Ратаје (Врање)
Ратаје | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Пчињски |
| Град | Врање |
| Градска општина | Врање |
| Становништво | |
| — 2011. | 620 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 29′ 06″ С; 21° 52′ 23″ И / 42.485° С; 21.873° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 392 m |
.svg)  Ратаје Ратаје на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 017 |
| Регистарска ознака | VR |
Ратаје је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 620 становника (према попису из 1991. било је 611 становника).
Овде се налази Основна школа "Бранислав Нушић" Ратаје.
Порекло становништва[уреди | уреди извор]
Подаци датирају из 1903. године)[1]
Село је основао предак Војин, кад се настанио морао је крчити шуму, од њега има око 30 кућа у шестом степену сродства. Пореклом је са Косова, од куда је избегао у ово село са својим братом Ристом, када су тамо завладали велики зулуми Арбанаса. Његови су потомци: Ћосини, Павленци и Ришини. Славе. св. Арханђела. Од његовог брата Ристе воде порекло: Јашунци, Бошковићи, Милошевићи, Шукаревићи и Сејизовићи и по женској линији Бошковићи. Бошковићи воде порекло од Бошка, који је био пореклом из Босне. Био је трговац и идући путем, који је водио кроз Ратаје, заноћи у кући деда Ристе и том се приликом загледа у Кћер његову, којом се потом ожени и тако остане у селу. Он је славио св. Николу, па су и Ристинци узели исту славу.
Други по старини су Сирминци. Предак Станимир Сирминац који је избегао од Призрена, због насиља арбанашког. Од њега је остало 15 кућа у петом степену сродства; потомци су му;Трајковићи, Стојковићи, Станимировићи и Николићи. Има их око 30 кућа. Славе Ђурђиц.
После њих по старини долазе Караџинци: Њихов је предак ткз. Караџа, који је пореклом из Ћустендила. Он је био хајдук, па се тек овде у селу смирио. Од њега је остало 6 кућа у четвртом степену сродства.
Из Старе Србије су дошли десетак слуга на земљу Усеин-Паше и Сулиман-бега; и данас су врло сиромашни. То су: Џунгурци, Зунзарци, Давитовци и други.
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Ратаје живи 466 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,1 година (36,3 код мушкараца и 39,9 код жена). У насељу има 162 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,83.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 6 | 13 | ||
| 75—79 | 6 | 10 | ||
| 70—74 | 8 | 15 | ||
| 65—69 | 11 | 21 | ||
| 60—64 | 17 | 16 | ||
| 55—59 | 18 | 16 | ||
| 50—54 | 21 | 14 | ||
| 45—49 | 22 | 18 | ||
| 40—44 | 26 | 25 | ||
| 35—39 | 28 | 21 | ||
| 30—34 | 27 | 17 | ||
| 25—29 | 19 | 25 | ||
| 20—24 | 12 | 21 | ||
| 15—19 | 24 | 23 | ||
| 10—14 | 26 | 24 | ||
| 5—9 | 21 | 19 | ||
| 0—4 | 19 | 11 | ||
| Просек : | 36,3 | 39,9 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 245 | 72 | 161 | 12 | 0 | 0 |
| Женски | 255 | 47 | 164 | 40 | 4 | 0 |
| УКУПНО | 500 | 119 | 325 | 52 | 4 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 170 | 57 | 0 | 0 | 56 |
| Женски | 115 | 32 | 0 | 0 | 47 |
| УКУПНО | 285 | 89 | 0 | 0 | 103 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 1 | 9 | 16 | 0 | 10 |
| Женски | 0 | 0 | 10 | 2 | 1 |
| УКУПНО | 1 | 9 | 26 | 2 | 11 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 1 | 0 | 4 | 5 | 7 |
| Женски | 1 | 0 | 1 | 10 | 10 |
| УКУПНО | 2 | 0 | 5 | 15 | 17 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 2 | 0 | 0 | 2 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | |
| УКУПНО | 2 | 0 | 0 | 3 | |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Подаци: „Насеља“ (др. Р. Николић: Насеља српских земаља
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
