Рашка (град)

Рашка
Рашка;
	Рашка
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Рашки
Општина	Рашка
Становништво
— 2022.	6.291
Географске карактеристике
Координате	43° 17′ 10″ С; 20° 36′ 47″ И / 43.286247° С; 20.613131° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	497 m
	Рашка Рашка на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	36350; 36352
Позивни број	036
Регистарска ознака	RA

Рашка је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Рашком управном округу. Према попису из 2022. било је 6.291 становника. Налази се између река Рашка и Ибар.

Назив

Као новије насеље, које је настало тек 1835. године, данашње општинско место Рашка је назив добило по свом географском положају на ушћу реке Рашке у реку Ибар. Приликом разграничења између Кнежевине Србије и Османског царства (1835), гранична линија је утврђена управо на ушћу реке Рашке у Ибар, где је подигнута погранична царинска испостава (ђумрукана). У то време, модерно насеље Рашка још увек није постојало, тако да се чак и 1879. године памтило да "до 1835. год. на месту, где је данашња варошица Рашка, није ни једне куће било". У време разграничења, шири крај је у народу још увек био познат под старинским називом Брвеник, по имену српске средњовековне жупе (а потом и нахије), чије се седиште налазило у оближњој тврђави Брвеник. Услед саобраћајне важности, на ушћу реке Рашке у Ибар се након разграничења развио "Рашки ђумрук" (царинарница), око кога се потом формирало ново погранично место, које је прозвано Рашка, а исти назив је касније добила и општина чије се средиште налази у том месту.^[1]^[2]^[3]^[4]

Географски положај

Град је смештен у југозападној Србији, између Копаоника и Голије, у долини где се Трнавска река улива у Рашку, а у наставку и Рашка у Ибар.^[5]

Демографија

У насељу Рашка живи 5.195 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,9 година (38,0 код мушкараца и 39,8 код жена).

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2011. године), а у последњем попису, примећен је пад у броју становника.

Демографија^[6]^[7]
Година	Становника
1869.	228
1874.	389
1890.	552
1895.	1.077
1900.	1.187
1910.	1.285
1921.	1.015
1931.	1.421
1948.	1.513
1953.	1.832
1961.	2.278
1971.	3.935
1981.	5.639
1991.	6.437	6.410
2002.	6.619	6.740
2011.	6.590

Етнички састав према попису из 2002.‍^[8]

Срби	6.360	96,08%
Роми	104	1,57%
Црногорци	42	0,63%
Македонци	15	0,22%
Горанци	14	0,21%
Југословени	10	0,15%
Хрвати	9	0,13%
Муслимани	4	0,06%
Мађари	4	0,06%
Словенци	3	0,04%
Бугари	2	0,03%
Румуни	1	0,01%
непознато	39	0,58%

Становништво према полу и старости^[9]


	м	ж
?	15	7
80+	23	27
75—79	54	62
70—74	101	108
65—69	119	131
60—64	142	157
55—59	156	161
50—54	291	287
45—49	295	324
40—44	238	279
35—39	216	189
30—34	210	241
25—29	286	291
20—24	268	264
15—19	237	229
10—14	212	193
5—9	226	198
0—4	195	187
Просек :	35,7	36,7

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	450	591	710	1.242	1.756	1.953	2.085

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	250	437	473	671	164	72	11	2	3	2	3,17

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	2.651	766	1.768	78	27	12
Женски	2.757	595	1.797	278	71	16
УКУПНО	5.408	1.361	3.565	356	98	28

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.280	26	0	103	227
Женски	996	14	0	44	197
Укупно	2.276	40	0	147	424

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	68	68	150	40	106
Женски	19	21	136	40	41
Укупно	87	89	286	80	147

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	4	61	270	53	29
Женски	17	40	83	109	192
Укупно	21	101	353	162	221

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	36	0	0	39
Женски	27	0	0	16
Укупно	63	0	0	55

Саобраћај

Знаменитости

Над главним градским тргом доминира црква посвећена Светом Гаврилу грађена од 1871. до 1874. године.^[5]

Недалеко од главног трга, у Ибарској улици се налази најстарији објекат у граду - кућа Курсулића грађена између 1878. и 1895. године у стилу средњоевропске грађанске архитектуре, по чијем узору су почетком 20. века изграђене готово све куће у граду. Кућа је проглашена спомеником културе и њој је седиште Центра за културу, образовање и информисање „Градац”. У приземљу су изложена дела са међународне ликовне колоније Академије „Јелена Анжујска” која се крајем јула одржава у порти манастира Градац. Галеријска поставка се мења сваке године, после завршетка актуелне колоније, а сва дела остају трајно власништво града. На спрату здања је градска библиотека, а у поткровљу, од 2015. је и спомен соба посвећена данима када је 1915. године Рашка била ратна престоница Краљевине Србије. У спомен соби куће Курсулића, изложено је и фототипско издање Мирослављевог јеванђеља.^[5]^[10]

Камени мост на реци Ибар чија је градња трајала од 1893. до 1895. године. Изграђен је на месту где се некада налазила скела. Током окупаторског напада 1915. године, приликом евакуације, заштитнице српске војске су, тежећи да успоре надирање непријатеља, дигле у ваздух један део каменог моста, према левој обали реке. Мост је доведен у првобитно стање 1925. године.