Пређи на садржај

Ранко Бугарски

С Википедије, слободне енциклопедије
Ранко Бугарски
Професор Бугарски на свом предавању о језичком идентитету у Љубљани
Лични подаци
Датум рођења(1933-01-01)1. јануар 1933.
Место рођењаСарајево, Краљевина Југославија
Датум смрти13. август 2024.(2024-08-13) (91 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Научни рад
Пољелингвистика

Ранко Бугарски (Сарајево, 1. јануар 1933Београд, 13. август 2024) био је српски лингвиста и редовни професор Филолошког факултета у Београду. Као истраживач, аутор и предавач бавио се структуром савременог енглеског језика, општом, теоријском и примењеном лингвистиком, контрастивном граматиком, социолингвистиком, теоријом превођења и историјом лингвистике.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Предавао је на више универзитета у Европи, САД и Аустралији и учествовао с рефератима на многим међународним конгресима. Био је члан и сарадник више домаћих и међународних научних и стручних установа, члан Европске академије наука и уметности у Салцбургу и експерт Савета Европе за регионалне и мањинске језике.[1]

Године 2021, након доношења Закона о родној равноправности, Бугарски је, у ауторском тексту у дневном листу, изнео аргументе да би примена закона у језичкој употреби до апсурда довела и поједине синтаксичке ситуације, и функционалну ефикасност, и стилски аспект језика и залаже се за решење где би се свакоме дозволила „могућност избора између мушког и женског граматичког рода за означавање особа женског пола”.[2]

Преминуо је 13. августа 2024. године у Београду.[1]

Из области лингвистике, граматике и теорије језика објавио је двадесетак књига, између осталих: Предлози over, under, above, below и beneath у савременом енглеском језику, Језик и лингвистика, Језик у друштву, Увод у општу лингвистику, Жаргон, Језик и култура, Европа у језику, Језик и идентитет. Објавио је и велики број студија и чланака. Радови су му објављени, приказани и цитирани у научним публикацијама у великом броју земаља и на више језика. Приредио је изборе радова Ноама Чомског, Е. Сапира и Б. Л. Ворфа, као и антологије расправа из социолингвистике и психолингвистике. Са Силијом Хоксворт уредио је зборнике „Language planning in Yugoslavia“ (1992) и „Language in the Former Yugoslav Lands“ (2004).

Библиографија

[уреди | уреди извор]
  • Библиографија уз Сабрана дела, Ранко Бугарски, Седмо допуњено издање, Београд: Чигоја штампа/XX век, 2010, 61 стр.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Преминуо Ранко Бугарски”. Еспресо. 13. 8. 2024. Архивирано из оригинала 13. 8. 2024. г. 
  2. ^ Бугарски, Ранко (7. 6. 2021). „Нису проблем боркиње него борци и боркиње”. Данас. Архивирано из оригинала 15. 7. 2024. г.