Рајковац (Младеновац)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Рајковац
Административни подаци
Држава  Србија
Град Београд
Општина Младеновац
Становништво
Становништво
 — (2011) Раст 1932
Географске карактеристике
Координате 44°28′07″ СГШ; 20°41′14″ ИГД / 44.468666° СГШ; 20.687166° ИГД / 44.468666; 20.687166Координате: 44°28′07″ СГШ; 20°41′14″ ИГД / 44.468666° СГШ; 20.687166° ИГД / 44.468666; 20.687166
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Рајковац на мапи Србије
Рајковац
Рајковац
Остали подаци
Позивни број 011
Регистарска ознака BG

Рајковац је насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 1932 становника.

Историја[уреди]

Рајковац се налази на северној страни од варошице Младеновца
О постанку овога села очувало се исто предање као и за села Влашку и Младеновац. По томе предању три брата, који су пошли са Косова, основали су три ова три села и то : Влајко Влашку, Младен Младеновац, а Рајко Рајковац. Предање, даље вели, да је село раније било у Трстени, преко реке В. Луга и железничке пруге, а имања су била на месту на коме је данас село. Па како су Младеновчани и Влашани хтели да им заузму та имања, они напусте насеље у Трстени и населе се на данашње место.
По предању Пајићи (са разним презименима) су најстарија породица. „Прво је њихов певац запевао у Рајковцу“. Становали су у Трстени, па кад су отуда прешли, населили су се у данашњи Доњи Крај. У Трстени су становали и Субићи чији је прадед дошао од Косова, затим Јеремићи, Баба-Радићи, Мијаловићи, Радишићи, Пантићи и Арсићи.

У арачким списковима из почетка 19. века помиње се у Вићентијевој кнежини село Рајковац које је имало 1818. г. 13, а 1822. г. 14 кућа. По попису из 1921. године. Рајковац је имао 120 кућа са 627 становника. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]


Демографија[уреди]

У насељу Рајковац живи 1301 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 38,1 година (37,5 код мушкараца и 38,7 код жена). У насељу има 475 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,45.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 686
1953. 738
1961. 669
1971. 658
1981. 817
1991. 1.354 1.307
2002. 1.639 1.723
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.587 96,82 %
Црногорци
  
16 0,97 %
Македонци
  
3 0,18 %
Бугари
  
3 0,18 %
Хрвати
  
2 0,12 %
Југословени
  
2 0,12 %
Румуни
  
1 0,06 %
Бошњаци
  
1 0,06 %
непознато
  
6 0,36 %


Референце[уреди]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26 (др. Б. М. Дробњаковић:Космај.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди]