Ранко Мунитић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ранко Мунитић
Ranko Munitic (1943-2009), circa 1980.jpg
Ранко Мунитић
Пуно имеРанко Мунитић
Датум рођења(1943-04-03)3. април 1943.
Место рођењаЗагреб[1][2]
 Независна Држава Хрватска
Датум смрти28. март 2009.(2009-03-28) (65 год.)
Место смртиБеоград
 Србија
СупружникЗорица Јевремовић
IMDb веза

Ранко Мунитић (Загреб, 3. април 1943. — Београд, 28. март 2009) је био теоретичар, критичар, новинар и историчар уметности — један од најзначајнијих стручњака за популарну културу и медије у СФРЈ.

Поља интересовања су му најчешће била југословенски филм, кинематографска анимација, стрип, документарни филм, уметничка фантастика, телевизија, глума и глумци.

Био је такође филмски и телевизијски сценариста, режисер, водитељ и продуцент.

Биографија[уреди]

Ранко Мунитић је рођен током Другог светског рата, 3. априла 1943. у Загребу, који је тада припадао Независној држави Хрватској. Као дете живи у Трогиру. Студирао је историју уметности на загребачком Филозофском факултету.

У Пули, на аматерском филмском фестивалу „Мала Пула“ 24. јула 1968. упознаје Зорицу Јевремовић. Њих двоје се 1. маја 1971. венчавају у Београду, где Зорица додаје презиме Мунитић девојачком, потом одлазе за Загреб. Новембра исте године се враћају у Београд, где живе до краја марта 2009. године, када је он преминуо.

Дело

Мунитић је први чланак објавио у средњошколском часопису Полет, маја 1961. године.[3] Први професионални чланак објавио је у листу за уметност и културу Телеграм, новембра 1962. Од тада објављује критике, есеје, шире студије и преко 70 ауторских монографија. Поља интересовања су му најчешће била југословенски филм, кинематографска анимација, стрип, документарни филм, уметничка фантастика, телевизија, глума и глумци.

Као сценариста први пут се појавио филмом „Путујући кино“ (1964). Писао је сценарије за цртане и документарне филмове, телевизијске емисије, а сарађивао је на неколико сценарија за целовечерње игране филмове. Написао је и сценарио за филм „Официр с ружом“ (1987) Дејана Шорака.[4]

Као члан Управног Борда АСИФА-а, Међународног удружења синеаста анимираног филма, учествовао је 1970-их и 1980-их у светском подухвату популаризације и промоције кинематографске анимације. Био је члан жирија и комисија на двадесетак фестивала краткометражног и анимираног филма широм света. Приредио је у иностранству стотинак ретроспектива југословенског филма, посебно „Загребачке школе цртаног филма“ и „Београдске школе документарног филма“.

Од 1960-их учествује у главним телевизијским емисијама о филму у Загребу и Београду, а од 1980-их реализовао је као аутор за новосадски студио осамдесет једночасовних портрета водећих глумаца у сопственој серији „Вече са звездама“.

Етнички се понекад изјашњавао као Хрбин. О личном идентитету је рекао:

Мој отац је Трогиранин, а мајка Загрепчанка. Деда по оцу је, такође, Трогиранин, док је бака италијанског порекла. Мамин отац је Словенац, а мајка бечка грофица. Зато ми је одувек било тешко да се национално опредељујем јер сам ја све по мало. Никад нисам имао смисла за те поделе на нације, вере, расе...

— Ранко Мунитић[5]

Своју судбину је овако одредио:

По националности човек с мора, по страначкој припадности филмофан, по занимању criticus vulgaris, по убеђењу алтернативац, а по статусу слободњак односно маргиналац. (...) Верује у право на сопствени избор и у живот до смрти.

— Ранко Мунитић[6]

Од децембра 2011. у Београду ради Центар за медије „Ранко Мунитић“ који је основала Зорица Јевремовић. Од априла 2012. године Центар додељује награду „Трепетало из Трогира - Регионална награда за медије Ранко Мунитић“.[7] До сада су је добили Недељко Драгић, Пуриша Ђорђевић, Душан Макавејев, Лордан Зафрановић и Карпо Аћимовић Година.

У оквиру центра, од децембра 2012, квартално излази вишејезични Медиантроп, регионални часопис за медије и културу, усмерен на подручје Југоисточне Европе.[8]

Библиографија (књиге)[уреди]

Југословенски / српски филм
  • Прометеј с отока Вишевице, Загреб, 1965.
  • Битка на Неретви, Загреб, 1969.
  • Живјет ће вечно овај народ, Загреб, 1974.
  • Те слатке филмске лаже, Београд, 1977.
  • 207 фестивалских дана у Пули, Пула, 1978.
  • Obdobja jugoslavenskoga filma, Љубљана 1978
  • Југославенски филмски случај, Сплит, 1980.
  • Српски век филма, Београд, 1999.
  • Београдски филмски критичарски круг I, Ниш, 2002.
  • Кино клуб Београд или Тројански коњ југословенског модерног филма, Београд, 2003.
  • Београдски филмски критичарски круг II, Ниш, 2005.
  • Адио, Југо-филм, Београд, 2005.
  • Београдски филмски критичарски круг III, Ниш, 2007.
  • Филмска слика и стварност, Београд, 2009.
  • Питање филмске критике, Београд, 2012.
Аутори
Документарни филм
  • Београдска школа документарног филма, Београд, 1967.
  • О документарном филму, Београд, 1975.
  • Filmske zvrsti in žanri, Љубљана, 1977.
  • Документарни филм — да или не?, Београд, 1982.
Анимирани филм, теорија
  • О анимацији, Београд, 1973.
  • Dežela animiranih čudes, Љубљана, 1976.
  • Теорија анимације, Београд, 1981.
  • Увод у естетику кинематографске анимације, Загреб — Београд, 1982.
  • Критичка ретроспектива загребачке школе, Загреб, 1982.
  • Естетика анимације, Београд, 2007.
  • Зборник о анимацији, Београд, 2009
  • Естетика анимације, Загреб, 2012.
Анимирани филм, историја
  • Загребачки круг цртаног филма I, Загреб, 1978.
  • Загребачки круг цртаног филма II, Загреб, 1978.
  • Загребачки круг цртаног филма III, Загреб, 1978.
  • Кинематографска анимација у Југославији, Београд, 1979.
  • Пет свјетских фестивала у Загребу, Загреб, 1984.
  • 80 филмова Загребачке школе, Нови Сад, 1984.
  • Загребачки круг цртаног филма IV, Загреб, 1986.
  • Пола века анимираног филма у Србији, Београд, 1999.
Фантастика
  • Фантастика на екрану I, Београд, 1971.
  • Фантастика на екрану II, Београд, 1973.
  • Алиса на путу кроз подземље и кроз свемир, Београд, 1986.
  • Чудовишта која смо волели I, Београд 1990.
  • Чудовишта која смо волели II, Београд 1997.
  • Чудовишта која смо волели 1, Београд, 2007.
  • Чудовишта која смо волели 2, Београд, 2008.
  • Чудовишта која смо волели 3, Београд, 2008.
  • Чудовишта која смо волели 4, Београд, 2009.
  • Чудовишта која смо волели 5, Београд, 2011.
Стрип
  • Стрип — девета уметност, Београд, 1975.
  • Sexarion superstrip, Београд, 1988.
  • Fucking comics, Београд, 2006.
  • Девета уметност, стрип, Београд, 2006.
  • Девета уметност, стрип – друго издање, Београд, 2006.
  • Стрип, девета умјетност, Загреб, 2010.
Глумци — монографије
Сабрани текстови
  • Туцање диносаура, Сплит, 1984.
  • Огледало од хартије, Београд, 1998.
  • 14.444 критичарска дана, Београд, 2001, Ниш
Телевизија
Успомене
  • Филмски пријатељи, Нови Сад, 1997
  • Филмски непријатељи, Нови Сад, 1999.

Филмографија (део)[уреди]

Редитељ
Сценариста
Вече са звездама (комплетан аутор)

Телевизијска документарна серија од 80 једночасовних епизода посвећена значајним српским глумцима и глумицама, нека врста критичког пантеона, хола славе нашег глумишта. Производња и емитовање: ТВ Нови Сад 1990-1997. године.

Погледати главни чланак: Вече са звездама

  1. Велимир Бата Живојиновић, снимљено 12. 4. 1988, емитовано 1990.
  2. Драгомир Фелба, 8. 2. 1990.
  3. Драган Николић, 21. 1. 1991.
  4. Рахела Ферари, 23. 1. 1991.
  5. Владица Милосављевић, 12. 2. 1991.
  6. Раде Марковић, 23. 9. 1991.
  7. Оливера Марковић, 24. 9. 1991.
  8. Бата Стојковић, 22. 1. 1992.
  9. Драгољуб Гула Милосављевић, 21. 6. 1992.
  10. Мија Алексић, 22. 6. 1992.
  11. Мира Бањац, 23. 6. 1992.
  12. Светлана Бојковић, 24. 6. 1992.
  13. Славко Штимац, 24. 6. 1992.
  14. Љуба Тадић, 25. 6. 1992.
  15. Радмила Савићевић, 25. 6. 1992.
  16. Мића Томић, 12. 7. 1992.
  17. Олга Спиридоновић, 22. 7. 1992.
  18. Мира Ступица, 24. 7. 1992.
  19. Бата Паскаљевић, 7. 9. 1992.
  20. Ружица Сокић, 5. 10. 1992.
  21. Жижа Стојановић, 6. 10. 1992.
  22. Бранка Веселиновић, 6. 10. 1992.
  23. Милена Дравић, 7. 10. 1992.
  24. Мирјана Карановић, 12. 10. 1992.
  25. Петар Краљ, 13. 10. 1992.
  26. Жика Миленковић , 13. 10. 1992.
  27. Миодраг Кривокапић, 13. 10. 1992.
  28. Душан Јанићијевић, 20. 11. 1992.
  29. Бранко Плеша, 4. 4. 1993.
  30. Јелисавета Сека Саблић ,7. 4. 1993.
  31. Предраг Пепи Лаковић, 8. 4. 1993.
  32. Радмила Живковић, 9. 4. 1993.
  33. Марија Црнобори, 5. 7. 1993.
  34. Стеван Шалајић, 15. 9. 1993.
  35. Велимир Бата Животић, 15. 9. 1993.
  36. Зорица Јовановић, 19. 10. 1993.
  37. Татјана Бељакова, 20. 10. 1993.
  38. Стево Жигон, 20. 10. 1993.
  39. Јанез Врховец, 21. 10. 1993.
  40. Ксенија Јовановић, 4. 11. 1993.
  41. Богдан Диклић, 5. 11. 1993.
  42. Миодраг Петровић Чкаља, 5. 11. 1993.
  43. Ева Рас, 6. 11. 1993.
  44. Иван Хајтл, 1. 3. 1994.
  45. Олга Ивановић, 8. 3. 1994.
  46. Мира Николић, 8. 3. 1994.
  47. Миодраг Мргуд Радовановић, 9. 3. 1994.
  48. Радмила Андрић, 9. 3. 1994.
  49. Драган Максимовић, 10. 3. 1994.
  50. Иби Ромхањи, 24. 5. 1994.
  51. Милица Радаковић, 24. 5. 1994.
  52. Горица Поповић, 31. 5. 1994.
  53. Бора Тодоровић, 1. 6. 1994.
  54. Александар Берчек, 30. 6. 1994.
  55. Петар Словенски, 25. 10. 1994.
  56. Душко Булајић, 26. 10. 1994.
  57. Гизела Вуковић, 26. 10. 1994.
  58. Мерима Исаковић, 27. 10. 1994.
  59. Дара Чаленић, 17. 10. 1995.
  60. Боро Стјепановић, 2. 11. 1995.
  61. Станислава Пешић, 5. 1. 1996.
  62. Тамара Милетић, 6. 1. 1996.
  63. Васа Пантелић, 7. 1. 1996.
  64. Соња Савић, 6. 3. 1996.
  65. Предраг Ејдус, 6. 3. 1996.
  66. Босиљка Боци, 7. 3. 1996.
  67. Славка и Бранислав Јеринић, 7. 3. 1996.
  68. Аљоша Вучковић, 29. 4 1996.
  69. Љубиша Бачић и Милутин Бутковић, 29. 4. 1996.
  70. Татјана Лукјанова, 17. 5. 1996.
  71. Дара Џокић, 21. 5. 1996.
  72. Павле Минчић, 21. 5. 1996.
  73. Михајло Миша Јанкетић, 21. 5. 1996.
  74. Радмила Рада Ђуричин, 12. 6. 1996.
  75. Петар Банићевић, 12. 6. 1996.
  76. Бранислав Лечић, 13. 6. 1996.
  77. Бранка Петрић, 21. 6. 1996.
  78. Славко Симић, 9. 7. 1996.
  79. Мирјана Јоковић, 4. 10. 1996.
  80. Лидија Стевановић, 24. 3. 1997.

Референце[уреди]

  1. ^ „IN MEMORIAM Ранко Мунитић”. Приступљено 25. 4. 2009. 
  2. ^ „У Београду умро Ранко Мунитић”. Архивирано из оригинала на датум 2. 4. 2009. Приступљено 25. 4. 2009. 
  3. ^ „Књиге“ Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 24, 2015) (на језику: енглески), Центар за медије „Ранко Мунитић“, Београд, званична презентација
  4. ^ „In Memoriam - Ранко Мунитић”. Danas.rs. 28. 3. 2009. 
  5. ^ „Ово је земља добрих глумаца“ Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 24, 2015) (на језику: енглески), Илустрована политика, бр. 1997, Београд, 7. 12. 1996. + Списак епизода, Центар за медије „Ранко Мунитић“, Београд
  6. ^ „Ранко: Епилог галаксије слика“ Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 24, 2015) (на језику: енглески), Центар за медије „Ранко Мунитић“, Београд, званична презентација
  7. ^ „Трепетало из Трогира“ Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 24, 2015) (на језику: енглески), Центар за медије „Ранко Мунитић“, Београд, званична презентација
  8. ^ Јевремовић, Зорица.„О Медиантропу“, Медиантроп, регионални часопис за медије и културу, Београд, званична презентација

Спољашње везе[уреди]