Регија Бања Лука

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мезорегија Бања Лука према Просторном плану Републике Српске
Регија Бања Лука према уџбеницима Географије и општине које су у надлежности Окружног суда у Бањој Луци

Регија Бања Лука је једна од нодално-функционалних регија Републике Српске. Постоји више различитих регионалних подјела Републике Српске, а у готово свакој од њих Бања Лука представља центар једне од регија.

Територија[уреди]

Према Просторном плану ова регија је дефинисана као мезорегија и обухвата сљедеће општине:

општине субрегије Градишка:

те општине субрегије Мркоњић Град:

Према уџбеницима географије Бањалучку регију чини простор мезорегије Бања Лука заједно са простором мезорегије Приједор (општине Козарска Дубица, Костајница, Крупа на Уни, Нови Град, Оштра Лука и Приједор). Овај простор је у надлежности Окружног суда у Бањој Луци.

Природно-географска обиљежја[уреди]

Природну физиономију Бањолучке регије чине два дијела, панонски и планинско-котлински. Већи дио регије припада Планинско-котлинској, а мањи Панонској макроморфолошкој области.

Сјеверни дио регије чине ниски равничарски простори: Лијевче поље, дио Посавине, те доњи токови Уне, Сане и Врбаса, са ниским хорст планинама: Козаром, Просаром и Мотајицом. Овај дио регије представља њено главно аграрно подручје и једно од највриједнијих у Републици Српској. Клима сјеверног дијела регије је умјерена. У већем дијелу године маритимни утицаји са запада имају доминацију над континенталним са истока и сјевера. Љета су умјерено топла, са средњим температурама око 21 °C, а зиме умјерено хладне, са средњом температуром око 0 °C. Средња годишња количина падавина се креће око 1000 милиметара.

Перипанонски обод представља прелаз између сјеверног и јужног дијела регије, а чине га средње високе планине: Мањача и Чемерница са међупланинским котлинама и ријечним долинама. Јужни, планинско-котлински дио регије чине средње високе планине: Срнетица и Лисина, високе планине: Клековача и Виторог, те међупланински котлински простори између њих. Овај дио регије има изразито планинска климатско-вегетацијска обиљежја, а главно природно богатсво чине шуме.

Друштвено-географске карактеристике[уреди]

Концентрација становништва и насеља је у ниском равничарском дијелу регије и у долинама ријека, а знатно мања у планинском дијелу. Најгушће су насељене општине Бања Лука и Приједор са преко 100 становника на km2, док су најријеђе насељене општине на југу регије.

За разлику од сјеверног равничарског дијела регије и његове примарне — аграрне функције, њен планинско-котлински дио одликује традиционално сточарство. Индустрија, која се у градским срединама у другој половини двадесетог вијека добро развијала, сада је у стагнацији, након пропасти највећих индустријских комплекса у условима општих привредних проблема, транзиције система и посљедица рата.

Саобраћајни инфраструктурни систем одликује нешто гушћа мрежа друмских у односу на мрежу жељезничких комуникација. Најзначајнији друмски правци су Нови Град — Приједор — Бања Лука и Градишка — Бања Лука — Мркоњић Град, док жељезничку мрежу регије чини пруга Добрљин — Нови Град — Приједор — Бања Лука — Добој.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]