Ратко Митровић Шиља

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
РАТКО МИТРОВИЋ
No portrait gray test-sr.svg
Датум рођења1916
Место рођењаСвети Стефан
 Краљевина Црна Гора
Датум смрти3. март 1942.(1942-03-03) (25/26 год.)
Место смртиЈајинци, код Београда
Војна управа у Србији (1941—1944) Србија
Професијаадвокатски приправник
Члан СКОЈ од1935.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба

Ратко Митровић Шиља (Свети Стефан, 1916Јајинци, код Београда, 3. март 1942), адвокатски приправник и учесник Народноослободилачке борбе.

Биографија[уреди]

Рођен је 1916. године на Светом Стефану. Потиче из револуционарне породице учитеља Ивана Ива Митровића, који је поред њега имао још три сина - Николу, Стефана и Вељка, као и три ћерке - Вукицу, Лепу и Миру. Заједно са својом браћом и сестрама, приступио је револуционарном омладинском покрету и 1935. годне постао члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ).

Студирао је на Правном факултету у Београду, где је припадао револуционарном студентском покрету. Због револуционарно рада, био је хапшен током 1935. и 1936. године, када је 14 месеци провео у затвору. Поред илегалног партијског рада, радио је и у легалним омладинским организацијама и сарађивао у часописима „Младост“ и „Студент“.

Године 1939. укључен је у Покрајински комитет СКОЈ-а за Србију, а 1940. и у чланство Окружног комитета КПЈ за Крагујевац. У чланство Бироа Централног комитета Савеза комунистичке омладине Југославије укључен је октобра 1940. године.

После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, 1941. године, активно је радио на организовању оружаног устанка и јачању Народноослободилачког покрета (НОП). Јула 1941. године у својству инструктора Централног комитета КПЈ упућен је у Војводину, са задатком да помогне Покрајинском комитету КПЈ за Војводину у организовању оружане борбе.

Од старне Гестапоа био је ухапшен 3. августа 1941. године у Кикинди. Потом је био пребачен у Београд, где га је преузела Специјална полиција Управе града Београда. Пошто су га агенти, познавали још од пре рата, када је био хапшен, на саслушавањима су га изложили тешком мучењу. Пошто није успео да издржи мучења, полицијским агентима је почео да одаје разне информације. Упознао их је са системом и методама илегалног партијског рада, са организационом структуром партијске организације, с начином одржавања веза између основних организација организација и руководстава, с радом комуниста у разним масовним организацијама и удружењима, са системом рада партијске технике. Такође, пошто је познавао већи број партијских функционера, полицијским агентима је одао њихова имена и адресе станова у којима се са њима налазио. Тако је полиција дошла до драгоцених података и добила широке могућности за прогањање и хапшење најистакнутијих партијских функционера, као и руководилаца Народноослободилачког покрета у Београду.

После његове изадаје уследила је у другој половини септембра и почетком октобра велика полицијска акција у којој су ухапшени или убијени многи руководиоци КПЈ, СКОЈ и НОП у Београду, међу којима и читав Месни комитет КПЈ за Београд, у саставу — Милош Матијевић Мрша, Ђуро Стругар, Вукица Митровић, Давид Пајић, Душан Грубач, Саво Стијепић и Лука Шунка, као и многи други. Једна од ухапшених била је и његова рођена сестра Вукица, на чијим је саслушавањима и сам учествовао и убеђивао је да и она све призна и почне да сарађује са полицијом. Она је то одлучно одбила и иследницима ништа није признала, због чега је убрзо стрељана (1945. године проглашена је народним херојем).

Иако је Специјалној полицији и Гестапоу својом издајом учинио велику услугу, они су га 3. марта 1942. године стрељали на стрелишту у Јајинцима, код Београда.

Литература[уреди]

  • Србија у Народноослободилачкој борби - Београд. „Просвета“, Београд и „Нолит“, Београд 1964. година.
  • Јосип Броз Тито - сабрана дјела (седми том). „Комунист“ Београд, „БИГЗ“ Беорад и Напријед, Загреб 1981. година.