Рашка (град)
Рашка | |
|---|---|
Рашка | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Рашки |
| Општина | Рашка |
| Становништво | |
| — 2022. | 6.291 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 17′ 10″ С; 20° 36′ 47″ И / 43.286247° С; 20.613131° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 497 m |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 36350 36352 |
| Позивни број | 036 |
| Регистарска ознака | RA |
Рашка је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Рашком управном округу. Према попису из 2022. било је 6.291 становника. Налази се између река Рашка и Ибар.
Назив
[уреди | уреди извор]Као новије насеље, које је настало тек 1835. године, данашње општинско место Рашка је назив добило по свом географском положају на ушћу реке Рашке у реку Ибар. Приликом разграничења између Кнежевине Србије и Османског царства (1835), гранична линија је утврђена управо на ушћу реке Рашке у Ибар, где је подигнута погранична царинска испостава (ђумрукана). У то време, модерно насеље Рашка још увек није постојало, тако да се чак и 1879. године памтило да "до 1835. год. на месту, где је данашња варошица Рашка, није ни једне куће било". У време разграничења, шири крај је у народу још увек био познат под старинским називом Брвеник, по имену српске средњовековне жупе (а потом и нахије), чије се седиште налазило у оближњој тврђави Брвеник. Услед саобраћајне важности, на ушћу реке Рашке у Ибар се након разграничења развио "Рашки ђумрук" (царинарница), око кога се потом формирало ново погранично место, које је прозвано Рашка, а исти назив је касније добила и општина чије се средиште налази у том месту.[1][2][3][4]
Географски положај
[уреди | уреди извор]Град је смештен у југозападној Србији, између Копаоника и Голије, у долини где се Трнавска река улива у Рашку, а у наставку и Рашка у Ибар.[5]
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Рашка живи 5.195 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,9 година (38,0 код мушкараца и 39,8 код жена).
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2011. године), а у последњем попису, примећен је пад у броју становника.
![]() |
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Година пописа | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2002. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 450 | 591 | 710 | 1.242 | 1.756 | 1.953 | 2.085 |
| Број чланова | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 и више | Просек |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 250 | 437 | 473 | 671 | 164 | 72 | 11 | 2 | 3 | 2 | 3,17 |
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 2.651 | 766 | 1.768 | 78 | 27 | 12 |
| Женски | 2.757 | 595 | 1.797 | 278 | 71 | 16 |
| УКУПНО | 5.408 | 1.361 | 3.565 | 356 | 98 | 28 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.280 | 26 | 0 | 103 | 227 |
| Женски | 996 | 14 | 0 | 44 | 197 |
| Укупно | 2.276 | 40 | 0 | 147 | 424 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 68 | 68 | 150 | 40 | 106 |
| Женски | 19 | 21 | 136 | 40 | 41 |
| Укупно | 87 | 89 | 286 | 80 | 147 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 4 | 61 | 270 | 53 | 29 |
| Женски | 17 | 40 | 83 | 109 | 192 |
| Укупно | 21 | 101 | 353 | 162 | 221 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 36 | 0 | 0 | 39 | |
| Женски | 27 | 0 | 0 | 16 | |
| Укупно | 63 | 0 | 0 | 55 | |
Саобраћај
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |

Знаменитости
[уреди | уреди извор]Над главним градским тргом доминира црква посвећена Светом Гаврилу грађена од 1871. до 1874. године.[5]
Недалеко од главног трга, у Ибарској улици се налази најстарији објекат у граду - кућа Курсулића грађена између 1878. и 1895. године у стилу средњоевропске грађанске архитектуре, по чијем узору су почетком 20. века изграђене готово све куће у граду. Кућа је проглашена спомеником културе и њој је седиште Центра за културу, образовање и информисање „Градац”. У приземљу су изложена дела са међународне ликовне колоније Академије „Јелена Анжујска” која се крајем јула одржава у порти манастира Градац. Галеријска поставка се мења сваке године, после завршетка актуелне колоније, а сва дела остају трајно власништво града. На спрату здања је градска библиотека, а у поткровљу, од 2015. је и спомен соба посвећена данима када је 1915. године Рашка била ратна престоница Краљевине Србије. У спомен соби куће Курсулића, изложено је и фототипско издање Мирослављевог јеванђеља.[5][10]
Камени мост на реци Ибар чија је градња трајала од 1893. до 1895. године. Изграђен је на месту где се некада налазила скела. Током окупаторског напада 1915. године, приликом евакуације, заштитнице српске војске су, тежећи да успоре надирање непријатеља, дигле у ваздух један део каменог моста, према левој обали реке. Мост је доведен у првобитно стање 1925. године.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Општина Рашка - град Рашка
-
Општина Рашка - град Рашка, Трнавска река
-
Црква у Рашки
-
Градски парк
-
Река Ибар у Рашки
-
Курсулина кућа
-
Курсулина кућа
-
Дом здравља
-
Велика раван
-
Споменик Данилу II, рад Живорада Циглића
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Алексић 1879, стр. 26.
- ^ Алексић 1957, стр. 337.
- ^ Петровић 1984, стр. 17, 50, 110, 137.
- ^ Павловић 1995, стр. 28.
- ^ а б в Матијевић & 13. 9. 2016.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ Петровић. Рашка: антропогеографска и етнографска монографија варошице. Етнографски институт Српске академије наука и уметности, 1984.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ Заборављена историја: Град који је 13 дана био престоница Србије за време Великог рата (Б92, 9. новембар 2021)
Литература
[уреди | уреди извор]- Алексић, Антоније (1879). . „Ибар од Рашке до Карановца”. Годишњица Николе Чупића. 3: 24—66.
- Алексић, Јован (1957). . „Жупе у сливу реке Ибра у средњевековној српској држави”. Историски часопис. 7: 333—344.
- Дероко, Александар (1950). Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији. Београд: Просвета.
- Матијевић, Јелена (13. 9. 2016). . „Рашка: Место сусрета историје и природних лепота”. Вечерње Новости онлајн (на језику: српски). Београд: Компанија Новости. Приступљено 03. 12. 2017.
- Мишић, Синиша, ур. (2010). Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља: Према писаним изворима. Београд: Завод за уџбенике.
- Радослав Д., Павловић (1995). Становништво и насеља општине Рашка у функцији привредног развоја (PDF). Београд: Етнографски институт. Архивирано из оригинала 18. 11. 2021. г. Приступљено 21. 12. 2025.
- Петровић, Петар Ж. (1984). Рашка: антропогеографска проучавања. 1. Београд: Етнографски институт.
- Ћирковић, Сима; Михаљчић, Раде, ур. (1999). Лексикон српског средњег века. Београд: Knowledge.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- Туристичка организација Рашка
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Галерија фотографија
- План насеља на мапи (Mapquest)[мртва веза]
- Рашка: Место сусрета историје и природних лепота (Б92, 18. септембар 2016)
- "Време", 11. мај 1937., (свадба Ратка Курсулића, сина народног посланика Вељка К.)
