Ратно ваздухопловство

С Википедије, слободне енциклопедије
Ваздухопловна парада
Четири ловца и један авион танкер америчких снага
USAF Б-2 Спирит стелт стратешки бомбардер
Сипање горива у Јагуар ГР1 Краљевског ваздухопловства (1991)

Ратно ваздухопловство је вид војске чији је примарни задатак борба за премоћ у ваздушном простору.[1] Ратно ваздухопловство је вид оружаних снага (војске), састоји се из више родова. Један од најзначајнијих родова је авијација. Коју сачињавају ловачка, бомбардерска, извиђачка, школска и транспортна авијација, хеликоптерске јединице.[2] Поред родова, ратно ваздухопловство сачињавају установе и логистика.

Историја[уреди | уреди извор]

Војни авион тежи од ваздуха[уреди | уреди извор]

Прва авијациона сила на свету била је Војна aвијација Француске армије формирана 1910. године, која је на крају постала l'Armée de l'Air.[3] Године 1911, током Италијанско-турског рата, Италија је први пут на свету употребила авионе за извиђачке сврхе и бомбардовање турских положаја на либијској територији. Италијанско-турски рат 1911–1912 био је први у историји који је карактерисао ваздушне нападе авиона и дирижабла.[4] Током Првог светског рата Француска, Немачка, Италија, Британско царство и Отоманско царство свi су поседовале значајне снаге бомбардера и ловаца. У Првом светском рату појавили су се и старији команданти који су управљали ваздушним ратом и бројни летећи асови.

Независне ваздухопловне снаге[уреди | уреди извор]

Независне ваздухопловне снаге су оне које су засебан огранак оружаних снага нације и које се, барем номинално, третирају као војна служба на нивоу старијих служби попут морнарице или војске.

Британско Kраљевско ваздухопловство је било прво независно ваздухопловство на свету.[5] RAF је основан 1. априла 1918. спајањем Краљевског летећег корпуса Британске армије и Краљевске поморске ваздушне службе. На свом почетку, RAF се састојао од неколио стотина авиона. Њиме је командовао начелник штаба ваздухопловства са чином генерал-мајора и њиме је управљало засебно владино министарство (Министарство ваздухопловства).

Финско ваздухопловство је било међу првим независним ваздухопловствима. Оно је формирано 6. марта 1918, када је шведски гроф Ерик фон Розен дао Финској други авион, Тулин Тип Д.[6] Неки су сматрали да финско ваздухопловство званично није постојало током Финског грађанског рата, а Црвена гарда је имала своје ваздухопловство.[7]

Изван Британске империје, Италијанско краљевско ваздухопловство је основано 1923,[8]Румунско ваздухопловство је основано као категорија војних снага 1. јануара 1924,[9] Финско ваздухопловство је основано као засебна служба 4. маја 1928,[10] Чилеанско ваздухопловство је основано 1930. године,[11] а Бразилско ваздухопловство је створено 1941. године.[12] Ваздухопловство Сједињених Држава[13] и Филипинско ваздухопловство су формирани као одвојени огранци својих кореспондирајућих оружаних снага 1947. године, као и Аргентинско ваздухопловство 1945. године.[14] Израелско ваздухопловство је настало са Државом Израел 18. маја 1948. године, али је еволуирало из већ постојећег Шерут Авира (ваздушне службе) паравојне формације Хагана. Јапанске ваздушне самоодбрамбене снаге нису основане све до 1954;[15] у Другом светском рату јапанском војном авијацијом су управљале војска и морнарица. За разлику од свих ових земаља, Мексичко ваздухопловство остаје саставни део Мексичке армије.

Светски ратови[уреди | уреди извор]

До почетка Другог светског рата, авиони су постали много безбеднији, бржи и поузданији. Усвојени су као стандард за бомбардовање и уклањање других авиона, јер су били много бржи од ваздушних бродова. Највеће светско војно ваздухопловство до почетка Другог светског рата 1939. било је Совјетско црвено ваздухопловство, и иако је било доста исцрпљено, извело је највеће ваздушне операције Другог светског рата током четири године борбе са немачким Луфтвафеом.

Вероватно најважнија ратна ваздушна операција, позната као Битка за Британију, одиграла се током 1940. године изнад Британије и Ламанша између британског Краљевског ваздухопловства и немачке Луфтвафе у периоду од неколико месеци. На крају је Британија изашла као победник, а то је навело Адолфа Хитлера да одустане од свог плана за инвазију на Британију. Друге истакнуте операције ваздухопловства током Другог светског рата укључују савезничко бомбардовање Немачке током 1942–1944, и операције Црвеног ваздухопловства у подршци стратешким копненим офанзивама на Источном фронту. Ваздушни рат у театру на Тихом океану имао је упоредив стратешки значај са Битком за Британију, али су га углавном водиле америчке и јапанске поморске авијације, а не ваздухопловне снаге.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Monica, 1776 Main Street Santa; California 90401-3208. „Air Warfare”. www.rand.org (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-31. 
  2. ^ „Air Force Reserve”. afreserve.com. Приступљено 2020-12-31. 
  3. ^ „Dassault Aviation Group: Order intake, deliveries and backlog in units as of December 31st, 2018” (PDF). Dassault Aviation. 7. 1. 2019. Архивирано (PDF) из оригинала 10. 1. 2019. г. Приступљено 10. 1. 2019. 
  4. ^ Biddle, Rhetoric and Reality in Air Warfare, pp. 19
  5. ^ Royal Air Force 90th Anniversary Архивирано 16 јануар 2010 на сајту Wayback Machine History of the RAF
  6. ^ A photograph of this plane can be found in the book by Shores 1969, p. 4.
  7. ^ Keskinen, Partonen, Stenman 2005.
  8. ^ UNA NUOVA FORZA ARMATA AUTONOMA
  9. ^ „Anul 1920”. RoAF (на језику: румунски). Архивирано из оригинала 12. 05. 2022. г. Приступљено 16. 04. 2023. 
  10. ^ „Finnish air force aircraft history timeline”. Pentti Perttula. 2023-04-16. Приступљено 2023-04-16. 
  11. ^ "Hitos Históricos de la Fuerza Aérea de Chile"
  12. ^ Decreto-lei nº 3.302, de 22 de maio de 1941.Dá nova denominação às Forças Aéreas Nacionais e aos seus estabelecimentos. Retrieved on 3 July 2020.
  13. ^ 80 P.L. 253, 61 Stat. 495 (1947); Air Force Link, (2006)"Factsheets: The U.S. Air Force". U.S. Air Force, December 2008. Retrieved on 9 May 2009.
  14. ^ "Nuestra Historia – Fuerza Aérea Argentina"
  15. ^ „Orbats – Scramble”. Архивирано из оригинала 13. 1. 2017. г. Приступљено 25. 3. 2016. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • "AFPC – Air Force Personnel Center", Air Force Personnel Center, Joint Base San Antonio, Texas, 2013, webpage: www.afpc.af.mil.
  • "United States Air Force", U.S. Air Force, 2009, webpage (large): Airforce.com (Air Force recruiting site).
  • "United States Air Force", U.S. Air Force, 2013, webpage (large): Official Site of the US Air Force (has subpages about the Air Force).
  • "United States Air Force Fact Sheet", U.S. Air Force, 2013, webpage (large): US Air Force Fact Sheet.
  • "United States Air Force Facebook Official External Presence", U.S. Air Force, 2013, webpage (large): Official US Air Force Facebook page.
  • "United States Air Force blog", U.S. Air Force, 2013, webpage (large): Official US Air Force blog.
  • Boyne, Walter J. (2003). The Influence of Air Power upon HistoryНеопходна слободна регистрација. Pelican (www.pelicanpub.com). ISBN 1-58980-034-6. 
  • Buckley, John (1999). Air Power in the Age of Total War. Indiana University Press. ISBN 0-253-33557-4. 
  • Budiansky, Stephen. Air Power: The Men, Machines, and Ideas That Revolutionized War, from Kitty Hawk to Iraq (2005) global coverage by journalist
  • Collier, Basil (1974). A History of Air PowerНеопходна слободна регистрација. New York: Macmillan Publishing Co., Inc. 
  • Cooksley, Peter G.; Bruce Robertson (1997). The Encyclopedia of 20th Century Conflict: Air Warfare. Arms and Armour. ISBN 1-85409-223-5. 
  • Corum, James S. & Johnson, Wray R. (2003). Airpower in Small Wars – Fighting Insurgents and Terrorists. Lawrence, Kansas: University Press of Kansas. ISBN 0-7006-1240-8. 
  • Glines, Carroll V. (1963). Compact History of the United States Air ForceНеопходна слободна регистрација. New York: Hawthorn Books, Inc. ISBN 0-405-12169-5. 
  • Gross, Charles J. (2002). American Military Aviation: The Indispensable Arm. Texas A&M University Press. ISBN 1-58544-215-1. 
  • Higham, Robin (2004). 100 Years of Air Power & Aviation. Texas A&M University Press. ISBN 1-58544-241-0. 
  • Lockee, Garette E. (април 1969). „PIRAZ”. United States Naval Institute Proceedings. 
  • Olsen, John Andreas, ed. A History of Air Warfare (2010) 506 pp; 16 essays by experts provide global coverage
  • Overy, Richard. Why the Allies Won (1997), ch 3, on bombing in World War II.
  • Overy, Richard. The Air War – 1939–1945 (1980), global coverage of combat, strategy, technology and production
  • Editors of American Heritage. History of WW1. Simon & Schuster, 1964.
  • Cheesman, E.F. (ed.) Fighter Aircraft of the 1914–1918 War. Letchworth, UK: Harleyford, 1960
  • The Great War, television documentary by the BBC.
  • Gray, Peter & Thetford, Owen German Aircraft of the First World War. London, Putnam, 1962.
  • Guttman, Jon. Pusher Aces of World War 1: Volume 88 of Osprey Aircraft of the Aces: Volume 88 of Aircraft of the Aces. Osprey Publishing, 2009. ISBN 1-84603-417-5. ISBN 978-1-84603-417-6.
  • Herris, Jack; Pearson, Bob (2010). Aircraft of World War I. London, Amber Books. ISBN 978-1-906626-65-5. 
  • Jackson, Peter (1993). The Guinness Book of Air Warfare. London, Guinness Publishing. ISBN 0-85112-701-0. 
  • Morrow, John. German Air Power in World War I. Lincoln: University of Nebraska Press, 1982. Contains design and production figures, as well as economic influences.
  • Pearson, George, Aces: A Story of the First Air War, historical advice by Brereton Greenhous and Philip Markham, NFB, 1993. Contains assertion aircraft created trench stalemate.
  • Terraine, John White Heat: the new warfare 1914–18. London, Guild Publishing, 1982
  • VanWyngarden, Greg. Early German Aces of World War I: Volume 73 of Aircraft of the Aces. Osprey Publishing, 2006. ISBN 1-84176-997-5. ISBN 978-1-84176-997-4.
  • Winter, Denis. First of the Few. London: Allen Lane/Penguin, 1982. Coverage of the British air war, with extensive bibliographical notes.
  • Editors of American Heritage. History of WW1. Simon & Schuster, 1964.
  • Cheesman, E.F. (ed.) Fighter Aircraft of the 1914–1918 War. Letchworth, UK: Harleyford, 1960
  • The Great War, television documentary by the BBC.
  • Gray, Peter & Thetford, Owen German Aircraft of the First World War. London, Putnam, 1962.
  • Guttman, Jon. Pusher Aces of World War 1: Volume 88 of Osprey Aircraft of the Aces: Volume 88 of Aircraft of the Aces. Osprey Publishing, 2009. ISBN 1-84603-417-5. ISBN 978-1-84603-417-6.
  • Herris, Jack; Pearson, Bob (2010). Aircraft of World War I. London, Amber Books. ISBN 978-1-906626-65-5. 
  • Jackson, Peter (1993). The Guinness Book of Air Warfare. London, Guinness Publishing. ISBN 0-85112-701-0. 
  • Morrow, John. German Air Power in World War I. Lincoln: University of Nebraska Press, 1982. Contains design and production figures, as well as economic influences.
  • Pearson, George, Aces: A Story of the First Air War, historical advice by Brereton Greenhous and Philip Markham, NFB, 1993. Contains assertion aircraft created trench stalemate.
  • Terraine, John White Heat: the new warfare 1914–18. London, Guild Publishing, 1982
  • VanWyngarden, Greg. Early German Aces of World War I: Volume 73 of Aircraft of the Aces. Osprey Publishing, 2006. ISBN 1-84176-997-5. ISBN 978-1-84176-997-4.
  • Winter, Denis. First of the Few. London: Allen Lane/Penguin, 1982. Coverage of the British air war, with extensive bibliographical notes.
  • Bhuvasorakul, Jessica Leigh. "Unit Cohesion Among the Three Soviet Women's Air Regiments During World War II." (2004). online
  • Byrd, Martha. Chennault: Giving Wings to the Tiger (1987) 451 pp., the standard biography
  • Ford, Daniel. Flying Tigers: Claire Chennault and the American Volunteer Group (1991).
  • Caine, Philip D. American Pilots in the RAF: The WWII Eagle Squadrons (1993)
  • Craven, Wesley Frank and J. L. Cate. The Army Air Forces in World War II (1949), vol. 6: Men and Planes; vol 7. Services Around the World (including medical, engineering, WAC) online edition
  • Davis, Benjamin O. Benjamin O. Davis, Jr., American: An Autobiography. (1991), prominent black flier
  • Dunn, William R. Fighter Pilot: The First American Ace of World War II (1982)
  • Francis, Charles E. (1997). The Tuskegee Airmen: The Men who Changed a Nation. Branden Books. ISBN 978-0-8283-2029-0. 
  • Francis, Martin. The Flyer: British Culture and the Royal Air Force, 1939–1945 (2009), culture and ideology of flying
  • Freeman, Roger. The American Airman in Europe (1992)
  • Freeman, Roger. The British Airman (1989)
  • Hawkins, Ian ed. B-17s Over Berlin: Personal Stories from the 95th Bomb Group (H) (1990)
  • Link, Mae Mills and Hubert A. Coleman. Medical Support of the Army Air Forces in World War II (GPO, 1955)
  • McGovern, James R. Black Eagle: General Daniel "Chappie" James, Jr. (1985), leading black pilot.
  • Miller, Donald L. Masters of the Air: America's Bomber Boys Who Fought the Air War Against Nazi Germany (2006) excerpt
  • Morrison, Wilbur H. Point of No Return: The Story of the 20th Air Force (1979)
  • Nanney, James S. Army Air Forces Medical Services in World War II (1998) online edition
  • Newby, Leroy W. Target Ploesti: View from a Bombsight (1983)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]