Рајко Лукач

С Википедије, слободне енциклопедије
Рајко Лукач
Лични подаци
Датум рођења(1952-03-03)3. март 1952.
Место рођењаМеђеђа, СФР Југославија
Датум смрти6. април 2024.(2024-04-06) (72 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Књижевни рад
Најважнија делаОдливци и силуете
Ухолаже
Записи из подземног пролаза
У трагању за изгубљеним читаоцима
Архивске гробнице
Звоно над међама

Рајко Лукач (Међеђа, 3. март 1952Београд, 6. април 2024[1]) био српски песник, приповедач, књижевни преводилац и писац књига за децу.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен и одрастао у Међеђи код Босанске Дубице, где се и школовао, као и у Старом Петровом Селу и Босанској Дубици.

После прве године на Филозофском факултету у Задру, студије наставља на Филолошком факултет у у Београду, где је дипломирао на групи за српскохрватски језик и југословенске књижевности.

Од 1971. године живи у Београду, где је радио као професор неколико месеци, а најдуже је радио као новинар. Био је сарадник у маркетингу, уредник и водитељ књижевних трибина, саветник за књижевност и сарадник и уредник неколико издавачких кућа.[2]

Дела[уреди | уреди извор]

Књиге поезије[уреди | уреди извор]

  • Плавуша и путник (Рад, Народна књига, БИГЗ, Београд, 1977)
  • Спирално степениште (Народна књига, Београд, 1982)
  • Књига паљеница (Видици, Београд, 1986)
  • Одливци и силуете (Српска књижевна задруга, Београд, 1987)
  • Који куну дане и ноћи (Веселин Маслеша, Сарајево, 1990)
  • Ухолаже (Рад, Београд, 1994)
  • Јапија за ћивот (“Нолит”, Београд, 1994)
  • Реликвијар (“Метапринт”, Козарска Дубица, 1994)
  • Биштање пред лапот (БИГЗ, Београд, 1995)
  • Јона из фиоке (Матица српска, Нови Сад, 1997)
  • Плес двојника (Задужбина “Петар Кочић”, Бањалука – Београд, 2004)
  • Трпеза (“Граматик”, Београд, 2008)
  • Записи из подземног пролаза (Народна библиотека “Стефан Првовенчани”, Краљево 2010)
  • Хор ара (Народна библиотека “Стефан Првовенчани”, Краљево, 2015)
  • Танц со сирените – избор поезије у преводу на македонски (“Галикул”, Скопље, 2016)
  • У трагању за изгубљеним читаоцима („Граматик“, 2016)

Поезија за децу[уреди | уреди извор]

  • Мачја пређа (“Граматик”, Београд 2008)
  • Хвалисавко у копачкама од седам миља (“Граматик”, Београд 2009)
  • Пајаци на пијаци („Граматик“, 2016)

Романи[уреди | уреди извор]

  • Чипкарска школа (“Албатрос”, “Филип Вишњић”, Београд, 1988)
  • Љетне санте (“Нолит”, Београд, 1995)
  • Божији угодници (“Стубови културе”, Београд, 1998)
  • Архивске гробнице (“Стубови културе”, Београд, 2002)
  • Хроничар (“Чигоја штампа”, Београд, 2005)
  • Звоно над међама (“Албатрос плус”, Београд, 2015)
  • Дивит и рукописи (Агора, Зрењанин, 2017)

Романи за децу и омладину[уреди | уреди извор]

  • Најгори надимак на свету (“Bookland”, Београд, 2011)
  • Ухвати вјетар (“Bookland”, Београд, 2012)
  • Страшније од најстрашнијег (Издаваштво РТС, Београд, 2016)

Књиге прича[уреди | уреди извор]

  • Мојин краљ (“Стубови културе”, Београд, 1996)
  • Шеталиште хромих (“Глас Српске”, Бања Лука, 2001).
  • Самртни загрљај (“Албатрос”, “Филип Вишњић”, Београд, 2006)
  • Писац на усијаном лименом крову библиотеке (Дерета, Београд, 2017)

Радио-драме[уреди | уреди извор]

  • Свечана аутопсија у Матици српској (Радио-Београд, 1984)
  • Мојин краљ (Радио-Београд, 1999)

Позоришна драма[уреди | уреди извор]

  • Фајронт на Гвозду (суплемент часописа “Повеља”, Краљево, 2011)

ТВ-драма[уреди | уреди извор]

  • Фајронт на Гвозду (На конкурсу РТС-а 2007. предложена за откуп и реализацију)

Приређена дела[уреди | уреди извор]

  • Антологија приповедака српских књижевница (Zepter Book World , Београд, 2002)

Преводи[уреди | уреди извор]

  • Лирски додекамерон – македонска млада поезија („Граматик“, 2016)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Preminuo književnik Rajko Lukač”. Независне новине. Приступљено 07. 04. 2024. 
  2. ^ „Био-библиографија”. Српско књижевно друштво. Приступљено 09. 12. 2018.