Османски словенски језик
Османски словенски језик (или османлијски словенски језик), или рашки језик, је језик османске султанове канцеларије од времена Мехмеда Освајача до краја 16. века с млетачким Валиде (Султанија Нурбану и Султанија Сафија) и градњом луке у Сплиту.[1]
Према бугарској историографији, то је средњобугарски језик, који је уједно и језик влашке кнежевске владе Басарабе (старорумунски jезик) у овом периоду, или језик влашкобугарских повељи.[2]
Заправо, питање етничке припадности на овом језику у контексту времена нема никакву вредност. Просечни бугарски стандард у 13. веку — првој половини 14. века је рашко писмо. Онда, као резултат такозване реформе Јевтимија Трновског, књиге у Ресавској школи се поправљају и овај језик познат као рашки или бугарски на Раци. Ово је изричито забележено у првој светској лингвистичкој енциклопедији — „Mithridates: De differentia linguarum, tum veterum, tum que hodie apud diversas nations in toto orbe terrarium in usu sunt” од Конрад Геснер (1555) /Енциклопедија под Бугарима разуме Поволшке Прабугаре/ као и „De ratione communi omnium linguarum & literaru(m)” од Теодор Библијандер (1548).[3][4]
Језик, као нестандардизовани, попут канцеларије отоманског султана и халифа, нестао је током дугог рата да би га у наредном 17. веку заменио илирским језиком.
Споменик на којем се одражава овај језик, заједно са литургијским, је чувена Острошка Библија. Друг споменик je Буквар Саве Инока Дечанца.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Стилијан Чилингиров; Какво е дал българинът на другите народи; 1938, 1939, 1941, 1991, 2006, стр. 60; Језик је службени у османско султанској канцеларији заједно с још три jезика — османским турским, персијским (или фарси) и арапским.
- ^ Д-ръ Л. Милетичъ и Д. Д. Агура, Бѣлѣжки отъ едно научно пѫтуванье въ Ромъния, Дако-ромънитѣ и тѣхната славянска писменость…, стр.263, 264, 265
- ^ „БЪЛГАРСКИЯТ ЕЗИК В ПРЕДИСТОРИЯТА НА КОМПАРАТИВНАТА ЛИНГВИСТИКА И В ЕЗИКОВИЯ СВЯТ НА РАННИЯ ЕВРОПЕЙСКИ МОДЕРНИЗЪМ; стр. 11-14; стр. 19-20 и стр. 81-82” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 21. 06. 2018. г. Приступљено 31. 07. 2019.
- ^ Оба рада су настала током Реформације и током Тридентски сабор.