Раниловић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Раниловић
Zapis-0149-Ranilovic-Andjelica-hrast 20150404 2843.JPG
Административни подаци
Држава Србија
Управни округШумадијски
ОпштинаАранђеловац
Становништво
 — 2011.Пад 1462
Географске карактеристике
Координате44°23′30″ СГШ; 20°31′00″ ИГД / 44.391666° СГШ; 20.516666° ИГД / 44.391666; 20.516666Координате: 44°23′30″ СГШ; 20°31′00″ ИГД / 44.391666° СГШ; 20.516666° ИГД / 44.391666; 20.516666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина201 м
Раниловић на мапи Србије
Раниловић
Раниловић
Остали подаци
Поштански број34302
Позивни број034
Регистарска ознакаAR

Раниловић је насеље у Србији у општини Аранђеловац у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 1462 становника.

Историја[уреди]

Село Раниловић је свакако старије. Прве писане помене о њему имамо из почетка 18. века. На карти из доба аустријске владавине (1718-1738. г) унето је ово село под именом Ranillovig. Сари људи причају, да Раниловић није одувек на данашњем место. Село је раније било у Мекотама одакле су преци данашњег становништва, да би се склонили од Турака, побегли у честар који се данас зове Старчевац. Причају да је на месту, на коме су општински суд и кафана, била велика бара. Предање, даље вели, да је тада село имало само ocам кућа и да су тада у село биле породице: Дејановићи, Спасојевићи, Вуковићи, Мијатовићи, Радовановићи и Скелеџићи.
Старије досељенике убрајају се: Ђиласовићи старином из Колашина, са којима су род Анђелковићи и Радовановићи; Биволџићи старином од Пирота; Трнавци који су дошли из крагујевачке Трнаве.

У Харачким списковима из почетка 19. века помиње се Раниловић као село које је припадако Катићевој кнежини. Године 1818. имало је 40, а 1822. г. 48 кућа. По попису из 1922. г. село је имало 291 кућу са 1482 становника. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Овде се налази ОШ „Љубомир-Љуба Ненадовић” Раниловић.

Демографија[уреди]

У насељу Раниловић живи 1336 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,0 година (39,4 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 473 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,56.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 2.039
1953. 2.194
1961. 2.194
1971. 2.026
1981. 1.997
1991. 1.851 1.749
2002. 1.685 1.747
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
1.674 99,34 %
Црногорци
  
3 0,17 %
Словенци
  
2 0,11 %
Македонци
  
2 0,11 %
Хрвати
  
1 0,05 %
непознато
  
2 0,11 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26 (др. Б. М. Дробњаковић. Косамј) и из „Летописа“ општине Раниловић, Бр.30.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји М. Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди]