Расковник (биљка)
Расковник (Peucedanum, Laserpitium) | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | |
Дивизија: | Скривеносеменице (Magnoliophyta)
|
Класа: | Дикотиледоне биљке (Magnoliopsida)
|
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Врста: |
Расковник је заједнички назив три врсте вишегодишњих, зељастих, лековитих биљака из породице штитарки (Apiaceae). Три врсте расковника, слатински (лат. Peucedanum officinale L.), мушки (лат. Laser trilobum) и обични (лат. Laserpitium siler) расковник[1][2] познате су магијске биљке које се користе у источној Србији.[3][4]
Особине[уреди | уреди извор]
- Стабљика је вретенастог облика, уздужно браздаста, шупља и грана се, зелене је боје. Висине је од 60 до 100 центиметара.
- Листови су уски и троструко раздељени, налазе се на надземном делу корена.
- Цвет је штитаст са белим цвастима, односно цветови чине беле штитове. Цвета од јуна до августа.
- Плод је величине од 6-12мм и има широка ребра. Укус му је сличан као код морача и кима с тим што је горчи и оштрији.
- Корен је смеђе боје у функцији је стабла дужине око 15 центиметара, грана се на два дела а може бити и вретенастог облика. Мирис корена није непријатан, а укус је оштар и благо горак.
Станиште[уреди | уреди извор]
Обични расковник је распрострањен на планинском подручју источне Србије: Хомоље, Ртањ, Сува планина. Расте на сувом камењару, стрмим каменитим падинама и сувим планинским ливадама. Може се наћи на планинама јужне Европе, Балкану, Анадолији, Кавказу. За расковник се зна више од 2000 година али због народног веровања да биљка, односно њен корен, поседује магијска својства ова врста је благо речено угрожена.[5]
Лековитост[уреди | уреди извор]
Народ источне Србије му придаје магијска својства. По Јовану Туцакову према облику расковника препознају антропоморфне елементе - главу, врат, ноге, полне органе по чему одређују да ли је мушки или женски, а по изгледу корена да ли је миран или је у покрету.[6]
У народној медицини се користи против змијског отрова, да помогне варење, у лечењу болести крвотока, болова у зглобовима, гихта, ишијаса, мушке импотенције, тетануса, астме, водене болести, епилепсије, жутице, лечење чира. Коришћен је у гинекологији да подстакне менструације и за контрацепцију. Такође се користи сок од расковника као капи за очи, односно за лечење катаракте. Припремљен тоник се користи за опоравак у случајевима психосоматских исцрпљености.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Расковник (лат. Laserpitium siler)
-
Расковник (лат. Laserpitium siler)
-
Расковник (лат. Laserpitium siler)
-
Мушки расковник (лат. Laser trilobum)
-
Слатински расковник, девесиље (лат. Peucedanum officinale)
-
Расковник, (лат. Laserpitium siler)
-
Расковник, (лат. Peucedanum officinale) цваст
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „BioRaS - Biološka Raznovrsnost Srbije: rod Peucedanum”. Архивирано из оригинала 11. 06. 2016. г. Приступљено 27. 05. 2016.
- ^ „BioRaS - Biološka Raznovrsnost Srbije: rod Laserpitium”. Архивирано из оригинала 11. 06. 2016. г. Приступљено 27. 05. 2016.
- ^ Расковник, Политикин забавник Архивирано на сајту Wayback Machine (19. април 2010), Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Потајне силе чудесног растиња, Никодије Спасић Архивирано на сајту Wayback Machine (1. мај 2009), Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Угроженост флоре Суве планине, Владимир Ранђеловић, Бојан Златковић, Марина Јушковић, Љубица Живојиновић[мртва веза], Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Расковник у кругу сличних биљака, Љубинко Раденковић Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јун 2010), Приступљено 24. 4. 2013.