Рат у Придњестровљу
Рат у Придњестровљу | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Мапа подручја сукоба | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Придњестровље Делови 14. руске армије[1] Руски добровољци Украјински добровољци Донски козаци[2] |
Молдавија Румунски добровољци и саветници[1][3] | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Игор Смирнов Александар Лебед | Мирча Снегур | ||||||
Јачина | |||||||
14.000 војника, 9.000 припадника милиције 5.000+ добровољаца | 25.000-35.000[тражи се извор] | ||||||
Жртве и губици | |||||||
364-913 погинулих, 624 рањених[4][5][6] |
279-324 погинулих,[7][8] 1.180 рањених |
Рат у Придњестровљу (познат и под именом Рат у Молдавији) оружани је сукоб који се 1992. године водио између снага Молдавије и међународно непризнате Придњестровске Молдавске Републике потпомогнуте деловима руске (совјетске) 14. армије.[9]
Спорно подручје Придњестровља насељавали су, осим Молдаваца који су чинили око 40% становништва, мањински Руси (26%) и Украјинци (28%) који су уједно давали већину локалних комунистичких функционера, при чему су се посебно истицали Руси.[10] Суочени с променама унутар Совјетског Савеза који је био пред распадом, молдавским националним покретом те личним економским интересима, придњестровски политичари дошли су у сукоб с властима у Кишињеву.[11] Један од повода за сукоб су и тзв. језични закони изгласани 31. августа 1989. којима је румунски с латиничним писмом постао службени језик, док су руски и ћирилични румунски постали језици другог реда с локалним значајем. Ово је изазвало радничке штрајкове на источној страни реке Дњестар будући да га велик део немолдавског становништва уопште није познавао.[10][11]
Након што је Врховни Совјет Молдавије у јуну 1990. године усвојио декларацију о независности, власти у Придњестровљу прогласиле су Аутономну републику у погледу које, иако је није признавао, молдавски Врховни совјет није могао да учини ништа будући да није имао фактичку власт на спорном подручју.[11] Исте године су у новембру код Дубасарија започели и први сукоби.
Сукоби широких размера започели су 2. марта 1992. године током којих се показало да су молдавске снаге недовољно снажне да успоставе контролу на целој својој територији. У томе је кључну улогу одиграла руска (совјетска) 14. армија стационирана на територији Придњестровља под заповедништвом Г. И. Јаковљева, која се сврстала на страну сепаратиста. Након неколико пропалих преговора, службени прекид ватре потписан је 21. јула 1992. године од стране руског председника Бориса Јељцина и молдавског Мирча Снегура.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Transnistria: relic of a bygone era”. Архивирано из оригинала 13. 7. 2012. г. Приступљено 1. 4. 2008. , The Japan Times, Richard Humphries, 8 October 2001.
- ^ Hughes, James; Sasse, Gwendolyn (2002). Ethnicity and territory in the former Soviet Union: regions in conflict. Taylor & Francis. стр. 107. ISBN 978-0-7146-8210-5.
- ^ "Ethnicity and power in the contemporary world" Chapter 5, "Dynamics of the Moldova Trans-Dniester ethnic conflict (late 1980s to early 1990s)" Архивирано на сајту Wayback Machine (10. март 2009), Kumar Rupesinghe and Valery A. Tishkov, United Nations University Press, 1996
- ^ Dnestrovskaya Pravda, no. 84-85, стр. 2, 24 November 2001
- ^ „Dubossary marked anniversary of the first Dniester engagement”. Nr2.ru. 4. 3. 2011. Приступљено 12. 6. 2013.
- ^ ВОЗРОЖДЕННОМУ В ПРИДНЕСТРОВЬЕ ЧЕРНОМОРСКОМУ КАЗАЧЬЕМУ ВОЙСКУ – 15 ЛЕТ Архивирано на сајту Wayback Machine (3. мај 2007) Olvia Press. Dec 18, 2006. Приступљено 2006, 18 December; See also: "В Приднестровье отмечают 15-летие Черноморского казачьего войск," Архивирано на сајту Wayback Machine (22. фебруар 2014)«Новый Регион – Приднестровье», December 14, 2006.
- ^ „Monumentul eroilor căzuţi în războiul transnistrean”. Monument.md. 29. 8. 1998. Архивирано из оригинала 22. 7. 2011. г. Приступљено 12. 6. 2013.
- ^ Accente, Nr. 36, 14 March 2002
- ^ „War in Moldova, 1992” (на језику: engleski). Архивирано из оригинала 25. 11. 2005. г. Приступљено 12. 6. 2013. acig.org (5. februar 2012)
- ^ а б „Transnistria-Moldova Conflict” (на језику: engleski). Архивирано из оригинала 15. 7. 2010. г. Приступљено 12. 6. 2013. american.edu (5. februar 2012)
- ^ а б в Urse, Cristian (proljeće 2008). „Solving Transnistria: Any Optimists Left?”. Connections (The quarterly journals): 57—75.
Литература
[уреди | уреди извор]- Hughes, James; Sasse, Gwendolyn (2002). Ethnicity and territory in the former Soviet Union: regions in conflict. Taylor & Francis. стр. 107. ISBN 978-0-7146-8210-5.
- Vlad Grecu, O viziune din focarul conflictului de la Dubăsari, Editura Prut International, Chișinău, 2005 (језик: румунски)