D. (1998). Disease and empire: the health of European troops in the conquest of Africa. Cambridge, Massachusetts: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-59835-4.
- Massachusetts Reformatory (1. 10. 1904). „Kings in Exile”. Our Paper. 20 (40): 639.
- Ministère de la marine et des colonies (1884). Revue maritime et coloniale, Volume 81 (на језику: French). Paris: Gouvernement de la France. Приступљено 27. 1. 2011.
- Nativel, Didier (2005). Maisons royales, demeures des grands à Madagascar (на језику: French). Antananarivo, Madagascar: Karthala Éditions. ISBN 978-2-84586-539-6.
- Priestley, Herbert Ingram (1967) [1938]. France overseas: a study of modern imperialism. стр. 305. ISBN 978-0-7146-1024-5.
- Randrianja, Solofo (2001). Société et luttes anticoloniales à Madagascar: de 1896 à 1946 (на језику: French). Paris: Karthala Editions. ISBN 978-2-84586-136-7.
- Roland, Oliver; Fage, John; Sanderson, G.N. (1985). The Cambridge history of Africa. 6. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-22803-9.
- Saillens, Pasteur R. (1906). „Impressions of Algeria”. The Missionary Review of the World. 29. London: Funk & Wagnalls. стр. 449.
- Stratton, Arthur (1964). The Great Red Island. Berlin: Scribner.
- Stuart Robson, Isabel (1896). „The Childhood of a Queen IV: The Queen of Madagascar”. Children's Friend. 36. London: S.W. Partridge & Co.
- Titcomb, Mary (новембар 1896). „Madagascar and the Malagasy”. Frank Leslie's Popular Monthly.
- Trotter Matthews, Thomas (1904). Thirty years in Madagascar. London: A. C. Armstrong. Приступљено 10. 4. 2011.