Пређи на садржај

Рајмонд Гуталс

С Википедије, слободне енциклопедије
Рајмонд Гуталс
Лични подаци
Датум рођења (1921-10-07)7. октобар 1921.
Место рођења Форест, Белгија
Датум смрти 6. децембар 2004.(2004-12-06) (83 год.)
Место смрти Брисел, Белгија
Позиција голман
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1940—1947
1947—1948
1948—1952
1952—1957
Даринг Клуб Моленбек
Расинг Клуб Брисел
РФЦ Ханутоа
АС Ренасијен
Тренерска каријера
1957—1958
1958—1959
1959—1966
1966—1968
1968—1976
1976—1979
1979—1980
1980—1981
1981—1984
1984—1985
1985—1987
1988—1989
1989—1990
1990—1993
1995
РФЦ Ханутоа
Стаде Варемјен
Синт Тројден
Белгија (пом. тренер)
Белгија
Андерлехт
Бордо
Сао Пауло (директор)
Стандард Лијеж
Виторија Гимараис
Расинг Џет Брисел
Андерлехт
Бордо
Олимпик Марсељ
Андерлехт

Рајмонд Гуталс (фр. Raymond Goethals; Форест, 7. октобар 1921Брисел, 6. децембар 2004) био је белгијски фудбалски тренер.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Почео је да игра фудбал у раном детињству, као голман је бранио за низ бриселских тимова све до 1957. године, када је постао тренер. Водио је разне белгијске тимове, а 1966. године је предводио тим Синт-Тројдена до другог места у белгијском првенству, након чега је постао помоћни тренер репрезентације. Од 1968. до 1976. био је тренер репрезентације Белгије, а његов највећи успех је треће место на Европском првенству 1972. године.

Након што је напустио репрезентацију, Гуталс је постао тренер Андерлехта, који је стигао до финала 1977. године, а следеће године освојио Куп победника купова. Затим је водио Бордо (1979–1980), Сао Пауло Фудбалски Клуб (1980–1981) и Стандард Лијеж (1981–1984), који је постао шампион Белгије 1982. и 1983. године.

Године 1984, Рејмонд Гуталс је оптужен за намештање утакмица и био је приморан да напусти Стандард Лијеж.[1] Потом је постао тренер Виторије Гимараеш на једну сезону. Вратио се у Белгију средином осамдесетих и успео је да уведе тим Расинг Џет де Брисел у Прву лигу. У сезони 1988/89, поново је био на челу Андерлехта, који је два пута освојио Белгијски куп, а следеће сезоне је тренирао Бордо, који је завршио на другом месту у француском првенству.

Од 1991. до 1993. године, био је тренер Олимпика из Марсеља. Дошао је до финала Купа европских шампиона 1991, али је поражен од Црвене звезде након бољег извођења једанаестераца.[2] Са Олимпиком је ипак освојио Лигу шампиона 1993. године победом против Милана у финалу, поставши први француски тим који је постигао такав успех. Након кратког боравка у Андерлехту 1995. године, повукао се из фудбала.

Преминуо је 6. децембра 2004. године.

Андерлехт

Стандард Лијеж

Олимпик Марсељ

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „L'affaire de corruption Standard - Waterschei, sur le site standard.be”. Архивирано из оригинала 10. 4. 2025. г. 
  2. ^ „1990/91: Crvena zvezda spot on”. Archive: UEFA Champions League. Union of European Football Associations. Архивирано из оригинала 11. 7. 2012. г. Приступљено 8. 4. 2011. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]