Рашино село

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Део Рашиног села из ваздуха
Хотел за коње Ласта
Поглед на Рашино село

Рашино село (енгл. Rashaville) је етно-село у Србији, налази се у селу Рудовци, на територији градске општине Лазаревац, у Шумадијском округу.

У срцу колубарске Шумадије, у долини речице Пештан, налази се Рашино село, јединствени пројекат који представља спој традиционалних и савремених вредности српске историје и културе.[1]

Удаљено је на само 55 km од Београда, 18 km од устаничког Орашца, Буковичке бање, Аранђеловца, хотела Извор, пећине Рисовача, спомен костурнице Колубарске битке у Лазаревцу, 30 km од Карађорђеве Тополе и Краљевог Опленца и 5 km од Колубарског рудника угља.

Основано је и изграђено од стране српског домаћина Др Радоја Раше Станојловића - човека неисцрпне енергије, цењеног бизнисмена из Америке огромног искуства који је пропутовао читав свет и ни једног тренутка није заборавио свој народ и своје мирисне ливаде и брда.[2]

Раша објашњава његову замисао:

Измислио сам село, оазу мира, у којој се може живети, уживати и остати заувек без жеље да се напусти а све подсећа на дедовину где се одмара срце и душа.

У Рашином селу се издвајају необичне српске грађевине, изграђене од дрвета и камена кроз које протиче река Пештан. Спој дрвета и камена са монументалношћу објеката враћа нас у српску средњевековну културу;[3]

  • Хотел РАС са апартманима - где се истиче апартман Домаћинов сан
  • Српски вајати: Бабин вајат, Минг-Минг вајат, вајати Близанци, Чардак (већина вајата се користе и као удобан и комфоран смештај)
  • Дедин вајат- кафе посластичарница
  • Качара - национални ресторан
  • Торањ Хималаји (највиша дрвена грађевина у Шумадији) (у свом саставу има звонару и кафе заљубљених на трећем спрату)
  • Хотел за коње Ласта (први објекат такве врсте на Балкану, можда и у Европи);[4][5]
  • Зид радости (висок 5 а дугачак 100 m)
  • Отворена позорница за одржавање културних манифестација
  • Амфитеатар Акропољис где посебну драж овој целини даје природни поток који протиче поред
  • Млекар
  • Воденица поточара за млевење брашна
  • Библиотека са музејским експонатима
  • Дућан са народним радиностима и сувенирима
  • Чајџиница за егзотичним чајевима
  • Сала за рекреацију, масажу и медитацију
  • Два камена бунара
  • Зелене баште за органску производњу поврћа и воћа

У свакој целини се налазе и кавези са животињама[6] као и простор где животиње слободно шетају. Љубимци Рашиног села су: коњи, балкански магарци, мангулице, моравке, козе, овце, патке, гуске, зечеви и многе друге ретке врсте домаћих животиња као Кавкаски овчар, најјачи пас Кангал који се не плаши тигрова, пулин Чупко, Гавран Милош и много птица у вртовима. Рашино село је више од етно-села и музеја, може се употребити реч: ШКОЛА СЕЛА

Занимљивости[уреди]

Текст поруке на крајпуташу
  • У Рашином селу постоји 18 малих и великих капија које су урађене од храстовине оковане у средњевековном стилу са звекирима на њима. Раша им је дао имена како се посетиоци не бих изгубио у Рашином селу
  • изграђен је Хотел за коње о коме је писала Мађарска, Иалијанска и Француска штампа као све новине у Србији а пренеле су ту вест и све ТВ у Србији са документарним прилозима.
  • Интервју у Политици 19.06.2011: Жика Николић, новинар Водитељ Жикине шаренице прича о хотелу за коње... А шта Србија има што свет нема? Има у Рудовцима код Лазаревца хотел за коње. Отворио га је у свом завичају Раша, наш човек који живи на Флориди. Направио је ту „Рашино село” и у њему хотел за коње. Засад су ту само његови коњи. Кад пасу, на 300 m од хотела, а Раша позове једног, само се тај окрене и дође код њега. Остали чекају Рашин позив.[7]
  • Раша је формирао мали музеј камена, каракеристичних стена из оближњих мајдана, а међу њима се издваја Камен љубави који је тежак 15 тона.
  • Почетком Августа сваке године се у Рашином селу одржава Уметничка колонија коју пропрати увек и специфична етно музичка група. Такође се почетком септембра сваке године одржава Вашар старих заната.
  • Крајпуташ. У оквиру Рашине идеје Раша је креирао камен крајпуташ у коме је сместио текст поруке новим нараштајима из хронике драча да не забораве да их је подигао и одхранио зној њихових предака сељака њихов завичај.

Галерија слика[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]