Раса (категоризација људи)

Из Википедије, слободне енциклопедије

Расе, као социјална конструкција, је група људи сличних и изразитих физичких карактеристика.[1][2][3][4][5][6] У почетку, ова реч се користила да опише људе који причају исти језик, а касније да одреди којој нацији припада појединац , почетком 17. века, реч раса почиње да се односи на физичке особине. Тај термин се често користио у биолошком таксономском смислу и почетком 19. века се користи да би одредили генетски различите популације људи дефинисане одређеним фенотипом.[7][8]

Социјалне концепције и груписање раса се мења временом, укључујући и народне таксономије[7] које дефинишу есенцијалне типове индивидуалаца на основу очигледних особина. Научници сматрају да је биолошки есенцијализам застарео,[9] и генерално обесхрабрују коришћење рацијалних овјашњења за колективно разликовање у физичким особинама, као и особинама понашања.[10][11][12][13][14]

Чак иако постоји широк договор међу научницима да су есенцијалистичке и типолошке консепцуализације раса неодрживе, научници око света настављају да консепцијализују расе на много различитих начина, неке од којих имају есенцијалистичке импликације.[15] Док неки истраживачи понекад користе концепт расе да би правили разлике између сетова особина које се тешко разликују, други у научној заједници сугеришу да је идеја раса често коришћена на наиван[10] и симплистичан начин,[16] и тврде да, међу људима, расе немају таксономског значаја истичући да сви људи припадају истој врсти, Homo sapiens, и под врсти, Homo sapiens sapiens.[17][18]

Од друге половине 20. века, повезивање речи раса са идеологијама и теоријама које су настале радом антрополога и физиолога у 19 веку, чине коришћење ове речи веома проблематичним. Иако се још увек користи у општим контекстима, реч раса су замениле друге речи као што су популација, људи, етничке групе и заједнице, у зависности ок контекста.[19][12]

Компликације и разне дефиниције концепта[уреди]

Постоји широки консензус да су расне категорије које су уобичајене у свакодневној употреби друштвено конструисани, и да расне групе не могу бити биолошки дефинисани.[20][21][22][23][24][25] Ипак, неки научници тврде да су расне категорије очигледно у корелацији са биолошким особинама (нпр фенотипом) у извесној мери, и да неки генетски маркери имају различите фреквенције међу људским популацијама, од којих неки одговарају више или мање традиционалним расним групама. Из тог разлога, тренутно не постоји консензус о томе да ли се може сматрати расним категоријама да имају значај за разумевање људских генетских варијација.[26]

 Када људи дефинишу и разговарају о одређеној концепцији расе, они стварају друштвену стварност кроз коју се постиже социјална категоризација.[27] У том смислу, за расе се каже да су друштвене конструкције.[7] Ове конструкције се развијају у различитим правним, економским и друштвено-политичким контекстима, а може бити последица, а не узрок, главних друштвених ситуација.[7] Док многи схватају расе као социјални конструкт , многи научници се слажу да раса има материјалног ефекта у животима људи због преференца и дискриминације.

Социо-економски фактори, у комбинацији са ранијим али и трајним ставовима расе, довели су до значајне патње у неповољном положају расних група. Расна дискриминација се често поклапа са расистичким менталитетом.[28] Као резултат тога, расне групе које поседују релативно мало снаге често се нађу искључене , док хегемонистички појединци и институције оптужене за држање расистих ставова.[7] Расизам је довео до бројних трагедија, укључујући ропство и геноцид.[29]

У неким земљама, полиција користи расе као начин одређивања профила осумњиченог. Ова употреба расних категорија је често критикована зато што наставља да шири већ одавно превазиђена мишљења о биолошким варијацијама, као и промовисање стереотипова. Јер у неким друштвима расне групације одговарају блиско са обрасцима друштвене стратификације, за социолога који студира друштвене неједнакости, раса може бити значајна променљива. Као социјолошки фактори, расне категорије могу делимично одражавају субјективне атрибуте, селф-идентитете и социјалне институције.[30][31]

Научници и даље расправљају о степени на којој расне категорије су биолошки оправдане и друштвено конструисане, као и степен у којем се стварност расе мора признати да би друштво схватило и да се према расизму опходи адекватно.[7] Сходно томе, расне парадигме запослене у различитим дисциплинама се разликују у њиховом акцентом на биолошко смањење као супротности са социјалном конструкџијом.

У друштвеним наукама, теоријски оквири, као што су расна теорија формирања и критичке теорије расе истражују импликације расе као друштвене конструкције истражујући како су слике, идеје и претпоставке о раси изражене у свакодневном животу. Велика количина научника су пратили односе између историјског, друштвеног производа расе у правном и криминалном језику, и њихови ефекти на рад полиције и непропорционалним хапшењем појединих група.

Референце[уреди]

  1. Anemone, Robert L. (2011).
  2. Anemone, Robert L. (2011).
  3. Takezawa, Yasuko I. "Race (human)".
  4. Cartmill, Matt (1998).
  5. "The Race Question" (PDF).
  6. Wade, Nicholas (May 9, 2014).
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 7,5 See:
  8. Keita, S. O. Y.; Kittles, R. A.; Royal, C. D. M.; Bonney, G. E.; Furbert-Harris, P.; Dunston, G. M.; Rotimi, C. N. (2004).
  9. Sober 2000
  10. 10,0 10,1 Lee et al. 2008: "We caution against making the naive leap to a genetic explanation for group differences in complex traits, especially for human behavioral traits such as IQ scores"
  11. AAA 1998: "For example, 'Evidence from the analysis of genetics (e.g., DNA) indicates that most physical variation, about 94%, lies within so-called racial groups.
  12. 12,0 12,1 Keita, S O Y; Kittles, Royal, Bonney, Furbert-Harris, Dunston, Rotimi; Royal, C D M; Bonney, G E; Furbert-Harris, P; Dunston, G M; Rotimi, C N (2004).
  13. Harrison, Guy (2010).
  14. Roberts, Dorothy (2011).
  15. Lieberman, L.; Kaszycka, K. A.; Martinez Fuentes, A. J.; Yablonsky, L.; Kirk, R. C.; Strkalj, G.; Wang, Q.; Sun, L. (December 2004).
  16. Graves 2001[page needed]
  17. Keita et al. 2004
  18. AAPA 1996 "Pure races, in the sense of genetically homogeneous populations, do not exist in the human species today, nor is there any evidence that they have ever existed in the past."-p.714
  19. "Race2".
  20. Marks, Jonathan (2003).
  21. Templeton, A. R. (1998).
  22. Williams, S. M.; Templeton, A. R. (2003).
  23. Templeton, A. R. "The genetic and evolutionary significance of human races".
  24. American; Anthropological, Physical.
  25. Steve Olson, Mapping Human History: Discovering the Past Through Our Genes, Boston, 2002
  26. Bamshad, M.; Wooding, S.; Salisbury, B. A.; Stephens, J. C. (2004).
  27. Lee 1997
  28. Lee 1997 citing Morgan 1975 and Appiah 1992
  29. Owens & King 1999
  30. King 2007: For example, "the association of blacks with poverty and welfare ... is due, not to race per se, but to the link that race has with poverty and its associated disadvantages"–p.75.
  31. Schaefer 2008: "In many parts of Latin America, racial groupings are based less on the biological physical features and more on an intersection between physical features and social features such as economic class, dress, education, and context.