Путна мрежа у Србији

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Регионални пут)
Иди на навигацију Иди на претрагу
New map of motorways in Serbia.svg
Опште ограничење брзине у Србији
Ауто-пут А3 кроз Нови Београд
Државни пут првог Б реда 43 при проласку кроз Сићевачку клисуру
Ауто-пут Е70 (А3) близу Сремске Митровице
Ауто-пут Е75 (А1) близу Инђије

Путни или друмски саобраћај чини окосницу саобраћаја у Републици Србији. Најважније чвориште је главни град Београд, после кога следе Нови Сад и Ниш. Путну мрежу у републици чине јавни и некатегорисани путеви.

Основи подаци[уреди]

Република Србија спада у државе са добро развијеном мрежом путева, укупне дужине 45.220 km.[тражи се извор] Претпоставља се да око 40% укупне дужине путева припада деоницама изнад 600 m н. в., а највиши путеви су на Копаонику и Голији (н. в. око 1.700 m).[тражи се извор]

Путну мрежу чине[1]

Значајан део путева имају застареле деонице (око 2/5), где су коловози од туцаника или земљани.[3]

Путну мрежу Србије укључује и 2.960 мостова на државним путевима, од чега је око 46% на државним путевима првог реда, а око 54% на државним путевима другог реда.[3] На мрежи државних путева постоји и 85 тунела, укупне дужине 14 km.[3]

Државни путеви[уреди]

Државни путеви су јавни путеви којима се повезује:[4]

  • простор државе са мрежом европских путева,
  • простор државе са мрежом најважнијих путева суседних земаља,
  • простор државе унутар себе, кроз повезивање значајних насеља (градова) и свих округа у оквиру републике.

Изградња, осавремењавање и одржавање државних путева потпада под надлежност републичког, односно покрајинског нивоа.

Државни путеви су категорисани у путеве првог и другог реда, са А и Б поткласама.[1]

Деонице европских путева у Србији[уреди]

У оквиру мреже државних путева првог реда 2150 km државних путева у Србији припада европској мрежи путева, тзв. Е-путева.

Е - путеви класе А у Србији су:

Е - путеви класе B у Србији су:

Поред мреже Е-путева, на изградњу домаће путне мреже су утицали и планови о пан-Европском коридорима, који су предвиђали изградњу мреже путева и осталих модалитета саобраћаја ради убрзања и олакшања међународног протока робе и путника, како међу суседним државама тако и до Блиског истока, Медитерана и осталих подручја у европском окружењу. Овакве пројекте је највише подржавала организација Трансевропске мреже ТЕН (Trans-European Networks), која је активно учествовала у консолидацијама оваквих планова.

Циљеви ТЕН-а су били да координацијом саобраћаја, протоком енергената и телекомуникационом мрежом помогне развоју економије и заједничког европског тржишта, будуће Европске уније.

Овим планом је дошло до оживљавања западно-источне мреже пута Е70, дела кроз бившу Југославију, који би спојио економске и политичке центре бивше државе. Овај коридор је носио званичну ознаку Xa и спајао се са делом северно-јужног коридора пута Е75 са ознаком Xb. Првенство у грађењу је имао коридор са правцем запад-исток који је ишао рутом Грац-Марибор-Љубљана-Загреб-Београд.

Општински путеви[уреди]

Општински путеви су укупне дужине 23.780 km.[тражи се извор] То су путеви који повезује подручје локалне самоуправе (града или општине) или подручје локалне самоуправе са државним путевима.

Општински путеви се проглашавају посебном одлуком општине. Изградња, осавремењавање и одржавање државних путева првенствено потпада под надлежност општинског нивоа (локалних самоуправа).

Значајан удео општинских путева је без савременог коловоза, нарочито у брдско-планинским крајевима Србије (где је већина у овом стању). Најчешће изграђени путеви су они који обезбеђују најједноставнију везу насеља са седиштем општине, чиме је у огромној већини српских општина образована радијална мрежа путева (тј. „од обода ка средишту“), са недостатком попречних веза.[тражи се извор]

Некатегорисани путеви[уреди]

Некатегорисани путеви су путеви значајни у оквиру насеља, који су доступни већем броју корисника и проглашени су као такви одлуком надлежног органа.[4]

Референце[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]