Рдово

Из Википедије, слободне енциклопедије
Рдово
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Пчињски
Општина Владичин Хан
Становништво
Становништво
 — (2011) 136
Положај
Координате 42°46′00″ СГШ; 21°59′58″ ИГД / 42.7667° СГШ; 21.9994° ИГД / 42.7667; 21.9994Координате: 42°46′00″ СГШ; 21°59′58″ ИГД / 42.7667° СГШ; 21.9994° ИГД / 42.7667; 21.9994
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 847 m
Рдово на мапи Србије
Рдово
Рдово
Рдово на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 017
Регистарска ознака VR

Рдово је насеље у Србији у општини Владичин Хан у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 136 становника (према попису из 1991. било је 162 становника).

Положај и тип[уреди]

Ово планинско село са својим пространим атаром заузима висок гребен између долина Радовске и Зебинске Реке (на карти: Летовишка Р.), левих притока Ј. Мораве. Околна насеља су Зебинце, Кукавица (околина Вл. Хана) и друга. Становници се водом снабдевају са извора и из неколико бунара (у Д. Махали). Поједини крајеви атара имају ове називе: Тумба, Ваљовска Чука, Влаиња (1451), Венци, Преслап, Чука, Попов Дуб, Ајкова Чука, Селиште, Старо Село, Гредак, Кућиште, Пискавица, Бачкало, Мечкара, Крушка, Ћупачки Рид. Рдово има веома разбијен тип. Постоје махале и поједине усамљене куће. Махале се зову: Горња, Доња, Старо Село и Шопови. Махала Старо Село обилује добром водом, док Доња Махала у томе оскудева. Укупно насеље броји 59 домова (1959. г.).

Старине и прошлост[уреди]

Општа је традиција, да је некада овај крај лево од J. Мораве на планини Кукавици и око ње био насељен стрим становницима „од православне српске вере" . Иза тога, због неких догађаја, а поједини сељаци кажу због чуме ("од помора"), настао је „ Пустосел". Тада једино није настрадало село Костомлатица у суседној околини Вл. Хана. У Рдову постоји потес Старо Село. Тако се зове и једна махала која се данас налази тамо. У Старом Селу је и место Задине. Садашњи сељаци сматрају, да је на Старом Селу било кућa „од предњег српског народа“ После поменутог „пустосела" почела су да се оснивају нова насеља. Рдово је основано у другој половини XVIII века. Први досељеник био је неки Деда Станко. Од њега се намножио род Деда Станкови или Гирци. Зато за њих неки кажу да су „староседеоци". Ускоро после њих је дошао предак данашњег рода Деда Илијини. Касније су се населили и преци осталих родова. Сеоска слава у Рдову је Спасовдан. У народу се гoвopи, да је некада планина изнад села Рдова била под боровом шумом. У долинама потока сада се налазе затрпана борова стабла. Марко Марковић из овог села на месту Стругари ископао је у наносу једно борово стабло и од њеrа изрезао даске. Друго борово стабло, потпуно угљенисано, пронађено је у махали Старо Село код места Задине. На поменутој планини сада нигде не расте борова шума. На планини Кукавици, око врха Влаиња, до балканског рата лети су пасли oвцe и коње сточари у народу запамћени као Ашани. Један такав Ашан последњи пут појавио се са стоком око 1920. г. У Рдову и суседном селу Зебинцу даље од кућа подигнуте су сточарске зграде („трла"). У њима сељаци скупљају сламу, шуму и сено. Од вршидбе и косидбе и целе зиме до Благовести у трлима је стока. Отада па до бербе усева и ceнa стока борави на другим местима атара где нема њива и ливада. 36or сточарских зграда ова села изгледају као велика насеља.[1]

Демографија[уреди]

У насељу Рдово живи 127 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 51,8 година (50,5 код мушкараца и 53,1 код жена). У насељу има 62 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,19.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 390
1953. 402
1961. 359
1971. 314
1981. 253
1991. 162 162
2002. 136 137
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
134 98,52 %
непознато
  
0 0,0 %


Референце[уреди]

  1. Др. Ј. Ф. Трифуновски, Грделичка Клисура, Лесковац, 1964, 68-70 страна
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]