Рајка Баковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
РАЈКА БАКОВИЋ
Nh bakovic rajka.jpg
Рајка Баковић
Датум рођења23. септембар 1920.
Место рођењаОруро
 Боливија
Датум смрти29. децембар 1941.(1941-12-29) (21 год.)
Место смртиЗагреб
Хрватска НД Хрватска
Професијастудент
Чланица СКОЈ од1938.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Народни херој од24. јула 1953.

Рајка Баковић (Оруро, 23. септембар 1920Загреб, 29. децембар 1941), студент, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Заједно са својом сестром Зденком била је позната загребачка илегалка (сестре Баковић), њихова породична трафика у Николићевој улици била је место за везу загребачких илегалаца на почетку Другог светског рата.

Биографија[уреди]

Рођена 23. септембра 1920. године у граду Оруру у Боливији, (Јужна Америка).

Гимназију је учила у Загребу и ту се повезала са радничком омладином, која је уз помоћ револуционарних студената, оснивала илегалне кружоке и скојевске ћелије у загребачким средњим школама. Године 1938. примљена је у чланство СКОЈ-а. Школске 1938/39. године уписала се на Филозофски факултет и активно учествовала у свим акцијама студената Загребачког свеучилишта.

Рајка се нарочито активирала у припремама за изборе 1939. године. Цела њена породица (старија сестра Зденка, браћа Јерко и Младен и мајка) била је активна у свим организацијама радничког покрета - од СКОЈ-а и КПЈ до УРССЈ-а и напредног женског и студентског покрета. Била је позната свим загребачким комунистима. Њихов стан постао је стециште револуционарне омладине, радника и интелектуалаца. У њему су се одржали многи састанци, а од 1939. године, када је породица купила трафику у Николићевој улици, истој је сврси служила и трафика. Та трафика снабдевала је материјалом и Технику Централног комитета Комунистичке партије Хрватске, у којој је радио Рајкин брат Јерко, тада већ члан Комунистичке партије Југославије.

Бисте сестара Баковић у истоименој улици у Загребу, рад Ивана Саболића.

Рајка је била омиљена међу студентима Загребачког свеучилишта, али није остала непозната ни полицији. После окупације Краљевине Југославије, због учешћа у 27. мартовским демонстрацијама компромитована је на Свеучилишту, па се привремено морала склонити на Брач. Тамо се повезала са партијском организацијом и активно учествовала на припремама устанка.

У јесен 1941. године, Рајка се враћа у Загреб, где се опет укључује у партијски рад. Делује илегално, заједно са својом сестром Зденком. У њиховом стану је било складиште партијског материјала и забрањене литературе некадашње књижаре „Култура“. Ту су били спискови претплатника те књижаре, машине за умножавање и друго. Њихова трафика је тада била главна веза Централног комитета КП Хрватске, и један од најважнијих загребачких партијских пунктова. Рајка обавља курирску службу, путујући до Београда и других градова, а уједно се ангажовала и у акцијама ударних омладинских група. Учествовала је у акцији паљења стадиона у Загребу.

Ноћу, 20. децембра 1941. године, у стан породице Баковић упали су агенти полиције, извршили преметачину и ухапсили Зденку, Рајку и брата Младена. Обе сестре су подвргнуте тортурама. Ноћу су мучене, а дању су одвођене у трафику у намери да полиција открије партијске везе - али узалуд. Нити су кога потказале у трафици, нити су полицији рекле иједну реч. Рајка је једино успело да кући пошаље поруку: „Грозно нас муче, не могу више“.

Рајка је 24. децембра превезена у болницу у Виноградској улици, а Зденка је сутрадан, видевши да нема сестре, искористила моменат непажње својих чувара, отргнула се од агената и бацила с четвртог спрата истражног затвора у Звонимировој улици. Рајка је, неколико дана касније, 29. децембра 1941. године, у болници загребачког затвора умрла, од последица мучења.

Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 24. јула 1953. године, проглашена је за народног хероја.

Наслеђе[уреди]

Гроб сестара Баковић на Мирогоју

Све до 1990-их постојала је мала уличица, Пролаз сестара Баковић, у најужем центру града Загреба. На валу револуционарно-демократских промена тих година и затирања било каквих црвених обележја, што је тад било врло модерно, сестре Баковић су изгубиле улицу, а добио ју је предратни просјак Мишкец (правим именом Михаел Ердец; Мишкецов пролаз) који је у том пролазу био инвентар 1930-их. Та помало необична одлука тадашњег сазива Одбора за именовање насеља, улица и тргова загребачке Градске скупштине, изазивала је у делу јавности којекакве реакције, од подсмеха до отворених револта.

Концептуална уметница Сања Ивековић поставила је, у склопу своје уметничке акције „Операције:град 2008“, рад „Тко су биле сестре Баковић?“. Спомен плочу коју грађани могу сами исписивати, наместо старе уништене плоче сестрама Баковић у Мишкецовом пролазу.[1]. На иницијативу ХНС-а (трећу у низу), Одбор за именовање насеља, улица и тргова загребачке Градске скупштине једногласно је донео одлуку 2009. да се Мишкецов пролаз преименује поновно у Пролаз сестара Баковић [2]

Извори[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]