Рафаило I Цариградски
Рафаило I Цариградски (грч. Ραφαήλ; умро 1476) био је васељенски патријарх Цариграда од 1475. до 1476. године.[1][2]
Живот
[уреди | уреди извор]Рафаило је био српски монах.[3] Вероватно га је за патријарха изабрала и подржала Мара Бранковић,[3] маћеха Мехмеда II.[3] Рафаило је успешно именован за патријарха у првим месецима 1475. године,[1] обећавши султану годишњу исплату од 2000 златних флорина и једнократни поклон од 700 златних флорина.[4]
Грчка заједница Цариграда није учествовала у његовом именовању и жестоко му се противила. Митрополит Хераклеје, који је традиционално устоличио новог патријарха, одбио је да га посвети, а литургију је служио митрополит Анкире.[5] Из тог разлога га велики део грчког свештенства није признао за патријарха.
У септембру 1475. године, именовао је Спиридона Тверског за нову источноправославну митрополију Кијева и целе Русије.[6]
Извори показују проширену предрасуду против Рафаила I.[7] Оптужен је да не говори правилно грчки и осуђен је због страног акцента и зависности од алкохола.[3] Извештава се да није могао да стоји током церемонија Великог петка јер је био пијан.[3]
Рафаило I је владао око годину дана, до почетка 1476. године: на почетку године, када је морао да плати годишњи дар који је обећао султану, покушао је да га наплати од својих верника, који су му одбили помоћ.[4] Пошто није могао да плати тражену накнаду, одмах је свргнут и затворен. Умро је убрзо након тога, још увек у ланцима.
Напомене и референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Kiminas 2009, стр. 37.
- ^ Јањић & Ђокић 2015, стр. 87–109.
- ^ а б в г д Philippides & Hanak 2011, стр. 84–85.
- ^ а б Laurent 1968, стр. 260.
- ^ Runciman 1985, стр. 194.
- ^ Romanchuk 2003, стр. 296.
- ^ Philippides & Hanak 2011, стр. 84-85.
Литература
[уреди | уреди извор]- Јањић, Драгана Ј.; Ђокић, Небојша Д. (2015). „Рафаило I једини Србин васељенски патријарх”. Баштина. 39: 87—109.
- Kiminas, Demetrius (2009). The Ecumenical Patriarchate - A History of Its Metropolitanates with Annotated Hierarch Catalogs. Wildside Press.
- Laurent, Vitalien (1968). „Les premiers patriarches de Constantinople sous la domination turque (1454–1476) - Succession et chronologie d'après un catalogue inédit”. Revue des études byzantines. 26: 229—263. doi:10.3406/rebyz.1968.1407.
- Philippides, Marios; Hanak, Walter K. (2011). The Siege and the Fall of Constantinople in 1453 - Historiography, Topography and Military Studies. Ashgate Publishing.
- Romanchuk, Robert (2003). „Once again on the Greek workbook of Timofei Veniaminov, fifteenth-century Novgorod monk”. Monastic traditions - Selected proceedings of the Fourth International Hilandar Conference. Bloomington: Slavica. стр. 263—304.
- Runciman, Steven (1985). The Great Church in Captivity - A Study of the Patriarchate of Constantinople from the Eve of the Turkish Conquest to the Greek War of Independence (2nd изд.). Cambridge University Press.
