Раскрсница

С Википедије, слободне енциклопедије
Раскрсница

Раскрсница је место укрштања два или више путева у друмском саобраћају. Раскрснице могу бити у нивоу (раскрсница са семафором или без њега и кружни ток) и ван нивоа (надвожњак, подвожњак и петља). У ком је раскрсница нивоу зависи од разлике надморске висине путева који се укрштају на месту где се укрштају. Постоји шест врста раскрсница а то су: раскрсница без семафора, раскрсница са семафором, кружни ток, надвожњак, подвожњак и петља. Све ове раскрснице се разликују по нивоу, безбедности, практичности и могућности и трошковима за изградњу. Поред раскрсница у нивоу се углавном налазе пешачки прелази.

Раскрсница без семафора је најосновнија, најнебезбеднија, најпростија и најспорија врста раскрснице. Првенство пролаза се одређеује саобраћајним знакова, ознакама на коловозу и правилима саобраћаја (правилима "десне стране" и "скретања улево") или у вандредној ситуацији на основу сигнала саобраћајног полицајца.

На раскрсници са семафорима саобраћај регулишу семафори. У случају квара семафора све је исто као и на раскрсници без њих. Први семафор у Београду је прорадио 6. новембра 1939. на раскрсници Александрове са Таковском и данашњом кнеза Милоша. Регулацију може спроводити и саобраћајац, што је у Београду први пут испробано у марту 1939.[1] (саобраћајци у Београду су постојали и раније, до 1936. су били узимани из жандармерије, затим су наменски обучавани[2]).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Време", 21. март 1939, стр. 5. digitalna.nb.rs
  2. ^ "Политика", 20. мај 1936