Рахела Ферари

Из Википедије, слободне енциклопедије
Рахела Ферари
Rahela Ferari 2007 Serbian stamp.jpg
Рахела Ферари на поштанској марки из 2007.
Пуно име Бела Рохел Фрајнд
Датум рођења (1911-08-27)27. август 1911.
Место рођења Земун,
 Аустроугарска
Датум смрти 12. фебруар 1994.(1994-02-12) (82 год.)
Место смрти Београд
 СР Југославија
IMDb веза
Гроб Рахеле Ферари и Стеве Жигона, у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу

Рахела Ферари (Земун, 27. август 1911Београд, 12. фебруар 1994) је била српска филмска и позоришна глумица јеврејског порекла.

Биографија[уреди]

Рођена је као Бела Рохел Фрајнд 27. августа 1911 године у Земуну. Од 1930. до 1940. године је радила је у Српском народном позоришту у Новом Саду, а од 1940. до 1941. у Уметничком позоришту у Београду. У једној анкети прве године свог живота овако је описала: „Моја младост, то је земунска периферија. Детињство без играчака, без ичега. Изађем на улицу, идем уз плот, чучнем и посматрам – мраве! Ту се развијала моја машта: сама сам себи причала приче, измишљала их о тим мајушним мравима, те они сад иду кући, сад се шетају, трче, набављају храну, а ја сам се играла с њима – правила им разне препреке. Ставим травку да им препречим пут, или направим мост, или их скренем у другу страну. Било је то моје мало позориште дизнијевског типа – мрави су били моји мали глумци а ја свемоћни редитељ.“ У Српском народном позоришту (СНП) у Новом Саду Рахела је почела је да статира у сезони 1930-31, а члан позоришта постаје 1931—32. године. У време када се СНП звало Позориште Дунавске бановине, у улози др Клотилде Вимерн у Фодоровој „Матури“ гледао ју је десетогодишњак Јован Ћирилов, не сањајући да ће много година касније, 1985. године, у Југословенском драмском позоришту постати њен управник. Делујући често из другог плана, у мањим улогама, Фераријева је својом креацијом „незгодних“ госпођа избијала у први ред, пише у књизи „Народно позориште Дунавске бановине“ др З. Т. Јовановић. Једногодишње усавршавање у Будимпешти убрзало је њен уметнички раст који је дошао до пуног изражаја у Уметничком позоришту у Београду где је 1940. ангажована са супругом Александром Стојковићем. За време Другог светског рата није играла. Од 1945. до 1947. је поново наступала у Новом Саду. Од оснивања Југословенског драмског позоришта, 1947. године, била је првакиња тог позоришта. За време рата Рахела Ферари није играла у позоришту. Од 1945. до 1947. опет је у Новом Саду, а од оснивања Југословенског драмског позоришта у Београду 1947. била је првакиња тог позоришта. У ЈДП је остварила је много мајсторских креација – од Пашкове у „Рибарским свађама“, Сарке у „Ожалошћеној породици“, до легендарне Аксиње у „Јегору Буличову“

У Новом Саду је играла велики број разноврсних улога у домаћем и страном репертоару. Пре рата најзапаженије су њене епизодне улоге карактерно особених и ћудљивих женских ликова. У Југословенском драмском позоришту, такође у разноврсном репертоару, остварила је много живописних женских ликова, међу којима и мајсторске реализације: Пашкове у „Рибарским свађама“ К. Голдонија, Ксеније у „Јегору Буличову“ М. Горког, Василисе у „На дну“ М. Горког, Зеленичке у „Родољупцима“ Ј. Стерије Поповића, и Сарке у „Ожалошћеној породици“ Б. Нушића.

Повремено је гостовала у познатом позоришту "Атеље 212" и играла на филму и телевизији. Била је удата за глумца Александра Стојковића. Удајом је променила и име, и презиме у Марија Стојковић да би након мужевљеве смрти узела уметничко име Рахела Ферари. Никада се више није удавала. Умрла је у Београду 12. фебруара 1994. године и сахрањена је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Занимљивости[уреди]

На обали Дунава у Гроцкој својим рукама је изградила кућу, косила траву, садила воће, орала… Једном је чак купила 500 пилића. „Сви су се чудили, а нама је било весеље што су тако мали“, причала је. Жена за коју је Гојко Шантић у зборнику „Апостоли глуме“ написао да „маестрално мири и спаја реализам са својим бизарним, гротескним симболизмом“, ван позоришта је уживала у улози обичног човека који се радује малим стварима.

Признања[уреди]

По многима једна од најбољих југословенских карактерно-комичних глумица после Другог светског рата, Рахела Ферари је за живота окићена највећим друштвеним признањима – добитник је Октобарске, Стеријине, Седмојулске и награде „Добричин прстен“. У серији Велики српски глумци, Поште Србије су 2007. издале марку с њеним ликом, у Израелу је уврштена у светски алманах „Ко је ко у свету Јевреја“, а једна улица у Падинској скели носи њено име.

Иако је глумила још у „Скупљачима перја“, Рахела Ферари је филмску славу досегла тек у позном добу низом упечатљивих улога („Грлом у јагоде“, „Национална класа“, „Танго аргентино“). Тако су Чус Лампреав, која глуми у Алмодоваровом филму „Врати се“, критичари назвали „шпанска Рахела Ферари“, а панкери из Бањалуке свом су бенду дали њено име. О њеном животу, нарочито током Другог светског рата, направљена је представа „Рахелина кутија“.[1]

Позориште[уреди]

Филмографија[уреди]

1950 1960 1970 1980 1990 Укупно
Дугометражни филм 4 8 4 10 4 30
ТВ филм 1 25 17 2 1 46
ТВ серија 0 2 10 2 1 15
ТВ мини серија 0 0 0 0 1 1
Укупно 5 35 31 14 7 92
Филмографија глумице Рахеле Ферари
Год. Назив Улога
1950.е
1951. Бакоња фра Брне
1953. Невјера Маре
1953. Далеко је сунце Нана
1957. Потражи Ванду Кос Вандина мајка
1958. Мати (ТВ филм)
1960.е
1960. Велики подухват
1960. Дан четрнаести Софија
1960. Велика поноћна мистерија (ТВ) Мила
1960. Ожалошћена породица (ТВ) Сарка
1961. Јерма Јерма
1961. Парче плавог неба Меланија Кнез
1961. Први грађанин мале вароши Мишкова тетка
1962. Варљиво јутро
1962. Троја врата
1962. Јунаци дана
1963. Приче о јунацима (ТВ)
1963. Безазлене душе
1963. Два пресудна дана
1964. Нешто о чему се може говорити
1965. Оно море
1965. Француске краљице
1965. Мртвима улаз забрањен
1967. Јегор Буличов (ТВ) Ксенија Буличов жена
1967. Никад се не зна
1967. Симон (ТВ)
1967. Арсеник и старе чипке (ТВ) Еби Брустер
1967. Скупљачи перја Игуманија
1968. Не играј се љубављу (ТВ)
1968. Тако је ако вам се тако чини (ТВ) Госпођа Фрола
1968. Швабица
1968. Наши синови
1968. Кад голубови полете Бака
1968. Не играј се љубављу (ТВ)
1968. Педикирка
1968. Isten és ember elött Iliasz felesége
1969. Служавка Бетина
1969. Заобилазни Арчибалд
1969. Зигмунд Брабендер, ловац и сер (серија) Клотилда
1969. Преко мртвих (ТВ) Зорка Стојановић
1969. Крчма на главном друму
1970.е
1970. Ујка Вања (ТВ) Марија Васиљевна Војницка
1970. Десет заповести (серија) Окчева мајка
1970. Ли Харви Освалд
1970. Бубе у глави Професорка
1971. Дом и лепота
1971. Песникова писма
1971. Сладак живот на српски начин
1971. Чедомир Илић (серија) Клеопатра Матовић
1972. Самоубица (ТВ) Серафина Иљинисина
1972. Женски разговори (серија)
1972. Грађани села Луга (серија) Баба Стевана
1973. Кућевласник и паликућа
1973. Камионџије (серија) Госпођа Каначки
1973. Наше приредбе (ТВ серија)
1973. Паја и Јаре - Камионџије Г-ђа Каначки
1974. Драга тетка
1974. Лажа и Паралажа
1974. Породични оркестар
1974. Одлазак Дамјана Радовановића Елеонора Радовановић
1975. Сведоци оптужбе
1975. Андра и Љубица
1975. Лепеза леди Виндемир (ТВ) Војвоткиња од Бервика
1975. Живот је леп (серија) Мајка Јелисавета
1976. Бабино унуче (серија) Ружа
1976. Част ми је позвати вас (серија) Рахела
1976. Звездана прашина (ТВ) Тетка
1976. Грлом у јагоде (серија) Банетова бака Елвира
1977. Најдража деца драгих родитеља
1978. Тигар Гђа Хаџиракић
1978. Дан када се рушио свет
1979. Национална класа Тетка Ната
1980.е
1981. Нека друга жена
1982. Тесна кожа Митина мајка
1983. Степенице за небо
1984. Давитељ против давитеља Перина мајка
1984. Чај у пет (ТВ) Госпођа Хелен Хоторн
1986. Лијепе жене пролазе кроз град
1986. Сиви дом (серија) Ружа Лопужа
1987. Случај Хармс Стара дама
1987. Иванов (ТВ) Назаровна
1987. Тесна кожа 2 Митина мајка
1988. Сунцокрети
1988. Тесна кожа 3 Митина мајка
1988. Манифесто Бака
1989. Метла без дршке (серија) Душкова бака
1989. Балкан експрес 2 (серија) Костина мајка
1990.е
1990. Метла без дршке 2 (серија) Душкова бака
1990. Јастук гроба мог (серија) Госпођа Теодоровић
1990. Хајде да се волимо 3
1991. Метла без дршке (серија) Нада
1992. Танго аргентино Госпођа Нана
1992. Рај
1993. Метла без дршке (серија)
1993. Кажи зашто ме остави Баба
1993. Боље од бекства Стаменина баба

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]