За другa значења, погледајте страницу
Раља.
Раља је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2022. има 1114 становника (према попису из 2011. било је 1209 становника).[1]
Село лежи југозападно од Смедерева. Раља је младо насеље које је основано за владавине кнеза Милоша. На овоме месту је била авлија коју су искоришћавала суседна села Радинац, Враново, Врбовац и варошица Колари. Предање вели да је једном приликом, пролазећи овуда књаз Милош, видео неколико колиба на друму између Вранова и Радинца у којима су становали неки нови досељеници. Наредио је одмах да се населе на данашње место и да образују село. У почетку је имало само неколико кућа, тада су у селу биле породице Ђорђевића (Миленковића), Петровића (Јовановића), Недељковића (Симића), Перишића и Спасића. Предак Ђорђевића, Ђорђе, дошао је од Лесковца бежао „преко“, и кад се из „прека“ вратио настанио се у данашњу Раљу. Предак Петровића (Јовановића), Миљко, дошао такође из Лесковца, и он је бежао „преко“ и неко време становао у радничком атару. Недељковићи, који су се раније презивали Симићи, старином су из Грљана, Спасићи из „источних крајева“, а Перишићи од Лесковца. Све до 1840. г. село је било мало. Од тада па до 60-их година прошлога века доселиле су се све тадашње породице.
Године 1846. Раља је имала 30 кућа, а по попису из 1921, год. у селу је било 125 кућа са 664 становника. Црква и парохија били су у Вранову. (подаци датирају крајем 1925. године).[2]
[3] Село има школу од 1926. год.
У насељу Раља живи 980 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,8 година (40,1 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 369 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,28.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
Становништво према полу и старости[6]
|
|
м |
| |
|
| ? |
6 |
|
|
4 |
| 80+ |
5 |
|
|
13 |
| 75—79 |
16 |
|
|
27 |
| 70—74 |
25 |
|
|
42 |
| 65—69 |
27 |
|
|
38 |
| 60—64 |
38 |
|
|
55 |
| 55—59 |
35 |
|
|
37 |
| 50—54 |
67 |
|
|
49 |
| 45—49 |
79 |
|
|
60 |
| 40—44 |
61 |
|
|
65 |
| 35—39 |
46 |
|
|
50 |
| 30—34 |
50 |
|
|
43 |
| 25—29 |
49 |
|
|
49 |
| 20—24 |
66 |
|
|
53 |
| 15—19 |
52 |
|
|
65 |
| 10—14 |
53 |
|
|
54 |
| 5—9 |
50 |
|
|
35 |
| 0—4 |
40 |
|
|
33 |
| Просек : |
36,5 |
|
|
39,7 |
|
- ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница) и из „Летопописа“ општине Скобаљ, Бр.2202
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).