Рајна

Из Википедије, слободне енциклопедије
Рајна
Рајна код Базела
Рајна код Базела
Основне карактеристике
Дужина 1234 км
Басен 185.000 км²
Пр. проток 2,290 м³/с
Слив Северно море
Водоток
В. извора 2.345 м
Географске карактеристике
Држава/е  Швајцарска,
 Лихтенштајн,
 Аустрија,
 Француска,
 Немачка,
 Холандија
Важније притоке Мајна, Мозел, Некар, Рур
Насеља Базел, Стразбур, Карлсруе, Манхајм, Лудвигсхафен, Висбаден, Мајнц, Кобленц, Бон, Келн, Диселдорф, Утрехт, Ротердам
Мапа реке Рајне
Мапа реке Рајне

Рајна (хол. Rijn; франц. Rhin; нем. Rhein; итал. Reno) је једна од најдужих и најважнијих река у Европи дуга 1.234 km, с просечним протоком од више од 2.290 кубних метара воде у секунди. Име Рајна долази од келтског Renos, што дословце значи „она која тече“, од праиндоевропског корена rei- ("тећи, трчати").

Рајна и Дунав образовали су највећи део северне границе Римског царства, и од тих времена Рајна је виталан пловни водени пут, којим се превози роба у унутрашњост континента. Служила је и као одбрамбена линија, а често је регионална и међународна граница. Многи замкови и праисторијска утврђења сведоче о њеној важности као воденог пута.

Географија[уреди]

Кањон Рајне (Ruinaulta) у Граубиндену у Швајцарској
Рајна на излазу из Боденског језера
Марксбург у близини Кобленца подигнут 1231.
Рајна и хемијска индустрија у Веселингу у близини Келна

Швајцарска[уреди]

Извор Рајне је у швајцарским Алпима у кантону Граубинден, где се спајају њене две притоке, Фордерхајн и Хинтерхајн. Фордерхајн извире из језера Тума у горњим Алпима и тече кроз живописни кањон Руинаулта (швајцарски Велики кањон). Хинтерхајн почиње од глечера Парадиз на јужној граници Швајцарске. Једна од каснијих притока дотиче из долине Вал де Леј у Италији.

Обе притоке састају се у близини места Рајхенау у Граубиндену. Одатле Рајна, као Алпска Рајна, тече на север до границе Лихтенштајна и касније Аустрије, а затим се улива у Боденско језеро. Понови се излива из Боденског језера, и као Горња Рајна пролази преко Водопада Рајне, где се у њу улива река Аре, која готово дупло увећава количину воде до готово 1.000 кубних метара у секунди. Затим чини границу Немачке док се не окрене ка северу код тзв. Колена Рајне код Базела.

Немачка и Француска[уреди]

После Базела, као Горња Рајна, формира јужни део границе између Немачке и Француске у широкој долини, пре него што уђе у Немачку код Рајнштетена, у близини Карлсруеа.

Дуга више од 1000 km Рајна највећим делом пролази кроз Немачку. Ту се у Рајну уливају бројне притоке, као што су Некар, Мајна и касније Мозел, која доноси додатних 315 кубних метара воде у секунди.

Између Бингена и Бона, Средња Рајна тече кроз Рајнски кланац, формацију створену ерозијом, која се догодила отприлике у истом периоду када се околно земљиште уздигло, док је река остала на свом првобитном нивоу. Кланац је врло дубок, а познат је по многобројним замковима и виноградима. Налази се на листи Светске баштине, а познат је као „романтична Рајна“, са више од 40 замака и тврђава из средњег века и многих живописних виноградарских села.

Иако има доста индустријских места дуж Рајне, највећи део индустрије сконцентрисан је око Доње Рајне у Рурској области, где Рајна пролази поред већих градова, Келна, Диселдорфа и Дуизбурга. Река Рур, која се улива у Рајну код Дуизбурга је изненађујуће чиста и користи се као вода за пиће. Она додаје Рајни још 70 кубних метара воде у секунди. Међутим, друге реке из Рурске области, пре свих Емшер, су прилично загађене. Приближујући се холандској граници Рајна достиже просечни проток воде од 2.290 кубних метара у секунди, а просечна ширина јој је више од 300 метара.

Холандија[уреди]

Рајна потом скреће на запад и улази у Холандију, где заједно с рекама Меза и Шелда образује широку делту. На граници код Спајка, у близини Најмегена и Арнема Рајна је најшира, али се затим дели на три главна рукавца: Вал, Недеррајн (Доња Рајна) и Ајзел.

Одавде ситуација постаје прилично компликована, јер име „Рајна“ више није повезано само с главним током реке. Највећа количина рајнске воде (две трећине) тече даље на запад Валом, где се спаја с Мезом и улива у Северно море. Други рукавац Вала пролази кроз Ротердам и тече даље до Северног мора, а трећи рукавац се одваја код Дордрехта.

Друга трећина воде тече кроз Панерденс канал и раздваја се на Ајзел и Недеррајн. Рукавац Ајзела носи око једне деветине воденог тока у Ајселмер (бивши залив), док Недеррајн тече паралелно с Валом и носи око две деветине воде. Међутим, код Вајк бај Дурштедеа Недеррајн мења име и постаје река Лек. Она тече даље на запад, где се спаја с првим рукавцем и улива у Северно море.

Име „Рајна“ одавде се користи само за мање рукавце даље на северу који су у римско доба чинили главни ток реке Рајне. Иако носе то име, ови рукавци заправо и не носе воду реке Рајне, већ служе за исушивање околног земљишта и полдера. Од Вај бај Дурштедеа, стари северни рукавац Рајне зове се „Вијугава Рајна“ (Kromme Rijn) и пролази кроз Утрехт и даље до Северног мора.

Већи градови[уреди]

Базел, Стразбур, Брајзах, Карлсруе, Манхајм, Лудвигсхафен, Визбаден, Мајнц, Кобленц, Бон, Келн, Диселдорф, Дуизбург, Арнем (Nederrijn), Најмеген (Waal), Утрехт (Kromme Rijn), Ротердам (Nieuwe Maas).

Канали[уреди]

Праисторија[уреди]

Палеолит[уреди]

За време Средњег палеолита, око 100.000-30.000. п. н. е. (датуми увелико варирају) западну Европу, укључујући долине Рајне и Дунава, настањивао је Неандерталац, који је припадао мустеријанској култури камених оруђа. Верује се да је Неандерталац еволуирао од свог претходника Хомо еректуса у близини глечера, али ово питање није дефинитивно решено.

Неандерталска налазишта су заступљенија на југу, где су преовладавале отворене шуме, а кречњачки терен је нудио више пећина за становање. Рајна је текла кроз отворену тундру, где су Неандерталци ловили крупну дивљач, као што је длакави носорог и мамут. Због тога су мустеријанска налазишта откривена у и око долине Рајне.

Мезолит[уреди]

Пре отприлике 5600 година п. н. е., долину Рајне, као и највећи део Европе, настањивао је Кромањонац на мезолитском ступњу културног развоја; што ће рећи да је био ловац и сакупљач, али је имао већа и специјализованија оруђа него палеолитски човек, знао је више о биљкама и животињама, а можда је неке животиње и припитомио.

Гвоздено доба[уреди]

У раном гвозденом добу, обе обале Рајне настањивала су келтска племена. Међутим, на почетку прероманског гвозденог доба, око 600. п. н. е., прагерманска племена су прешла реку Везер и Алер, и раширила се дуж читаве обале Рајне. Ова експанзија се у археологији назива Јасторф култура. Од око 500. п. н. е. и касније, доња Рајна, а не Везер и Алер, била је граница између келтских и германских племена.

Литература[уреди]

  • Berendsen, H.J.A. & E. Stouthamer (2001) [1]: Palaeogeographic development of the Rhine-Meuse delta, The Netherlands; Koninklijke van Gorcum, Assen;. ISBN 978-90-232-3695-5.

Додатна литература[уреди]

  • Blackbourn, David., (2006) The Conquest of Nature: Water, Landscape and the Making of Germany. The transformation of the Rhine since the eighteenth century.

Спољашње везе[уреди]

Геологија[уреди]

Историја[уреди]

Замкови[уреди]

Пловидба[уреди]