Расна политика нацистичке Немачке

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ева Јустин из „Истраживачког центра за расну хигијену и демографску биологију“ мери лобању ромске жене

Расна политика нацистичке Немачке односи се на скуп политика и закона које је донела и проводила нацистичка Немачка, а у којима се истицала супериорност „аријевске расе“, и који су се темељили на специфичној расистичкој доктрини за коју су њени заговорници тврдили да има научни легитимитет. Ова политика проводила се заједно са програмом еугенике који је имао за циљ „расну хигијену“ која је требало да се оствари присилном стерилизацијом и истребљењем „подљуди“ (нем. Untermensch) а кулминирала је Холокаустом. Ове политике су циљале народе, посебно Јевреје и Роме, затим хомосексуалце и хендикепиране особе. Сви они су били означени као „инфериорни“ у расној хијерархији на чијем је врху била „господарска раса“ (нем. Herrenvolk) а при дну Словени,[1] Роми и остали који нису били белци, а на самом дну Јевреји.[2][3]

Референце[уреди]

  1. ^ The making of the slavs: history and archaeology of the Lower Danube Region, (Cambridge University Press. 2001) pp. 9, 26-30
  2. ^ Jerry Bergman, "Eugenics and the Development of Nazi Race Policy", Perspectives on Science and Christian Faith PSCF 44 (Јун 1992):109-124
  3. ^ Aly, Chroust & Pross 1994

Литература[уреди]

  • Aly, Götz; Chroust, Peter; Pross, Christian (1994). Cleansing the fatherland: Nazi medicine and racial hygiene. The Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-4824-7.