Раса (категоризација људи)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Раса, као социјална конструкција, се односи група људи сличних и изразитих физичких особина.[1][2][3][4][5][6] У почетку, ова реч се користила да опише људе који причају исти језик, а касније да одреди ком народу припада појединац , почетком 17. века, реч раса почиње да се односи на физичке особине. Тај термин се често користио у биолошком таксономском смислу и почетком 19. века се користи да би одредили генетски различитa становништва људи дефинисана одређеним фенотипом.[7][8]

Друштвено схватање и груписање раса се мењају временом, укључујући и народне таксономије[7] које одређују типове појединаца на основу очигледних особина. Научници сматрају да је биолошки есенцијализам застарео,[9] и углавном обесхрабрују коришћење рационалних објашњења за колективно разликовање у физичким особинама, као и особинама понашања.[10][11][12][13][14]

Чак иако постоји широк договор међу научницима да су есенцијалистичке и типолошке концептуализације раса неодрживе, научници у свету настављају да концептуализују расе на много различитих начина, неке од којих имају есенцијалистичке импликације.[15] Док неки истраживачи понекад користе концепт расе да би правили разлике између скупова особина које се тешко разликују, други у научној заједници предлажу да је идеја раса често коришћена на наиван[10] и поједностављен начин,[16] и тврде да, међу људима, расе немају таксономског значаја истичући да сви људи припадају истој врсти, Homo sapiens, и под врсти, Homo sapiens sapiens.[17][18]

Од друге половине 20. века, повезивање речи раса са идеологијама и теоријама које су настале радом антрополога и физиолога у 19 веку, чине коришћење ове речи веома проблематичним. Иако се још увек користи у општим контекстима, реч раса су замениле друге речи као што су народ, људи, етничке групе и заједнице, у зависности од контекста.[19][12]

Компликације и разне дефиниције концепта[уреди | уреди извор]

Постоји широки консензус да су расне категорије које су уобичајене у свакодневној употреби друштвено конструисани, и да расне групе не могу бити биолошки дефинисани.[20][21][22][23][24][25] Ипак, неки научници тврде да су расне категорије очигледно у узајамној вези са биолошким особинама (нпр фенотипом) у извесној мери, и да неки генетски маркери имају различите учесталости међу људским становништвом, од којих неки одговарају више или мање традиционалним расним групама. Из тог разлога, тренутно не постоји консензус о томе да ли се може сматрати расним категоријама да имају значај за разумевање људских генетских варијација.[26]

Када људи дефинишу и разговарају о одређеној концепцији расе, они стварају друштвену стварност кроз коју се постиже друштвена категоризација.[27] У том смислу, за расе се каже да су друштвене конструкције.[7] Ове конструкције се развијају у различитим правним, привредним и друштвено-политичким контекстима, а може бити последица, а не узрок, главних друштвених ситуација.[7] Док многи схватају расе као друштвени конструкт , многи научници се слажу да раса има материјалног утицаја на животе људи због преференца и дискриминације.

Друштвено-привредни фактори, у комбинацији са ранијим али и трајним ставовима расе, довели су до значајне патње у неповољном положају расних група. Расна дискриминација се често поклапа са расистичким менталитетом.[28] Као резултат тога, расне групе које поседују релативно мало снаге често се нађу искључене , док хегемонистички појединци и институције оптужене за држање расистичких ставова.[7] Расизам је довео до бројних трагедија, укључујући ропство и геноцид.[29]

У неким земљама, полиција користи расе као начин одређивања профила осумњиченог. Ова употреба расних категорија је често критикована зато што наставља да шири већ одавно превазиђена мишљења о биолошким варијацијама, као и промовисање предрасуда. Јер у неким друштвима расне скупине одговарају блиско са обрасцима друштвене стратификације, за социолога који студира друштвене неједнакости, раса може бити значајна променљива. Као социолошки фактори, расне категорије могу делимично одражавају субјективне атрибуте, селф-идентитете и друштвене установе.[30][31]

Научници и даље расправљају о степени на којој расне категорије су биолошки оправдане и друштвено конструисане, као и степен у којем се стварност расе мора признати да би друштво схватило и да се према расизму опходи адекватно.[7] Сходно томе, расне парадигме запослене у различитим дисциплинама се разликују у њиховом акцентом на биолошко смањење као супротности са друштвеном конструкџијом.

У друштвеним наукама, теоријски оквири, као што су расна теорија формирања и критичке теорије расе истражују импликације расе као друштвене конструкције истражујући како су слике, идеје и претпоставке о раси изражене у свакодневном животу. Велика количина научника су пратили односе између историјског, друштвеног производа расе у правном и криминалном језику, и њихови ефекти на рад полиције и несразмерним хапшењем појединих група.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Anemone, Robert L. (2011).
  2. ^ Anemone, Robert L. (2011).
  3. ^ Takezawa, Yasuko I. "Race (human)".
  4. ^ Cartmill, Matt (1998).
  5. ^ "The Race Question" (PDF).
  6. ^ Wade, Nicholas (May 9, 2014).
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 7,5 See:
  8. ^ Keita, S. O. Y.; Kittles, R. A.; Royal, C. D. M.; Bonney, G. E.; Furbert-Harris, P.; Dunston, G. M.; Rotimi, C. N. (2004).
  9. ^ Sober 2000
  10. 10,0 10,1 Lee et al. 2008: "We caution against making the naive leap to a genetic explanation for group differences in complex traits, especially for human behavioral traits such as IQ scores"
  11. ^ AAA 1998: "For example, 'Evidence from the analysis of genetics (e.g., DNA) indicates that most physical variation, about 94%, lies within so-called racial groups.
  12. 12,0 12,1 Keita, S O Y; Kittles, Royal, Bonney, Furbert-Harris, Dunston, Rotimi; Royal, C D M; Bonney, G E; Furbert-Harris, P; Dunston, G M; Rotimi, C N (2004).
  13. ^ Harrison, Guy (2010).
  14. ^ Roberts, Dorothy (2011).
  15. ^ Lieberman, L.; Kaszycka, K. A.; Martinez Fuentes, A. J.; Yablonsky, L.; Kirk, R. C.; Strkalj, G.; Wang, Q.; Sun, L. (December 2004).
  16. ^ Graves 2001[page needed]
  17. ^ Keita et al. 2004
  18. ^ AAPA 1996 "Pure races, in the sense of genetically homogeneous populations, do not exist in the human species today, nor is there any evidence that they have ever existed in the past."-p.714
  19. ^ "Race2".
  20. ^ Marks, Jonathan (2003).
  21. ^ Templeton, A. R. (1998).
  22. ^ Williams, S. M.; Templeton, A. R. (2003).
  23. ^ Templeton, A. R. "The genetic and evolutionary significance of human races".
  24. ^ American; Anthropological, Physical.
  25. ^ Steve Olson, Mapping Human History: Discovering the Past Through Our Genes, Boston, 2002
  26. ^ Bamshad, M.; Wooding, S.; Salisbury, B. A.; Stephens, J. C. (2004).
  27. ^ Lee 1997
  28. ^ Lee 1997 citing Morgan 1975 and Appiah 1992
  29. ^ Owens & King 1999
  30. ^ King 2007: For example, "the association of blacks with poverty and welfare ... is due, not to race per se, but to the link that race has with poverty and its associated disadvantages"–p.75.
  31. ^ Schaefer 2008: "In many parts of Latin America, racial groupings are based less on the biological physical features and more on an intersection between physical features and social features such as economic class, dress, education, and context.

Литература[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]