Раул Валенберг

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Раул Валенберг
Raoul Wallenberg.jpg
фотографија из пасоша из јуна 1944.
Име по рођењуРаул Густаф Валенберг
Датум рођења4. август 1912.(1912-08-04)
Место рођењаОпштина Лидинге
 Шведска
Нестанак17. јануар 1945.
Будимпешта, Мађарска
Датум смртивероватно 1947. (34 године)[нап 1][1]
Место смртиМосква
 Совјетски Савез
Држављанствошведско
УниверзитетУниверзитет Мичигена
Занимањебизнисмен и дипломата
ДеловањеСпашавање мађарских Јевреја током Холокауста.
РодитељиРаул Оскар Валенберг
Марија Софија Висинг
Веб-сајтwww.raoulwallenberg.net

Раул Густаф Валенберг (швед. Raoul Gustaf Wallenberg; 4. август 1912 – нестао 17. јануара 1945)[нап 1][1] је био шведски архитекта, бизнисмен, дипломата и хуманитарац. Познат је по томе што је спасао десетине хиљада[2] Јевреја од немачких нациста и мађарских фашиста у Мађарској окупираној од стране нациста за време Холокауста, у каснијим фазама Другог светског рата. Служивши као специјални изасланик Шведске у Будимпешти између јула и децембра 1944, Валенберг је издавао пасоше који су штитили Јевреје, и пружао им је уточиште у зградама означеним као шведска територија.[2]

17. јануара 1945, за време опсаде Будимпеште од стране Црвене армије, Валенберга је привео СМЕРШ под сумњом да се бавио шпијунажом, а након тога је нестао.[3] Накнадно је јављено да је умро 17. јула 1947. док је био затворен од стране КГБ у Лубјанци у Москви, седишту КГБ који је у себи садржавао затвор. Мотиви за Валенбергово хапшење и затварање од стране совјетске владе, као и питања која се тичу његове смрти и веза са америчком обавештајном службом су и даље обавијени велом мистерије и предмет су спекулација.[4]

Услед његових успешних напора у спашавању мађарских Јевреја, Валенбенгу су додељене бројне почасти у деценијама након његове претпостављене смрти. 1981, амерички конгресмен Том Лантош, један од људи које је Валенберг спасио, је спонзорисао закон којим је Валенберг проглашен почасним грађанином Сједињених Држава, чиме је постао друга особа у историји која је добила ову почаст. Валенберг је такође почасни грађанин Канаде, Мађарске, Аустралије и Израела.[5] Израел је прогласио Валенберга праведником међу народима. Посвећени су му бројнни споменици, и улице широм света су назване по њему. Раул Валенберг комитет Сједињених Држава је основан 1981. да „овековечи хуманитарне идеале ненасилне храбрости Раула Валенберга”[6] Овај комитет додељује годишњу награду Раул Валенберг као признање особама које испуњавају ове циљеве. Додељена му је Конгресна златна медаља Конгреса Сједињених Држава „као признање његових постигнућа и херојских дела током Холокауста.”[7]


Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Претпоставља се да је умро 1947, али околности његове смрти нису јасне и и даље су спорне. По неким изворима је био жив још годинама. 31. јул 1952. је датум смрти који је у октобру 2016. прогласила шведска пореска агенција у складу са шведским законом.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Stockholm, Agence France-Presse in (31. 10. 2016). „Sweden declares Raoul Wallenberg dead 71 years after disappearance”. The Guardian. 
  2. 2,0 2,1 „A Swedish Rescuer in Budapest”. Јад Вашем. Приступљено 15. 4. 2018. »спасио је животе десетина хиљада мушкараца, жена и деце, ставивши их под заштиту шведске круне.« 
  3. ^ „Raoul Wallenberg's arrest order, signed by Bulganin in January 1945 – Searching for Raoul Wallenberg Searching for Raoul Wallenberg”. Searching for Raoul Wallenberg. 17. 1. 1945. Приступљено 27. 8. 2018. 
  4. ^ Nadler, John (19. 5. 2008). „Unraveling Raoul Wallenberg's Secrets”. Тајм магазин. Budapest. Архивирано из оригинала на датум 12. 1. 2016. 
  5. ^ „Honorary Australian Citizenship to be Awarded to Raoul Wallenberg”. Prime Minister's Press Office, Commonwealth of Australia. 15. 4. 2015. Архивирано из оригинала на датум 30. 4. 2013. Приступљено 6. 5. 2013. 
  6. ^ „The Raoul Wallenberg Committee of the United States – Our Mission”. Raoulwallenberg.org. Приступљено 8. 6. 2013. 
  7. ^ „The Library of Congress: Bill Summary & Status 112th Congress (2011–2012) H.R. 3001”. 26. 7. 2012. 

Даља литература[уреди | уреди извор]

  • Levine, Paul A. Raoul Wallenberg in Budapest: Myth, History and Holocaust (London: Valentine Mitchell, 2010)
  • Matz, Johan. "Sweden, the United States, and Raoul Wallenberg's Mission to Hungary in 1944", Journal of Cold War Studies (2012) 14#3 pp 97–148 in Project MUSE
  • Dick, Michael (2019). „Raoul Wallenberg: The Making of an American Hero”. Ур.: Kohen, Ari. Unlikely Heroes: The Place of Holocaust Rescuers in Research and Teaching. Lincoln: University of Nebraska Press. стр. 110—138. ISBN 978-1-4962-0892-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]