Рајнер Вајс
Рајнер Вајс | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 29. септембар 1932. |
Место рођења | Берлин, Вајмарска република |
Образовање | Масачусетски институт технологије (бакалауреат, мастер, докторат) теза (1962, Џеролд Р. Закаријас): „Старк ефекат и хиперфина структура хидроген флуорида” (енгл. Stark Effect and Hyperfine Structure of Hydrogen Fluoride) |
Научни рад | |
Поље | физика |
Институција | Масачусетски институт технологије |
Ученици | Брус Ален; Дирк Милнер, Дејвид Овенс, Патриша Дауни, Данијел Дјуи, Џефри Ливас, Шаул Езекил, Нелсон Кристенсен, Петер Фритшел, Мишел Стефенс, Џозеф Ковалик, Џозеф Гијаим, Парта Саха, Нергис Мавалвала, Бошнер, Брајан Ланц, Џулијен Силвестре, Рајан Лоренс, Рана Адикари |
Ментори | Роберт Х. Дики (утицаји) |
Познат по | пионир у ласерској интерферометричкој опсервацији гравитационих таласа |
Награде | Нобелова награда за физику (2017) још 7
|
Рајнер „Рај” Вајс (енгл. Rainer "Rai" Weiss; Берлин, 29. септембар 1932) амерички је физичар, познат по доприносу на пољу гравитационе физике и астрофизике. Професор је на MIT-у и ванредни професор LSU. Најбоље је познат по томе што је измислио ласерску интерферометричку технику која је основни принцип рада детектора LIGO. Рајнер Вајс је био директор научне радне групе COBE.[1][2][3]
Године 2017, Вајс је добио Нобелову награду за физику — заједно са Кипом Торном и Беријем Баришом, за „одлучујуће доприносе LIGO детектору и опсервацију гравитационих таласа”.[4][5][6][7]
Детињство и образовање
[уреди | уреди извор]Рајнер Вајс је рођен 29. септембра 1932. године у Берлину, Вајмарска република (данас Немачка); син је Гертруде Лознер и Фредерика А. Вајса.[8][9] Његова мајка, хришћанка, била је глумица.[10] Његов отац, физичар, неуролог и психоаналитичар, био је приморан да напусти Немачку због нациста односно јер је био Јевреј и члан Комунистичке партије. Породица је прво избегла у Праг, али су услед немачке окупације Чехословачке по Минхенском споразуму (1938) морали да беже; филантропска породица Стикс из Сент Луиса омогућила им је добију визе и уђу у САД.[11] Вајс је детињство провео у Њујорку, где је похађао Колумбијску гимназију. Студирао је на MIT-у и након што је напустио школовање у првој години[12] вратио се и добио SB (1955) и PhD (1962) од докторског ментора Џеролда Закаријаса. Предавао је на Универзитету Тафтс (1960—1962), био постдокторант на Универзитету Принстон (1962—1964), а потом се придружио MIT-у (1964).[8]
Постигнућа
[уреди | уреди извор]Вајс је основао два поља фундаменталног физичког истраживања од свог рођења до зрелог доба: карактеризација космичког позадинског зрачења,[3] те интерферометричка опсервација гравитационих таласа.
Направио је прва мерења спектра космичког микроталасног позадинског зрачења, када је постао кооснивач и научни саветник за Насин сателит COBE (микроталасно позадинско зрачење).[1] Вајс је такође измислио интерферометрички детектор гравитационих таласа, те био кооснивач пројекта NSF LIGO (детекција гравитационих таласа). Оба ова напора су рад и суочавање са изазовима у науци мерења са физиком као веома важном за разумевање универзума.[13]
У фебруару 2016, био је један од пет научника[а] који су на прес-конференцији представили односно потврдили да је прва детекција гравитационих таласа остварена септембра 2015. године. Вајс је добио Нобелову награду за физику 2017.[14][15][16][17]
Почасти и награде
[уреди | уреди извор]Рајнер Вајс је добио бројна признања и награде.
- 2006, са Џоном С. Медером, он и COBE тим су добили Груберову награду у космологији.[2]
- 2007, са Роналдом Древером, добио је Награду Ајнштајн за овај рад.[18]
- За постигнуће детекције гравитационих таласа, 2016. и 2017. је добио следеће награде:
- Специјална Награда за фундаменталну физику,[19]
- Груберова награда за космологију,[20]
- Шоова награда,[21]
- Кавлијева награда за астрофизику[22]
- Харвијева награда, са Кипом Торном и Роналдом Древером[23]
- Америчка награда за генијалност, магазина Смитсонијан, у категорији физичке науке; са Кипом Торном и Беријем Баришом[24]
- Награда Вилис Е. Ламб за ласерску науку и квантну оптику, 2017[25]
- Награда принцезе Астурије (2017), заједно са Кипом Торном и Беријем Баришом[26]
- Нобелова награда за физику (2017), заједно са Кипом Торном и Беријем Баришом[27]
Одабране публикације
[уреди | уреди извор]- R. Weiss; H.H. Stroke; V. Jaccarino; D.S. Edmonds (1957). „Magnetic Moments and Hyperfine Structure Anomalies of Cs133, Cs135 and Cs137”. Phys. Rev. 105 (2): 590. Bibcode:1957PhRv..105..590S. doi:10.1103/PhysRev.105.590.
- R. Weiss (1961). „Molecular Beam Electron Bombardment Detector”. Rev. Sci. Instr. 32 (4): 397. Bibcode:1961RScI...32..397W. doi:10.1063/1.1717386.
- R. Weiss & L. Grodzins (1962). „A Search for a Frequency Shift of 14.4 keV Photons on Traversing Radiation Fields”. Physics Letters. 1 (8): 342. Bibcode:1962PhL.....1..342W. doi:10.1016/0031-9163(62)90420-1.
- Weiss, Rainer (1963). „Stark Effect and Hyperfine Structure of Hydrogen Fluoride”. Phys. Rev. 131 (2): 659. Bibcode:1963PhRv..131..659W. doi:10.1103/PhysRev.131.659.
- R. Weiss & B. Block (1965). „A Gravimeter to Monitor the OSO Dilational Model of the Earth”. J. Geophys. Res. 70 (22): 5615. Bibcode:1965JGR....70.5615W. doi:10.1029/JZ070i022p05615.
- R. Weiss & G. Blum (1967). „Experimental Test of the Freundlich Red-Shift Hypothesis”. Phys. Rev. 155 (5): 1412. Bibcode:1967PhRv..155.1412B. doi:10.1103/PhysRev.155.1412.
- R. Weiss (1967). „Electric and Magnetic Field Probes”. Amer. J. Phys. 35 (11): 1047. Bibcode:1967AmJPh..35.1047W. doi:10.1119/1.1973723.
- R.Weiss and S. Ezekiel (1968). „Laser-Induced Fluorescence in a Molecular Beam of Iodine”. Phys. Rev. Lett. 20 (3): 91. Bibcode:1968PhRvL..20...91E. doi:10.1103/PhysRevLett.20.91.
- R. Weiss & D. Muehlner (1970). „A Measurement of the Isotropic Background Radiation in the Far Infrared”. Phys. Rev. Lett. 24 (13): 742. Bibcode:1970PhRvL..24..742M. doi:10.1103/PhysRevLett.24.742.
- R. Weiss (1972). „Electromagnetically Coupled Broadband Gravitational Antenna” (PDF). Quarterly Progress Report, Research Laboratory of Electronics, MIT. 105: 54.
- R. Weiss & D. Muehlner (1973). „Balloon Measurements of the Far Infrared Background Radiation”. Phys. Rev. D. 7 (2): 326. Bibcode:1973PhRvD...7..326M. doi:10.1103/PhysRevD.7.326.
- R. Weiss & D. Muehlner (1973). „Further Measurements of the Submillimeter Background at Balloon Altitude”. Phys. Rev. Lett. 30 (16): 757. Bibcode:1973PhRvL..30..757M. doi:10.1103/PhysRevLett.30.757.
- R. Weiss & D.K. Owens (1974). „Measurements of the Phase Fluctuations on a He-Ne Zeeman Laser”. Rev. Sci. Inst. 45 (9): 1060. doi:10.1063/1.1686809.
- R. Weiss, D.K. Owens & D. Muehlner (1979). „A Large Beam Sky Survey at Millimeter and Submillimeter Wavelengths Made from Balloon Altitudes”. Astrophysical Journal. 231: 702. Bibcode:1979ApJ...231..702O. doi:10.1086/157235.
- R. Weiss; P.M. Downey; F.J. Bachner; J.P. Donnelly; W.T. Lindley; R.W. Mountain; D.J. Silversmith (1980). „Monolithic Silicon Bolometers”. Journal of Infrared and Millimeter Waves. 1.
- R. Weiss (1980). „Measurements of the Cosmic Background Radiation”. Annual Review of Astronomy and Astrophysics. 18: 489. Bibcode:1980ARA&A..18..489W. doi:10.1146/annurev.aa.18.090180.002421.
- R. Weiss (1980). „The COBE Project”. Physica Scripta. 21 (5): 670. Bibcode:1980PhyS...21..670W. doi:10.1088/0031-8949/21/5/016.
- R. Weiss; S.S. Meyer & A.D. Jeffries (1983). „A Search for the Sunyaev-Zel'dovich Effect at Millimeter Wavelengths”. Astrophys. J. Lett. 271: L1. Bibcode:1983ApJ...271L...1M. doi:10.1086/184080.
- R. Weiss; M. Halpern; R. Benford; S. Meyer; D. Muehlner (1988). „Measurements of the Anisotropy of the Cosmic Background Radiation and Diffuse Galactic Emission at Millimeter and Submillimeter Wavelengths”. Astrophys. J. 332: 596. Bibcode:1988ApJ...332..596H. doi:10.1086/166679.
- R. Weiss; J.C. Mather; E.S. Cheng; R.E. Eplee Jr.; R.B. Isaacman; S.S. Meyer; R.A. Shafer; E.L. Wright; C.L. Bennett; N.W. Boggess; E. Dwek; S. Gulkis; M.G. Hauser; M. Janssen; T. Kelsall; P.M. Lubin; S.H. Moseley Jr.; T.L. Murdock; R.F. Silverberg; G.F. Smoot; D.T. Wilkinson (1990). „A Preliminary Measurement of the Cosmic Microwave Background Spectrum by the Cosmic Background Explorer (COBE) Satellite”. Astrophys. J. 354: L37. Bibcode:1990ApJ...354L..37M. doi:10.1086/185717.
- R. Weiss; G. Smoot; C. Bennett; R. Weber; J. Maruschak; R. Ratliff; M. Janssen; J. Chitwood; L. Hilliard; M. Lecha; R. Mills; R. Patschke; C. Richards; C. Backus; J. Mather; M. Hauser; D. Wilkenson; S. Gulkis; N. Boggess; E. Cheng; T. Kelsall; P. Lubin; S. Meyer; H. Moseley; T. Murdock; R. Shafer; R. Silverberg; E. Wright (1990). „COBE Differential Microwave Radiometers: Instrument Design and Implementation”. Astrophys. J. 360: 685. Bibcode:1990ApJ...360..685S. doi:10.1086/169154.
- R. Weiss (1990). „Interferometric Gravitational Wave Detectors”. Ур.: N. Ashby; D. Bartlett; W. Wyss. Proceedings of the Twelfth International Conference on General Relativity and Gravitation. Cambridge University Press. стр. 331.
- R. Weiss; D. Shoemaker; P. Fritschel; J. Glaime; N. Christensen (1991). „Prototype Michelson Interferometer with Fabry-Perot Cavities”. Applied Optics. 30 (22): 3133—8. Bibcode:1991ApOpt..30.3133S. PMID 20706365. doi:10.1364/AO.30.003133.
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Остали присутни физичари су били Габријела Гонзалез, Дејвид Рајце, Кип Торн и Френс А. Кордова из NSF-а.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Lars Brink (2. 6. 2014). Nobel Lectures in Physics (2006–2010). World Scientific. стр. 25—. ISBN 978-981-4612-70-8.
- ^ а б „NASA and COBE Scientists Win Top Cosmology Prize”. NASA. 2006. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 22. 2. 2016.
- ^ а б Weiss, Rainer (1980). „Measurements of the Cosmic Background Radiation”. Annu. Rev. Astron. Astrophys. 18: 489—535. Bibcode:1980ARA&A..18..489W. doi:10.1146/annurev.aa.18.090180.002421.
- ^ „The Nobel Prize in Physics 2017”. The Nobel Foundation. 3. 10. 2017. Приступљено 17. 10. 2017.
- ^ Rincon, Paul; Amos, Jonathan (3. 10. 2017). „Einstein's waves win Nobel Prize”. BBC News. Приступљено 3. 10. 2017.
- ^ Overbye, Dennis (3. 10. 2017). „2017 Nobel Prize in Physics Awarded to LIGO Black Hole Researchers”. The New York Times. Приступљено 3. 10. 2017.
- ^ Kaiser, David (3. 10. 2017). „Learning from Gravitational Waves”. The New York Times. Приступљено 3. 10. 2017.
- ^ а б „Weiss CV at mit.edu” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 09. 12. 2014. г. Приступљено 17. 10. 2017.
- ^ „MIT physicist Rainer Weiss shares Nobel Prize in physics”. MIT News. 3. 10. 2017.
- ^ „Rainer Weiss Biography” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 13. 10. 2017. г. Приступљено 17. 10. 2017.
- ^ Oral Histories
- ^ Meet the College Dropout who Invented the Gravitational Wave Detector Adrian Cho Science 4 August 2016
- ^ David Shoemaker (2012). „The Evolution of Advanced LIGO” (PDF). LIGO magazine (1).
- ^ Twilley, Nicola. „Gravitational Waves Exist: The Inside Story of How Scientists Finally Found Them”. The New Yorker. ISSN 0028-792X. Приступљено 11. 02. 2016.
- ^ Abbott, B.P.; et al. (2016). „Observation of Gravitational Waves from a Binary Black Hole Merger”. Phys. Rev. Lett. 116: 061102. PMID 26918975. doi:10.1103/PhysRevLett.116.061102.
- ^ Naeye, Robert (11. 2. 2016). „Gravitational Wave Detection Heralds New Era of Science”. Sky and Telescope. Приступљено 11. 2. 2016.
- ^ Castelvecchi, Davide; Witze, Alexandra (11. 2. 2016). „Einstein's gravitational waves found at last”. Nature News. doi:10.1038/nature.2016.19361. Приступљено 11. 2. 2016.
- ^ „Prize Recipient”. aps.org.
- ^ „Breakthrough Prize – Special Breakthrough Prize in Fundamental Physics Awarded For Detection of Gravitational Waves 100 Years After Albert Einstein Predicted Their Existence”. breakthroughprize.org. San Francisco. 2. 5. 2016. Приступљено 03. 10. 2017.
- ^ „2016 Gruber Cosmology Prize Press Release”. gruber.yale.edu. The Gruber Foundation. 4. 5. 2016. Приступљено 03. 10. 2017.
- ^ „Shaw Prize 2016”. Архивирано из оригинала 03. 03. 2018. г. Приступљено 17. 10. 2017.
- ^ Kavli Prize 2016
- ^ „Harvey Prize 2016”. Архивирано из оригинала 01. 06. 2016. г. Приступљено 17. 10. 2017.
- ^ „Meet the Team of Scientists Who Discovered Gravitational Waves”. Smithsonian Magazine.
- ^ „The Willis E. Lamb Award for Laser Science and Quantum Optics”. Приступљено 17. 3. 2017.
- ^ „Princess of Asturias Award 2017”. Архивирано из оригинала 02. 09. 2017. г. Приступљено 17. 10. 2017.
- ^ „The 2017 Nobel Prize in Physics – Press Release”. www.nobelprize.org. Royal Swedish Academy of Sciences. 3. 10. 2017. Приступљено 03. 10. 2017.
Литература
[уреди | уреди извор]- Cho, A. (5. 8. 2016). „The storyteller”. Science. 353 (6299): 532—537. doi:10.1126/science.353.6299.532.
- Mather, J.; Boslough, J. (2008). The very first light: The true inside story of the scientific journey back to the dawn of the universe. Basic Books. ISBN 978-0-465-01576-4.
- Bartusiak, M. (2000). Einstein's unfinished symphony: Listening to the sounds of space-time. Joseph Henry Press. ISBN 978-0-425-18620-6.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Рајнерова страница на сајту MIT
- LIGO група на Институту MIT Kavli за астрофизику и истраживање свемира
- Рајнер Вајс на сајту MGP (језик: енглески)
- Q&A: Рајнер Вајс о пореклу LIGO-а на news.mit.edu
- „UW Frontiers of Physics Lecture: Dr. Rainer Weiss, Fall 2016, recorded 25 Oct., U. Washington College of Arts & Sciences”. YouTube. 10. 11. 2016.