Ратаје (Врање)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ратаје
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПчињски
ГрадВрање
Градска општинаВрање
Становништво
 — 2011.620
Географске карактеристике
Координате42°29′06″ СГШ; 21°52′23″ ИГД / 42.485° СГШ; 21.873° ИГД / 42.485; 21.873Координате: 42°29′06″ СГШ; 21°52′23″ ИГД / 42.485° СГШ; 21.873° ИГД / 42.485; 21.873
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина392 м
Ратаје на мапи Србије
Ратаје
Ратаје
Ратаје на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Ратаје је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 620 становника (према попису из 1991. било је 611 становника).

Овде се налази Основна школа "Бранислав Нушић" Ратаје.

Порекло становништва[уреди]

Подаци датирају из 1903. године)[1]

Село је основао предак Војин, кад се настанио морао је крчити шуму, од њега има око 30 кућа у шестом степену сродства. Пореклом је са Косова, од куда је избегао у ово село са својим братом Ристом, када су тамо завладали велики зулуми Арбанаса. Његови су потомци: Ћосини, Павленци и Ришини. Славе. св. Арханђела. Од његовог брата Ристе воде порекло: Јашунци, Бошковићи, Милошевићи, Шукаревићи и Сејизовићи и по женској линији Бошковићи. Бошковићи воде порекло од Бошка, који је био пореклом из Босне. Био је трговац и идући путем, који је водио кроз Ратаје, заноћи у кући деда Ристе и том се приликом загледа у Кћер његову, којом се потом ожени и тако остане у селу. Он је славио св. Николу, па су и Ристинци узели исту славу.

Други по старини су Сирминци. Предак Станимир Сирминац који је избегао од Призрена, због насиља арбанашког. Од њега је остало 15 кућа у петом степену сродства; потомци су му;Трајковићи, Стојковићи, Станимировићи и Николићи. Има их око 30 кућа. Славе Ђурђиц.

После њих по старини долазе Караџинци: Њихов је предак ткз. Караџа, који је пореклом из Ћустендила. Он је био хајдук, па се тек овде у селу смирио. Од њега је остало 6 кућа у четвртом степену сродства.

Из Старе Србије су дошли десетак слуга на земљу Усеин-Паше и Сулиман-бега; и данас су врло сиромашни. То су: Џунгурци, Зунзарци, Давитовци и други.

Демографија[уреди]

У насељу Ратаје живи 466 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,1 година (36,3 код мушкараца и 39,9 код жена). У насељу има 162 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,83.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 736
1953. 755
1961. 664
1971. 644
1981. 656
1991. 611 601
2002. 620 654
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
619 99,83 %
Македонци
  
1 0,16 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ Подаци: „Насеља“ (др. Р. Николић: Насеља српских земаља
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]