Рат на истоку Украјине

Из Википедије, слободне енциклопедије
Рат на истоку Украјине
Део Ukrainian crisis
Map of the war in Donbass.svg
Карта рата на истоку Украјине
Време: 6. април 2014. -
Место: Украјина (Доњечка и Луганска област)
Резултат: • Повлачење тешког наоружања са линије фронта.
• Примирје од 15. фебруара 2015.
Сукобљене стране
Новорусија
Доњецка народна република
Луганска народна република

Чеченски добровољци

Йован Шевич (отряд) добровољци
подршка:
Русија
 Украјина
подршка:
САД
НАТО
ЕУ
Команданти и вође
 ДНР Александар Захарченко
 ЛНР Игор Плотиницки
Петро Порошенко,
Украјина Арсениј Јацењук
Јачина
Оружане снаге Новорусије
40,000-45,000 борци
Оружане снаге Украјине
127,363 (Укупно ветерани)
Жртве и губици
војници:
погинули или рањени: 2.000-3.000[1]
цивили:
убијени: 2.249
рањени: 6.033[2]
избегли: 920.800[3]
званично:
погинули: 2870[4]
рањени: 2.789[5]
заробљени: 1.200[6]
нестали: 294[7]
дезертирали: 20.000[8]
подаци устаника[9]:
погинули и рањени: 27.888
заробљени: 1.649
дерзертирали и нестали: 13.500

Рат на истоку Украјине је војни конфликт између војних снага лојалних влади у Кијеву и про-Руских побуњеника у Доњецком басену. Главни узрок сукоба је збацивање са власти Виктора Јануковича и доласка на власт прозападних политичара на челу са Петром Порошенком и Александром Јанцењуком.

Побуњеници су се супротставили прозападним политичарима који су дошли на власт у Кијеву после демонстрација које су довеле до пада проруског председника Виктора Јануковича. Две недеље после руског припајања Крима, 6. априла 2014. проруски активисти заузели су седишта регионалне управе у Доњецку и тајне службе у Луганску, на истоку Украјине, што је означило почетак побуне против Кијева која је прерасла у рат, подсећа Бета. Они се противе приближавању ЕУ и НАТО што желе нове украјинске власти и кажу да "фашистичка хунта" на власти у Кијеву угрожава становништво које говори руски на истоку земље. Вође побуне убрзо проглашавају формирање " Народних република Доњецк и Луганск". Неки побуњеници су за федерализацију земље са великом аутономијом у оквиру Украјине, други за независност, док неки заговарају припајање Русији као што је био случај са Кримом који је две недеље пре тога припојен Русији. Припајање Крима Русији изазвало је највећу кризу између Русије и Запада од краја Хладног рата. Многи градови на истоку Украјине прелазе под контролу активиста и групе наоружаних људи појављују се на терену. Кијев не реагује и даје утисак да више не контролише ситуацију у тој области која је и рударски и индустријски регион земље. У побуњеничким зонама организује се референдум 11. маја и без изненађења већина се изјашњава за независност. Кијев и Запад сматрају референдум неважећим. Кијев средином априла покреће "антитерористичку операцију" да поврати изгубљене територије. Први сукоби са жртвама догађају се 26. маја на аеродрому код Доњецка. У Москви, Владимир Путин тражи да се сместа обустави ова казнена операција Кијева.

"Милиони Руса и људи који говоре руски живе у Украјини. Русија ће увек бранити њихове интересе", рекао је Путин две недеље пре почетка побуне.

Запад сматра да Москва настоји да по сваку цену спречи Кијев да се приближи ЕУ и НАТО. Мало по мало, рат се шири на истоку где руски активисти заузимају већи део територије наспрам неорганизоване украјинске војске. Кијев и НАТО указују да из Русије стиже велики број борбених јединица, оклопних возила и топова преко границе коју делом контролишу побуњеници. Москва ово демантује и признаје само да се руски добровољци боре на страни побуњеника. У јулу Кијев покреће офанзиву која изгледа преокреће однос снага, побуњеници напуштају своје упориште Славјанск и украјинска војска враћа стратешку луку Маријупољ на Азовском мору. Малезијски Боинг је срушен 17. јула изнад зоне где се воде борбе на истоку Украјине. Обе стране одбацују одговорност за рушење летелице у којој је погинуло 298 људи. Европљани тада одлучују да заједно са САД уведу санкције Москви која је прећутно оптужена да је обезбедила ракету којом су побуњеници могли да сруше авион. Међутим крајем августа активисти крећу у контраофанзиву, слабе обруч око Доњецка и Луганска, прете Маријупољу и наносе велики пораз Украјинцима у Иловајску, граду на око 20 километара источно од Доњецка, где је убијено преко 360 украјинских војника а 180 се водило као нестало. Високи званичник украјинских снага безбедности рекао је за Франс прес да је главни разлог за те поразе присуство руских трупа и да би без Руса украјинске снаге завршиле посао на истоку пре краја лета. После више месеци дипломатских напора Кијев и про-руске снаге потписују у септембру прошле године у Минску споразум који предвиђа прекид ватре и даје главне црте политичког решења сукоба, са широм аутономијом за побуњеничке области. Прекид ватре се међутим не држи дуго и сукоби се настављају, посебно око аеродрома у Доњецку који крајем јануара 2015. године пада у руке побуњеника. У фебруару француски председник и немачка канцеларка, Франсоа Оланд и Ангела Меркел, убеђују Владимира Путина и украјинског председника Петра Порошенка да поново потврде своју подршку споразумима из Минска и проглашава се нови прекид ватре. То није спречило побуњенике да неколико дана касније заузму град Дебаљцево, стратешко место између Доњецка и Луганска после десетак дана сукоба. Од тада је линија фронта замрзнута и прекид ватре се углавном поштује уз спорадичне сукобе.[10]

Позадина[уреди]

Donetsk and Luhansk People's Republics uk.jpg
Кијев, 23. јануар 2013
Доњецк, 9. март 2014

Опозиција и групе екстремних националиста претежно из Галиције су крајем новембра 2013. године након одбијања председника Виктора Јануковича да потпише СССП са Европском унијом отпочеле масовне протесте на Тргу Маидан, по коме је покрет добио назив Евромајдан покрет.[11] После готово два месеца непрекидних протеста проевропских партија против владе и покушаја извођења обојене револуције 1. децембра, дошло је до спуштања политичких тензија, али након владине одлуке да забрани протесете средином јануара, опозиционе странке и ултрадесничарске групе су подигле оружани устанак против владе и председника Виктора Јануковича, у којој су доминирали људи из области Западне Украјине, нарочито из градова Лавов и Луцк. Политички, неповезане групе су представљали либерални демократски реформисти чији су лидери Арсениј Јацењук (представник странке „Отаџбина“ чији је лидер Јулија Тимошенко која се у том моменту налазила у затвору) и Виталиј Кличко (представник странке УДАР), a екстремно десничарске активисте Олег Тјахнибок (представник крајње десничарске партије „Свобода“) и Дмитриј Јарош (представник ултрадесничарске организације Десни сектор) чији су се активисти истакли у великом насиљу против органа реда. Крајем јануара опозиционе снаге под вођством парламентарних прозападних странака „Отаџбина“ и УДАР уз подршку ултрадесничарских организација су почеле насилно да заузимају просторије локалних влада широм Украјине. Након тродневног насиља дошло је до смиривања ситуације до средине фебруара, а председник Јанукович је понудио место премијера опозицији, док је опозиција такав предлог Јануковича одбила и тражила његову оставку. Како је време пролазило, опозиција је вршила све већи притисак на председника Јануковича да поднесе оставку и распише ванредне парламентарне и допусти одржавање ванредних председничких избора, као и враћање устава из 2004. године који је давао мање надлежности председнику за важне државне одлуке. Пошто је Јанукович одбијао захтев да се иде на председничке изборе и прихватио да се иде само на ванредне парламентарне, опозиција није хтела да осдступи од својих захтева да се иде на ванредне председничке.[12] После смене бројних министара које је опозиција оптужила да су одговорни за насиље над демонстрантима, није се дошло до договора.[13] Када је Јанукович током фебруара позивао опозиционе лидере на дијалог и договор о даљим корацима до успостављања реда у земљи, опозиција је одбила било какав дијалог и једино тражила његову оставку. Пошто су обе стране одбиле да одступе од својих захтева створио се вакуум између две стране и цела ситуација је дошла до тачке усијања. Након бројних упућених позива опозицији од стране председника Јануковича да се постигне договор о прелазној влади која ће водити земљу до ванредних парламентарних избора, опозиција је 18. фебруара прихватила нови Јануковичев позив на дијалог, али су снаге Десног сектора кренуле на државне институције и започеле жесток тродневни крвави обрачун са полицијом који је довео до револуције уз велике жртве на обе стране и самим тим Јануковичевог свргавања четири дана касније.[14][15] Потом су лидери, који су се заједно борили на кијевском тргу „Маидан Незалежности“ преузели државне функције у држави и прво што су урадили, ослободили су украјинску опозициону лидерку Јулију Тимошенко из затвора која је била осуђена на седам година затвора због корупције, расписали ванредне председничке изборе за 25. мај и укинули закон о регионалном статусу руског језика.[16] Пошто су они имали исључиво подршку у западној половини земље, на истоку и југу, а нарочито на полуострву Крим је дошло до великог отпора новим властима и почео је општи распад земље који је довео до отцепљења Кримског полуострва од Украјине и његовог припајања Русији,[17] а у источним и јужним областима до проглашења бројних аутономних република које одбијају да признају власт у Кијеву.[18][19][20] Ново украјинско руководство се после подизања отворене побуне почетком априла у југоисточним областима од стране проруских активиста сличним методама као на западу земље у јануару и фебруару, нове власти су одлучиле да побуну угуше силом и војним средствима што је довело до грађанског рата. До маја 2014. више десетина људи је убијено, нарочито на истоку и југу земље.[21]

Ток рата[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.
Референдум о независности региона Доњецк, 11. мај 2014

Први окршаји[уреди]

Експанзије побуњеника[уреди]

Владина контраофанзива[уреди]

Борбе након референдума[уреди]

Ескалације у мају и јуну[уреди]

Ширење сукоба у Доњецкој области[уреди]

Напредовање оружаних снага Украјине ка Луганску и Доњецку[уреди]

Луганск, 18. јун 2014

Тешке борбе су настављене током ноћи око доњечког аеродрома, а експлозије су се чуле у свим четвртима у граду. Град је утихнуо 19. јула око 09:00.[22] До 21. јула тешке борбе у Доњецку су поново почеле.[23][24] Доњецк су потресале експлозије, а ватра из тешког наоружањеа је изазвала ширење дима над градом. Борбе су биле сконцентрисане у северозападном окрузима Кијевски и Кујбишевски, а такође и у близини централне железничке станице и аеродрома, што је натерало локално становништво да потражи уточиште у склоништима, или да напусти град.[25][26] Снабдевање града водом је прекинуто током борби, а све железничке и аутобуске услуге су заустављене.[27][28] Улице су испражњене, а побуњеници су подигли барикаде широм града да би контролисали саобраћај.[29] Градове Дзержинск, Соледар и Рубижње[30] су поново заузела владине снаге.[31]

Уништени железнички надвожњак изнад аутопута у Донбасу, 25. јул 2014.

Предграђе Мајорск, изван Горловске, и град Северодоњецк у Луганској области војска је повратила 22. јула.[32][33] Посматрачи ОЕБС-а који су посетили Доњецк након борбе претходног дана су изјавили да је град био „практично напуштен“, као и да су борбе престале.[34] Истог дана, премијер ДНР Александар Бородај је рекао да жели да настави разговоре о примирју. Командант ДПР Игор Гиркин је рекао: „Дошао је тренутак када се Русија мора да донесе коначну одлуку - да заиста подржи Донбаске Русе или да их напусти заувек“.[35] Такође, про-украјинска паравојни Донбаски батаљон је заузео Попасну.[36] Након заузимања Северодоњецка, владине снаге бориле против побуњеника око суседног града Лисичанска.[37] Побуњеничка аутомобил-бомба је током тамошњих борби усмртила тројицу војника. Ракетни напади из бацача БМ-21 град су покренута против владиних снага стационираних на Веселој Гори, Камишеву, и на луганском аеродрому. Владин новински центар је рекао да је војна ситуација остала „најсложенији“ у областима око „града Доњецка, града Луганска, Краснодона и Попасне“ [38] Владине снаге су 23. јула пробиле побуњеничке блокаду око доњечког аеродрома, и тада напредовале у северозападни угао Доњецка.[39] Након тога, побуњеници су се повукли из многих подручја на периферији града, укључујући Карливку, Нетајлове, Первомајск и подручја око доњечког аеродрома.[39] Командант побуњеника Игор Гиркин је изјавио да је то урађено да се ојача центар Град Донетск, као и да би се избегло опкољавање од стране владиних снага.[39] У међувремену, сукоби су се наставили у Шахтарском рејону, уз границу са Русијом. Усред борбе, два украјинска борбена авиона Су-25 која су пружала ваздушну подршку копненим снагама близу Дмитривка су оборили побуњеници.[40]

Лисичанск, август 2014

До наредног дана, владине снаге повратиле Лисичанск.[41] Истог дана борбе су бесниле око Горловке.[42] Владине снаге су покренуле ваздушне и артиљеријске нападе на побуњенике у граду, а окршањаји су вођени око њега. Један важан мост се срушио у борбама и прекинуо критичко важан пут из града. Људи су побегли од борби у аутомобилима и пешице.[42] Упркос овом напредовању војске, граница са Русијом није обезбеђена. Прелаз Изварине у Луганској области, који је под контролом Армије југоистока, је наведен да је главна улазна тачка за оружје и појачање из Русије.[42]Поново је почело гранатирање у Кијевском, Кировском и Петривском округу Доњецка. Према градској управи Доњецка, једанаест кућа је оштећено у Петривском, а најмање једна особа је повређена.[43] Борбе настављено током ноћи 26. јула, а експлозије, гранатирање и пуцање се чуло широм града.[44]

НАТО самит, 2014

Током 27. јула, трећег дана владине офанзиве на побуњеничко упориште Горловке, убијено је између двадесет и тридесет цивила.[45] Горловка је практично напуштена, а санбдевање електричном енергијом и водом је прекинуто. У гранатирању су оштећене или уништене многе зграде, укључујући болницу, продавнице, и уреди енергетске компаније.[46] Украјински војници су такође ушли у град Шактарск, борили се са побуњеницима који су га држали, и освојили га око 14:30..[47][48] Ово је пресекло одсекао коридор снабдевања између територија које су држале ДНР и ЛНР и изоловало побуњенике у Доњецку.[49] Окршаји су избули и у оближњим градовима Снижне и Торез.[47] Жестоке борбе широм Шакхтарског рејона приморали су групу холандских и аустралијских истражитеља да прекину истрагу места пада авиона на лету 17 Малејша ерлајнса.[47] Четрдесет један украјински војник је напустио своје положаје напустили своје постове и отишао до граничног прелаза Изварине под побуњеничком контролом, где су рекли побуњеницима да су одбили да се боре против „свог народа“.[50] Побуњеници су им дозволили да побегну из Украјине и пређу у Русију.[51] До 28. јула, стратешко узвишењењ Савур-Мохила било је под украјинском контролом, заједно са градом Дебаљцеве.[52] Побуњеници су раније користили Савур-Мохила да гранатирају украјинску војску око града Маринивка.[53] До 29. јула још седамнаест цивила је убијено у борбама, док су повређено још четрдесет три особе.[54] Гранатирање је настављено у Лењинским и Кијевским окрузима Доњецка. Према градској управи, ти окрузи су тешко оштећени.[55]

Оштећена зграда у Снижне, 6. август 2014.

Према извештају Савета за националну безбедност и одбрану Украјине, прелази на граници са Русијом су нападнути са руске територије најмање 153 пута од 5. јуна.[56] 27 граничара је убијено у тим нападима, а 185 је рањено. Владине снаге су постигле даље напредак 30. јула, када су истиснули побуњенике из Авдијивке, у близини аеродрома Доњецк.[57] Војне операције су застале 31. јула.[58] То је требало да дозволи међународним експертима да испитају место несреће лета 17 Малејша ерлајнса, који се налази у Шахтарском рејону, где су најжешће борбе водиле у претходних неколико дана. Посматраче је на место несреће пратила украјинска војска. После борби у којима су прекинути бројни далеководи, Луганск је изгубио сваки начин снабдевања електричном енергијом.[59] Мало преосталог горива је преостало за погон помоћних агрегата. До мањих борби дошло у Василивки и Жовтњеву. У међувремену, преговори између сепаратиста, Русије, Украјине и ОЕБС су одржани у Минску.[58] Борбе настављен у Шахтарск. Заседи тамошњих побуњеника на владине снаге је резултовала смрћу десет војника.[60] Једанаест их је нестало, а тринаест је рањено. Владина офанзива на град Первомајск у Луганској области је настављена.[60]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.
Доњецка Народна Република, 24. април 2015

Побуњеничка контраофанзива у августу[уреди]

Примирје[уреди]

Донетск, 7. maj 2015

Добровољци у оружаним снагама Новорусије[уреди]

На страни Оружаних снага Новоруссије боре се осим добровољаца из бивших совјетских држава и добровољци из других земаља. Познато је да има добровољаца из Француске[61], Шпаније[62], Немачке[63], Чешке[64], Словачке, Мађарске[65], Бугарске, Пољске[66], Израела[67] и Србије. Срби су углавном у Четничком одреду „Јован Шевић“ (званично Славјански четнички одред; најмање 254 добровољаца), али има и добровољаца који се боре у другим јединицама.

Првих десет српских добровољаца је 30. јуна стигло на бојиште...[68] 15. јула је основан Четнички одред „Јован Шевић“, који је бројао 35 срба и непознат број руса[69][70] До 21. јула је стигло још 205 срба[71] Касније је стигло још 14 Срба. До сада су тројица заробљени од којих је најмање један опет размењен. Најмање троје је рањено. Нема података, да има погинулих.

Према незваничним подацима, српски одред је до 31. августа потпуно ослободио град Славјаносербск и околину и тиме успоставио фронт на реци Северски Доњец[72]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. Грешка цитата: Лоша ознака <ref>; нема текста за ref-ове под именом automatski_generisano1.
  2. „НН”. Niqnaq. 27. 8. 2014. 
  3. „About 730,000 have left Ukraine for Russia due to conflict - UNHCR”. Reuters. 5. 8. 2014. 
  4. http://memorybook.org.ua/index.htm (7 April–2 September),[1] 3191 killed
  5. „Ten Ukrainian soldiers killed, 30 injured in eastern Ukraine over past 24 hours - Lysenko”. En.ria.ru. 29. 8. 2014. Приступљено 29. 8. 2014. 
  6. „Defense Ministry: More than 1,000 Ukrainian troops captured”. Kyivpost.com. Приступљено 26. 8. 2014. 
  7. „During ATO stole more than a thousand people, a thousand missing”. Pravda.com.ua. 19. 8. 2014. Приступљено 26. 8. 2014. 
  8. „Donbass militsiya needs 20,000 to replace deserters and traitors - Avakov”. zn.ua. 29. 7. 2014. Приступљено 6. 8. 2014. 
  9. „Штаб Војске Новорусије: За четири месеца борби НАТО-мајданска хунта је имала губитке од чак 43.000 људи: 27.888 је убијено или рањено, 1.649 заробљено и 13.500 су дезертирали и нестали”. Срби на окуп.  Текст „date: 2. 9. 2014” игнорисан (помоћ)
  10. РТС :: Годину дана од почетка сукоба на истоку Украјине
  11. „Blic Online | Zašto su počeli protesti u Ukrajini: Između Istoka i Zapada”. Blic.rs. 
  12. „Vesti - Opozicija traži ostavku Janukoviča”. B92. 29. 1. 2014. 
  13. „Kličko: Velika pobeda opozicije”. B92. 28. 1. 2014. 
  14. „UKRAJINA: Zahtjevi Lavovskih pobunjenika „18. februar“ | Slobodari”. Slobodari.wordpress.com. 
  15. „POBEGAO NA ISTOK: Janukovič napustio Kijev! | Telegraf – Najnovije vesti”. Telegraf.rs. 
  16. „пё пёп╨я─п╟я≤п╦п╫п╦ я┐п╨п╦п╫я┐я┌ п╥п╟п╨п╬п╫ п╬ я─п╣пЁп╦п╬п╫п╟п╩п╫п╬п╪ я│я┌п╟я┌я┐я│я┐ я─я┐я│п╨п╬пЁ я≤п╣п╥п╦п╨п╟ | п═я┐я│п╨п╟ я─п╣я┤”. Ruskarec.ru. 
  17. izvor Vesti online / Vesti / (11. 3. 2014). „Krim proglasio deklaraciju o nezavisnosti – po ugledu na Kosovo | Vesti”. Dnevnenovine.rs. 
  18. „Vesti - Krim proglasio nezavisnost”. B92. 17. 3. 2014. 
  19. „UKRAJINA FOTO: Odesa proglasila nezavisnost, vojnici prelaze na stranu Rusa”. Dnevno.rs. 
  20. 10.05.2014. „Lugansk proglasio nezavisnost | RTS”. Najvesti.com. 
  21. „Studio B :: Vesti :: Odesa u plamenu, najmanje 38 mrtvih”. Studiob.rs. 
  22. „Donetsk quiet after nighttime and morning shelling”. Kyiv Post. 19. 7. 2014. Приступљено 19. 7. 2014. 
  23. „Ukrainian Military and Rebel Fighters Clash in Donetsk”. The New York Times. 21. 7. 2014. Приступљено 21. 7. 2014. 
  24. „Fighting flares in Ukraine as crash investigators arrive”. Reuters. 21. 7. 2014. Приступљено 21. 7. 2014. 
  25. „Northwest Donetsk rocked by explosions as residents hide in bomb shelters”. Interfax-Ukraine News Agency. 21. 7. 2014. Приступљено 21. 7. 2014. 
  26. „Dutch experts examine bodies”. BBC News. 21. 7. 2014. Приступљено 21. 7. 2014. 
  27. „Donetsk railway station, bus station not working due to clashes - separatists”. Kyiv Post. 21. 7. 2014. Приступљено 21. 7. 2014. 
  28. „Water supplies to Donetsk stopped”. Interfax-Ukraine News Agency. 21. 7. 2014. Приступљено 21. 7. 2014. 
  29. „Civilians killed as Ukrainian forces tighten noose on rebels in Donetsk”. Kyiv Post. 21. 7. 2014. Приступљено 21. 7. 2014. 
  30. „Ukrainian troops take control of three settlements in Donetsk region”. Information Telegraph Agency of Russia. 21. 7. 2014. 
  31. „Separatists retreat from Dzerzhynsk”. Kyiv Post. 21. 7. 2014. Приступљено 21. 7. 2014. 
  32. „Ukrainian government forces enter Horlivka suburb”. Kyiv Post. 21. 7. 2014. 
  33. „MH17 bodies moved out of Ukraine rebel area”. BBC News. 22. 7. 2014. Приступљено 22. 7. 2014. 
  34. „Latest from the Special Monitoring Mission (SMM) in Ukraine based on information received until 18:00 hrs, 23 July (Kyiv time)” (Саопштење). Organization for Security and Co-operation in Europe. 24. 7. 2014. Приступљено 25. 7. 2014. 
  35. Ukraine Army Hits Rebels With Advance ‘Across All Fronts’, Bloomberg News (21 July 2014)
  36. „Попасна Луганской области освобождена от боевиков – Семенченко (Popasnaya Luhansk region freed from insurgents - Sementchenko)”. Segodnya (на језику: руски). 22. 7. 2014. Приступљено 23. 7. 2014. 
  37. „Dutch Take Over Lead of Malaysia Airlines Crash Investigation in Ukrain”. The Wall Street Journal. 22. 7. 2014. Приступљено 23. 7. 2014. 
  38. „Ukrainian army says militants fired Grad systems against Luhansk airport”. Interfax-Ukraine News Agency. 22. 7. 2014. Приступљено 23. 7. 2014. 
  39. 39,0 39,1 39,2 Грешка цитата: Лоша ознака <ref>; нема текста за ref-ове под именом DHwi.
  40. „Militants shot down two Su-25 Ukrainian attack aircraft with air defense missile system – ATO press center”. Interfax-Ukraine News Agency. 23. 7. 2014. Приступљено 23. 7. 2014. 
  41. „Ukrainian troops enter Lysychansk”. Kyiv Post. 24. 7. 2014. Приступљено 24. 7. 2014. 
  42. 42,0 42,1 42,2 „Ukraine Advances After Heavy Fighting”. Kyiv Post. 25. 7. 2014. Приступљено 24. 7. 2014. 
  43. „Fighting taking place in Donetsk suburb - city council”. Interfax-Ukraine News Agency. 24. 7. 2014. Приступљено 25. 7. 2014. 
  44. „Shelling echoes around Donetsk as Kiev presses against rebels”. Reuters. 26. 7. 2014. Приступљено 26. 7. 2014. 
  45. „Fierce fighting in Ukraine prevents Dutch forces reaching MH17 crash site”. The Daily Telegraph. 27. 7. 2014. Приступљено 27. 7. 2014. 
  46. „As fighting continues in east Ukraine, U.S. releases images said to implicate Russia”. The Washington Post. 27. 7. 2014. Приступљено 27. 7. 2014. 
  47. 47,0 47,1 47,2 „Ukraine pushes back and takes at least three towns in three days off the pro-Russians as Dutch MH17 monitors say crash site now too dangerous to investigate”. Daily Mail. 27. 7. 2014. Приступљено 27. 7. 2014. 
  48. „Ukrainian troops liberated Shakhtersk”. News of Donbass (на језику: руски). 27. 7. 2014. Приступљено 27. 7. 2014. 
  49. „Ukrainian Forces Battle For Horlivka”. Morning Star. 27. 7. 2014. Приступљено 27. 7. 2014. 
  50. „'Refusing to kill their own': Over 40 Ukrainian soldiers flee to Russia”. Russia: RT. 27. 7. 2014. Приступљено 28. 7. 2014. 
  51. „Dozens of Ukraine soldiers lay down arms, enter Russia”. Press TV. 27. 7. 2014. Приступљено 27. 7. 2014. 
  52. „ATO forces take over Debaltseve, Shakhtarsk, Torez, Lutuhyne, fighting for Pervomaisk and Snizhne underway - ATO press center”. Interfax-Ukraine News Agency. 28. 7. 2014. Приступљено 28. 7. 2014. 
  53. „Ukrainian Armed Forces take control of Savur-Mohyla - report to president”. Interfax-Ukraine News Agency. 28. 7. 2014. Приступљено 28. 7. 2014. 
  54. „Seventeen civilians, including three children, killed in gunfire in Horlivka in past 24 hours”. Interfax-Ukraine News Agency. 29. 7. 2014. Приступљено 29. 7. 2014. 
  55. „Donetsk authorities report overnight shelling of city”. Interfax-Ukraine News Agency. 29. 7. 2014. Приступљено 29. 7. 2014. 
  56. „Ukrainian border checkpoints come under over 150 attacks from Russia since June 5”. Kyiv Post. 29. 7. 2014. Приступљено 29. 7. 2014. 
  57. „Army claims strategic town in Donetsk”. BBC News. 30. 7. 2014. Приступљено 30. 7. 2014. 
  58. 58,0 58,1 „Ukraine MH17: Forensic scientists reach jet crash site”. BBC News. 13. 7. 2014. Приступљено 31. 7. 2014. 
  59. „Luhansk is fully without power - mayor's office”. Interfax-Ukraine News Agency. 31. 7. 2014. Приступљено 31. 7. 2014. 
  60. 60,0 60,1 „Air crash team finds human remains”. BBC News. 1. 8. 2014. Приступљено 1. 8. 2014. 
  61. „Militia Volunteers from France”. NovorossiaTV.com. 25.8.2014.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  62. „Spanish Volunteers Helping Out Donetsk Militia”. Anti-Maidan. 6.8.2014.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  63. „German girl in the New Russia resistance against Kiev fascists.”. War in Ukraine. 17.8.2014.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  64. „Czech citizen in the New Russian resistance”. War in Ukraine. 18.8.2014.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  65. „Volunteers from Hungary have been fighting against Kiev junta”. War in Ukraine. 3.9.2014.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  66. „Ультраправый сектор”. Леnta. 9.6.2014.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  67. „Israeli citizens in the New Russian resistance against Kiev's fascism”. War in Ukraine. 21.8.2014.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  68. „Сербские чётники присоединились к ополчению”. Правдо РУБ. 30.06.2014.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  69. „Сообщение от Братислава Живковича, командира сербских четников.”. x-true.info. 15.7.2014.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  70. „За что воюют сербские четники на востоке Украины?”. DW. 15.8.2014.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  71. „Сербские добровольцы ДНР успешно уничтожают технику силовиков”. Завтра. 12.8.2014.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  72. „1/09/2014 The Map around Lugansk city.”. War in Ukraine. 1.9.2014.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

Спољашње везе[уреди]