Ратина

Ратина
Ратина;
	Црква Св. Јована Крститеља у Ратини
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Рашки
Град	Краљево
Становништво
— 2022.	3028
Географске карактеристике
Координате	43° 42′ 03″ С; 20° 45′ 02″ И / 43.700833° С; 20.7505° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	184 m
	Ратина Ратина на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	36212
Позивни број	036
Регистарска ознака	KV

Ратина је насељено место града Краљева у Рашком округу. Према попису из 2022. било је 3028 становника.

Овде се налази Црква Рођења Светог Јована Крститеља у Ратини и локалитет Дивље Поље.

По народном предању име долази од „ратара“, јер су у њему некада становали „ратари манастира Жича“.^[1]

Ипак пре ће бити, према мишљењу Проф. Др. Миодрага Петровића, да је име села Ратина, настало од именице рт, који се налази при сливу Ибра у Западну Мораву, где је и Ратина. Од назива Ртина, настао је назив Ратина, а од именице ратари, изведеница би била Ратарина.

Демографија

У насељу Ратина живи 2157 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,6 година (38,3 код мушкараца и 39,0 код жена). У насељу има 859 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,16. (према попису становништва из 2011. године)

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису становништва из 2002. године).

Историја

Археолошко налазиште у засеоку ''Дивље поље'' и ископине показују трагове цивилизације још пре 6500 година, који су припадали Винчанској култури.^[2]

Стеван Првовенчани је приложио својој задужбини манастиру Жичи и „Таласко с Ратинов и са Заклопитов Луком'' (мисли се на Ратину и данашњу Заклопачу). На Лангеровој карти ''Ratina'' је означена знаком за воденицу, односно скелу.

Вероватно зато што се Ратина налази покрај слива Ибра у Западну Мораву, на којима је било воденица.

У харачким списковима из 1818. године Ратина има педесет домова и 150 харачких глава.

Године 1844. Ратина је село у Карановачком срезу Чачанског „окружја“, има 97 кућа и 466 становника.

Сеоска заветина је Други дан Св. Тројица – Други дан Духова.^[1]

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	1.151
1953.	1.239
1961.	1.250
1971.	1.780
1981.	2.364
1991.	2.772	2.664
2002.	2.715	2.939
2011.	3.210
2022.	3.028

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	2.635	97,05%
Црногорци	51	1,87%
Хрвати	7	0,25%
Југословени	5	0,18%
Македонци	3	0,11%
Украјинци	2	0,07%
Бугари	2	0,07%
Словенци	1	0,03%
непознато	7	0,25%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	6	15
80+	18	22
75—79	30	45
70—74	64	79
65—69	58	69
60—64	87	83
55—59	67	65
50—54	88	91
45—49	119	110
40—44	91	101
35—39	88	71
30—34	98	96
25—29	100	89
20—24	108	99
15—19	96	115
10—14	67	95
5—9	75	64
0—4	72	74
Просек :	38,3	39,0

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	211	249	307	443	624	758	859

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	136	200	147	216	101	45	13	1	0	0	3,16

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.118	340	704	51	20	3
Женски	1.150	236	719	167	25	3
УКУПНО	2.268	576	1.423	218	45	6

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	619	63	0	0	204
Женски	451	145	0	0	104
УКУПНО	1.070	208	0	0	308
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	11	89	74	19	66
Женски	3	7	63	22	13
УКУПНО	14	96	137	41	79
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	6	43	11	10
Женски	3	3	14	16	38
УКУПНО	5	9	57	27	48
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	13	0	0	8
Женски	12	1	0	7
УКУПНО	25	1	0	15

Види још

Референце

^ ^а ^б „Порекло презимена, село Ратина (Краљево) - Порекло”. www.poreklo.rs (на језику: српски). 2015-06-30. Приступљено 2023-08-28.
^ „ТАЈНЕ НАРОДА КОЈИ ЈЕ У РАТИНИ ЖИВЕО ПРЕ 6.500 ГОДИНА! – СИЏА” (на језику: српски). Приступљено 2023-08-28.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[poreklo.rs-1] а ^б „Порекло презимена, село Ратина (Краљево) - Порекло”. www.poreklo.rs (на језику: српски). 2015-06-30. Приступљено 2023-08-28.

[2] „ТАЈНЕ НАРОДА КОЈИ ЈЕ У РАТИНИ ЖИВЕО ПРЕ 6.500 ГОДИНА! – СИЏА” (на језику: српски). Приступљено 2023-08-28.

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]