Рашино село

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Део Рашиног села из ваздуха
Хотел за коње Ласта
Поглед на Рашино село

Рашино село (енгл. Rashaville) је етно-село у Србији, налази се у селу Рудовци, на територији градске општине Лазаревац.

У срцу колубарске Шумадије, у долини речице Пештан, налази се Рашино село, јединствени пројекат који представља спој традиционалних и савремених вредности српске историје и културе.[1]

Удаљено је на само 55 km од Београда, 18 km од устаничког Орашца, Буковичке бање, Аранђеловца, хотела Извор, пећине Рисовача, спомен костурнице Колубарске битке у Лазаревцу, 30 km од Карађорђеве Тополе и Краљевог Опленца и 5 km од Колубарског рудника угља.

Основано је и изграђено од стране српског домаћина Др Радоја Раше Станојловића - човека неисцрпне енергије, цењеног бизнисмена из Америке огромног искуства који је пропутовао читав свет и ни једног тренутка није заборавио свој народ и своје мирисне ливаде и брда.[2]

Раша објашњава своју замисао:

У Рашином селу се издвајају необичне српске грађевине, изграђене од дрвета и камена кроз које протиче река Пештан. Спој дрвета и камена са монументалношћу објеката враћа нас у српску средњовековну културу;[3]

  • Хотел РАС са апартманима - где се истиче апартман Домаћинов сан
  • Српски вајати: Бабин вајат, Минг-Минг вајат, вајати Близанци, Чардак (већина вајата се користе и као удобан и комфоран смештај)
  • Дедин вајат- кафе посластичарница
  • Качара - национални ресторан
  • Торањ Хималаји (највиша дрвена грађевина у Шумадији) (у свом саставу има звонару и кафе заљубљених на трећем спрату)
  • Хотел за коње Ласта (први објекат такве врсте на Балкану, можда и у Европи);[4][5]
  • Зид радости (висок 5 а дугачак 100 m)
  • Отворена позорница за одржавање културних манифестација
  • Амфитеатар Акропољис где посебну драж овој целини даје природни поток који протиче поред
  • Млекар
  • Воденица поточара за млевење брашна
  • Библиотека са музејским експонатима
  • Дућан са народним радиностима и сувенирима
  • Чајџиница за егзотичним чајевима
  • Сала за рекреацију, масажу и медитацију
  • Два камена бунара
  • Зелене баште за органску производњу поврћа и воћа

У свакој целини се налазе и кавези са животињама[6] као и простор где животиње слободно шетају. Љубимци Рашиног села су: коњи, балкански магарци, мангулице, моравке, козе, овце, патке, гуске, зечеви и многе друге ретке врсте домаћих животиња као Кавкаски овчар, најјачи пас Кангал који се не плаши тигрова, пулин Чупко, Гавран Милош и много птица у вртовима. Рашино село је више од етно-села и музеја, може се употребити реч: ШКОЛА СЕЛА

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Текст поруке на крајпуташу
  • У Рашином селу постоји 18 малих и великих капија које су урађене од храстовине оковане у средњовековном стилу са звекирима на њима. Раша им је дао имена како се посетиоци не бих изгубио у Рашином селу
  • изграђен је Хотел за коње о коме је писала Мађарска, Иалијанска и Француска штампа као све новине у Србији а пренеле су ту вест и све ТВ у Србији са документарним прилозима.
  • Интервју у Политици 19.06.2011: Жика Николић, новинар Водитељ Жикине шаренице прича о хотелу за коње... А шта Србија има што свет нема? Има у Рудовцима код Лазаревца хотел за коње. Отворио га је у свом завичају Раша, наш човек који живи на Флориди. Направио је ту „Рашино село” и у њему хотел за коње. Засад су ту само његови коњи. Кад пасу, на 300 m од хотела, а Раша позове једног, само се тај окрене и дође код њега. Остали чекају Рашин позив.[7]
  • Раша је формирао мали музеј камена, каракеристичних стена из оближњих мајдана, а међу њима се издваја Камен љубави који је тежак 15 тона.
  • Почетком Августа сваке године се у Рашином селу одржава Уметничка колонија коју пропрати увек и специфична етно музичка група. Такође се почетком септембра сваке године одржава Вашар старих заната.
  • Крајпуташ. У оквиру Рашине идеје Раша је креирао камен крајпуташ у коме је сместио текст поруке новим нараштајима из хронике драча да не забораве да их је подигао и отхранио зној њихових предака сељака, њихов завичај.

Галерија слика[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]