Рани династички период (Месопотамија)

Рани династички период
	;
Географија
Регија	Блиски исток, Средњи исток
Становништво	Сумери
Друштво
Језик	Сумерски језик
Друштвено уређење	Робовласништво
Период
Историјско доба	Бронзано доба
Настанак	2.900. п. н. е
Престанак	2.349. п. н. е
Претходници и наследници
Претходиле су:	Наследиле су:
← Период Џемдет Насра	Акадско царство →
	Портал Археологија

Рани династички период у Месопотамији обухвата време од формирања првих робовласничких држава у Месопотамији (око 2.900 пре н.е) до уздизања Акадског царства (2.349. пре н.е).^[1]

Формирање најстаријег робовласничког друштва[уреди | уреди извор]

Знатан развитак пољопривреде, појава металургије и ширење трампе имали су за последицу пораст производних снага и потребу за повећањем радне снаге. Резултат тога било је распадање старог поретка првобитне заједнице и ницање, на његовим рушевинама, најстаријих робовласничких држава. Тај процес може се пратити захваљујући великом броју докумената и споменика материјалне културе, нађених у рушевинама сумерских и акадских градова из III миленија пре н.е.^[1]

Познати владари[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

^ Могуће је да такозвана Друга династија из Ура историјски није ни постојала, пошто је доминацију Лагаша, који је оборио Прву династију, окончао Лугал-Загези од Уме, који је заузврат подлегао Саргону од Акада. После пада Акадске империје пред инвазијом Гута, уследила је Трећа династија Ура, такозвана сумерска ренесанса.

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б Авдијев, В.И. (2007). Историја старог истока. Београд: Логос арт. стр. 35—48. ISBN 978-86-7360-086-4.
^ Авдијев, В.И. (2007). Историја старог истока. Београд: Логос арт. стр. 444. ISBN 978-86-7360-086-4.

Литература[уреди | уреди извор]

Авдијев, Всеволод Игоревич (2007). Историја старог истока. Београд: Логос арт. ISBN 978-86-7360-086-4. COBISS.SR 143213836

[2] Могуће је да такозвана Друга династија из Ура историјски није ни постојала, пошто је доминацију Лагаша, који је оборио Прву династију, окончао Лугал-Загези од Уме, који је заузврат подлегао Саргону од Акада. После пада Акадске империје пред инвазијом Гута, уследила је Трећа династија Ура, такозвана сумерска ренесанса.

[:0-1] а ^б Авдијев, В.И. (2007). Историја старог истока. Београд: Логос арт. стр. 35—48. ISBN 978-86-7360-086-4.

[3] Авдијев, В.И. (2007). Историја старог истока. Београд: Логос арт. стр. 444. ISBN 978-86-7360-086-4.

[1]

[а]

[2]

Краљ	Владавина	Коментар
Гилгамеш	око 2.600 п.н.е.	Из прве династије Урука, владао 126 година.
Прва/друга^[а] династија Ура	око 2.600-2.493. п. н. е.^[2]	Оборио је Еанатум од Лагаша
Ур-Нанше	око 2.540. п. н. е. (Средња хронологија)	Оснивач прве династије Лагаша.
Еанатум од Лагаша	око 2.500-2450. п. н. е.	Освојио Киш, Ур, Урук, Ериду и Уму. Царство Лагаша простире се на територији читаве Месопотамије.
Кубаба	око 2450. п.н.е.	Краљица, оснивач треће и четврте династије Киша. Крчмарица, ослободила Киш превласти Лагаша.
Ентемена од Лагаша	око 2.400. п. н. е.	Освајач, други врхунац Лагаша.
Лугаланда од Лагаша	око 2.390-2.380. п. н. е.	Последњи краљ прве династије Лагаша, збачен у народном устанку
Урукагина од Лагаша	око 2.380-2373. п. н. е.	Реформатор и законодавац, збацио га Лугал-Загизи.
Лугал-Загизи од Уме	око 2.373-2.349. п. н. е.	Из треће династије Урука. Ујединио читав Сумер. Збацио га Саргон од Акада.