Раша Попов

Из Википедије, слободне енциклопедије
Раша Попов
RašaPopov.jpg
Раша Попов потписује књиге на сајму 2012. године
Пуно име Радивој Попов
Надимак Раша
Датум рођења (1933-06-26)26. јун 1933.
Место рођења Мокрин
Краљевина Југославија
Датум смрти 19. април 2017.(2017-04-19) (83 год.)
Место смрти Београд
Република Србија
Најважнија дела
Поезија: Два ока (1963); Гвоздени магарац (1976); Спев о транзицији (2009). Књиге за децу: Жабац који не зна да ћути (1987); Шешир без дна (2001); Био сам срећни коњ (2003); Чаробњаков СМС (2007); Мокрински патуљци (2013). Публицистика: Задимљена историја (2010).
Награде Добитник је награде „Гордана Брајовић“ за најбољу српску дечју књигу 2013, „Доситеј Обрадовић“ за животно дело 2015.

Радивој Раша Попов (Мокрин, 26. јун 1933Београд, 19. април 2017) је био српски књижевник, публициста, глумац и дугогодишњи телевизијски новинар, новинар-сарадник Мокринских новина, звезда дечје телевизијске емисије Форе и фазони. Аутор је више десетина књига за децу и одрасле.

Биографија[уреди]

Рођен је у Мокрину од оца Петра и мајке Даринке, рођене Убавић.[1]

Године 1952. дошао је на студије у Београд. Завршио је Филозофски факултет. Више је волео историју од књижевности, али ипак се определио за књижевност.

Новинарску каријеру започео у новосадском Дневнику. Био је новинар листа „Младост“ од 1961. до 1964, затим новинар Радио Београда од 1964. до 1967. У Телевизији Београд је био до 1995. године.

Осим тога, био је лектор за српскохрватски језик у Лондону, Бирмингему и Нотингему од 1975. до 1977. Главни уредник издавачке куће Матица српска био је од 1983. до 1985. године.

Добитник је Годишње награде Радио Београда 1967. године за серију „Видови фашизма“.

Наступао је у ТВ серијама као приповедач, неке од најпознатијих су: „Радост сазнања“, „Фазони и форе“, „Варошарије“, „У сну сан“, [2]Шешир без дна“.

Колумниста је дневних новина Политика где углавном пише о друштвеним темама.[3]

Био је ожењен Радојком, професорком књижевности, са којом има сина Бојана и ћерку Дијану (Дину).[4]

Добитник је награде „Доситеј Обрадовић“ за 2015. годину[5].

Преминуо је 19. априла 2017. године[6] и сахрањен 22. априла у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Цитати[уреди]

  • Интелектуалац није онај ко је дипломирао на неком факултету, већ је онај ко има право решење у правом тренутку.
  • Богат си онолико, колико си пропутовао светом.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]