Раст

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Раст (вишезначна одредница).

Раст је постепено повећање масе тела и једно је од одлика живих бића.[1] Процес који је најсличнији растењу је развиће. Наука која проучава растење је ауксологија.[2]

Механизам раста[уреди]

Шема раста (и деобе) биљних ћелија.

Да би живо биће могло да расте, неопходне су му градивне супстанце које добија кроз храну. Храна обезбеђује и неопходну енергију ћелијама које се деле. Наиме, организми расту тако што се повећава број њихових ћелија. Ћелије се најпре издужују, односно увећавају, а потом поделе.[3]

У регулисању раста важну улогу имају хормони. Ово својство се користи на пример у хортикултури ради стварања патуљастих врста биљака које у природи израсту као дрвеће просечне висине (тзв. бонсаи). Код људи, раст регулише хипофиза која ствара хормон раста. Уколико настане поремећај у раду те жлезде, настају патуљасти или џиновски раст или болест акромегалија.[3] Осим хипофизе, на брзину раста утичу и штитна, грудна и полне жлезде. Од рођења, када је беба дуга у просеку од 48 до 50 цм, човек расте отприлике до своје двадесет и пете године. До тада жене у просеку израсту око 160, а мушкарци око 175 цм. Ово је више у односу на ранија времена због бољих услова живота, мада не за све становнике планете. Сам раст је условљен генетским предиспозицијама и условима у којима човек живи, са тим да можда редовне вежбе истезања могу да допринесу.[2]

Просечан раст човека[уреди]

Подаци потичу из антрополошких студија из 1980. године.[4]

Мушкарци

  • Године - висина (цм) - маса (кг)
  • 0 - 49.6 - 3.2
  • 1 - 69.6 - 10
  • 2 - 79.6 - 12
  • 3 - 86 - 13.21
  • 4 - 93.2 - 15.07
  • 5 - 99 - 16.7
  • 6 - 104.6 - 18.04
  • 7 - 111.2 - 20.16
  • 8 - 117 - 22.26
  • 9 - 122.7 - 24.09
  • 10 - 128.2 - 26.12
  • 11 - 132.7 - 27.85
  • 12 - 135.9 - 31
  • 13 - 140.3 - 35.32
  • 14 - 148.7 - 38.5
  • 15 - 155.9 - 46.41
  • 16 - 161 - 53.39
  • 17 - 167 - 57.4
  • 18 - 170 - 61.26
  • 19 - 170.6 - 63.32
  • 20 - 171.1 - 65
  • 25 - 172.2 - 68.29

Ниским се сматрају мушкарци до 149 цм висине, средњим од 150 до 169, а високим од 170 навише. Раст од 129 цм или мање се сматра патуљастим, а од 190 цм или више џиновским.

Жене

  • Године - висина (цм) - маса (кг)
  • 0 - 48.3 - 2.91
  • 1 - 69 - 9.3
  • 2 - 78 - 11.4
  • 3 - 85 - 13.21
  • 4 - 91 - 14.18
  • 5 - 97 - 15.5
  • 6 - 103.2 - 16.74
  • 7 - 109.6 - 18.45
  • 8 - 113.9 - 19.82
  • 9 - 120 - 22.44
  • 10 - 124.8 - 24.24
  • 11 - 127.5 - 26.25
  • 12 - 132.7 - 30.54
  • 13 - 138.9 - 34.65
  • 14 - 144.7 - 38.1
  • 15 - 147.5 - 41.3
  • 16 - 150 - 44.44
  • 17 - 154.4 - 49.08
  • 18 - 156.2 - 53.1
  • 19 - 156.2 - 54.1
  • 20 - 157 - 54.46
  • 25 - 157.7 - 55.08

Ниским се сматрају жене до 139 цм висине, средњим од 140 до 159, а високим од 160 навише. Раст од 119 цм или мање се сматра патуљастим, а од 187 цм или више џиновским.

Брзина и дужина трајања раста[уреди]

Брзина раста зависи од врсте, а детерминисана је генима. Неке врсте расту брже, неке спорије, а не расту ни сви органи подједнаком брзином; код људских беба, брже ће расти труп и удови него глава.[3] Биљка која расте најспорије је Dioon edule која у току године порасте 0,76 мм, што значи да за отприлике 12 година достигне висину од једног дециметра.[5]

По правилу дуже време до пуног раста је потребно оним врстама које су веће (орка расте 10 година, а волухарица пет недеља). Опет, ни поједини органи не морају да расту једнако дуго; ово посебно важи за биљке. Наиме, цвет и лист код биљака углавном имају ограничен раст, што значи да расту до неке одређене величине. Корен и стабло код неких врста могу условно расти неограничено дуго.[3]

Референце[уреди]

  1. Група аутора, 1976. Популарна енциклопедија. БИГЗ: Београд.
  2. 2,0 2,1 Политикин забавник број 3106. Датум: 19.8.2011. Рубрика: „Ја волим ПТТ“, pp. 62/63. Издаје и штампа: Политика АД, Београд.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Дипре, Б. & Ворал, М. 2007. Оксфорд школска енциклопедија. Књига-комерц: Београд. ISBN 978-86-7712-201-0.
  4. Општа енциклопедија Југословенског лексикографског завода, том 6 (Них-Рас), Загреб 1980., стр. 764.
  5. Политикин забавник број 3020. Датум: 25.12.2009. Рубрика: „Ја волим ПТТ“, pp. 64. Издаје и штампа: Политика АД, Београд.