Ред и закон: Одељење за специјалне жртве

С Википедије, слободне енциклопедије
Ред и закон: Одељење за спеијалне жртве
Law order svu.jpg
Лого Ред и закон: Одељење за спеијалне жртве
Ориг. називLaw & Order: Special Victims Unit
Жанрдрама
Акција
ФорматТелевизијска серија
АуторДик Вулф
УлогеКрис Мелони
Мариска Харгитеј
Ричард Белзер
Ден Флорек
Мишел Херд
Ајс Ти
Стефани Марч
Б. Д. Вонг
Дајен Нил
Тамара Тјуни
Адам Бич
Микајлa Мекманус
Кели Гидиш
Дени Пино
Раул Еспарза
Питер Сканавино
Филип Винчестер
Џејми Греј Хајдер
Демор Барнс
Музичка темаLaw & Order: Special Victims Unit Theme
Земља САД
Језикенглески
Број сезона22
Број епизода494 (списак епизода)
Време трајања41–45 минута
ПродукцијаДик Вулф
Емитовање
ЕмитерРТС 1
Прво
приказано на

NBC
Премијерно
приказивање

20. септембар 1999.
Статусемитује се
Сродно
приказивање

Ред и закон
Ред и закон: Злочиначке намере
Ред и закон: Суђење пред поротом
Ред и закон: Лос Анђелес
Ред и закон: Велика Британија
Ред и закон: Истинити злочин
Ред и закон: Организовани криминал
Емитовање у Србији
Прво
приказано на

РТС 1
Званични веб-сајт
Профил на IMDb-ју

Ред и закон: Одељење за специјалне жртве (енгл. Law & Order: Special Victims Unit) (често звано по скраћеници Ред и закон: ОСЖ или само ОСЖ) је америчка криминалистичка драмска телевизијска серија коју је за НБЦ направила сопствена продуцентска кућа Дика Волфа "Wolf Entertainment". Ово је први огранак серије Ред и закон у ком игра Мариска Харгитеј као капетанка Оливија Бенсон, вођа Одељења за специјалне жртве у измишљеној варијанти новојоршке полицијске управе.[1] Кристофер Мелони је тумачио улогу Елиота Стаблера до одласка из серије 2011. године након 12 сезона. Мелони се вратио у улогу Стаблера 2021. године у огранку Ред и закон: Организовани криминал.[2][3][4] Ред и закон: Одељење за специјалне жртве прати стил изворне серије Ред и закон по томе што су неке епизоде ​​штуро засноване на стварним злочинима који су добили пажњу штампе, а те епизоде ​​се помињу као „истргнуте из наслова“.

Серија је почела са емитовањем 20. септембра 1999. Након премијере 21. сезоне у септембру 2019. године, серија је постала најдуговечнија америчка серија емитована у ударном термину у повести телевизије[5] и једина серија у ударном термину која се емитује од 1990-их и производи нове епизоде и дан данас. Дана 9. маја 2019. године, Ред и закон: Одељење за специјалне жртве претекао је изворну серију по броју епизода када је емитована 457. епизода. Што се тиче укупног броја епизода у ударним терминима, ОСЖ је сада четврти иза серија Симпсонови (са 706 епизода), Мирис барута (са 635 епизода) и Леси (са 591 епизодом).

Серија је добила 91 номинацију за награде, а освојила 33 награде. Мариска Харгитеј била је прва глумица главне поставе било које серије из франшизе Ред и закон која је освојила награду Еми када је 2006. године освојила награду Еми за најбољу главну глумицу у драмској серији.

О серији[уреди | уреди извор]

У правосудном грађанском систему, сексуални злочини се сматрају посебно гадним. У Њујорку, детективи који истражују ова кривична дела су чланови елитног одељења познатог као Одељење за специјалне жртве. Ово су њихове приче.

Шаблон:Nb10– Уводни текст чита Стивен Зирнкилтон.[6]

Са седиштем у 16. испостави новојоршке полиције на Менхетну, Ред и закон: Одељење за специјалне жртве залази у мрачну страну подземља Новог Јорка јер детективи нове елитне јединице Одељења за специајлне жртве (скраћено ОСЖ), истражују и суде различитим сексуалним деликтима међу којима су силовање, педофилија и насиље у породици. Они такође истражују злоупотребе деце, особа са инвалидитетом и старијих жртава несексуалних злочина за које је потребно специјалистичко поступање покушавајући да уравнотеже учнике истраге на сопствене животе покушавајући да не дозволе да мрачна страна ових злочина утиче њих. Приче такође дотичу политичка и друштвена питања повезана са родним идентитетом, сексуалним преференцијама и правима равноправности. Иако је жртва често убијена, то није увек случај, а жртве често играју истакнуте улоге у епизодама. Одељење такође сарађује са Окружним тужилаштвом на Менхетну који дижу оптужнице и траже правду за жртве и преживеле са прецизношћу и страшћу да победе и затворе жестоке истраге. Серија често користи приче које су „истргнуте из наслова“ или засноване на стварним злочинима. Такве епизоде ​​узимају прави злочин и мењају му неке појединости.[7]

Првобитно се серија вртела око детективских парова Елиота Стаблера и Оливије Бенсон и Џона Манча и Брајана Кесидија. Стаблер је искусни ветеран јединице који је све видео и труди се да заштити своју породицу од страхота које је видео у својој каријери. У међувремену, тешка прошлост јер је била дете жртве силовања је разлог зашто се Бенсонова придружила одељењу. Ту су и Џон Манч и његов први ортак Брајан Кесиди. Манч је прешао из Одељења за крвне деликте у Балтимору и донео је своју оштроумност, објашњења завере и уличне истражне вештине. Кесиди је млад и жељан да учи од својих колега детектива. Ова две детективске екипе добиле су појачање у виду детектива Моник Џефрис и Кена Бриска.[8] Када је Кесиди прешао у Одељење за наркотике после 13. епизоде, Џефрисова је била ортакиња Манчу до краја прве сезоне, а Бриско је постепено престајао да се појављује. На почетку друге сезоне, Манч је добио сталног ортака, детектива Одафина "Фина" Тутуолу чији га јединствени, али понекад и вулгаран смисао за хумор и истраживачко искуство чине изузетним парњаком за Манча.[9] Детектив бруклиншког ОСЖ-а Честер Лејк помагао је у неколико случајева на Менхетну током осме сезоне, а затим се придружио екипи током девете. Лејк је потом отишао на крају исте сезоне када је ухапшен због убиства подмићеног полицајца који се извукао за силовање. Ове детективе је надзирао дугогодишњи капетан Доналд Крејген који је надгледао екипу до 15. сезоне. Крејгенов тежак, али подржавајући приступ сложеним случајевима екипе води скупину кроз изазове са којима се свакодневно суочавају. На платном списку екипе су и посебни агент ФБИ-ја др. Џорџ Хуанг и специјалисткиња судске медицине др. Мелинда Ворнер. Као стални психијатар у Одељењу за специјалне жртве, Хуанг помаже полицајцима да победе притисак на терену који би обичне људе могао да излуди. Он је такође служио као стални профилиста злочинаца у одељењу, а његови увиди у злочиначки ум често су помагали полицији да открије најтеже починиоце, а Ворнерова је постала саставни део Одељења за специјалне жртве Менхетна, а њене личне вештине допринеле су високој стопи успеха одељења у затварању случајева.

Одељења је добило сталног помоћника окружног тужиоца тек у другој сезони када је Александра Кабот распоређена да ради са детективима.[10] Када је Каботова ушла у Програм заштите сведока јер је замало погинула у пуцњави у петој сезони, њу је заменила Кејси Новак која је остала као ПОТ до краја девете сезоне када је кажњена због кршења прописаног поступка током покушаја да изведе полицајца-силоватеља пред лице правде. Ким Грејлек је постала стални ПОТ на почетку десете сезоне све док се Каботова није вратила половином исте сезоне јер се Грејлекова вратила у Министарство правде у Вашингтону. Каботова је остала ПОТ до половине 11. сезоне. Након Каботиног одласка, празнину ПОТ-а попуњавале су Соња Пакстон (Кристин Лати) и Џо Марлов (Шерон Стоун) до краја 11. сезоне. Џилијан Хардвик (Мелиса Сејџмилер) служила је као ПОТ за ОСЖ током 12. сезоне, а Новакова се вратила гостовањем пошто је враћена на посао крајем исте сезоне. У 13. сезони, и Каботова и Новакова су се вратиле као ПОТ. Од почетка 14. сезоне, ПОТ Рафаел Барба био је тужилацза ОСЖ све до одласка половином 19. сезоне. Питер Стоун из Чикашке правде је постао ПОТ ОСЖ-а пошто је Чикашка правда укинута након само једне сезоне. На почетку 21. сезоне, бивши детектив Доминик Кариси мл. постао је ПОТ за ОСЖ.[11]

У 13. сезони догодиле су се друге велике промене јер је Стаблер дао отказ након 12. сезоне, а поново се појавио тек у 22. сезони када се придружио Служби за борбу против организованог криминала МУП-а. Хуанг је такође отишао у исто време јер је поново распоређен у Оклахомаград, али се вратио повреено гостујући. Детективи Ник Амаро и Аманда Ролинс придружили су се екипи попуњавајући празнину коју је оставио Стаблер. Амаро је унео дсаосећање у своје случајеве док се бавио стресним кућним животом док су Ролинсовој упорност и нагони помогли у случајевима, али и тајне које су јој могле пореметити каријеру. Током 15. сезоне, Манч и Крејген одлазе у пензију, а Бенсонова после унапређења у наредницу преузима контролу над одељењем. Касније је унапређена у поручницу на почетку сезоне 17, а затим у капетанку на почетку 21. сезоне. Сезона 16 је била још једно раздобље промене када је уведен Кариси на почетку, а Амаро отишао на крају. У 16. сезони уведен је и заменик начелника Вилијам Додс који је служио као надређени Одељења за специјалне жртве у свих пет округа Новог Јорка. Додсов син Мајк пребачен је у специјалне жртве као наредник и постаје Бенсоновој заменик до смрти на крају сезоне. Фин је касније положио нареднички испит током 18. сезоне и званично је унапређен на Мајково место у 19. сезони. Након Карисијевог преласка у тужилаштво у 21. сезони, службеница Катриона "Кат" Тамин придружила се екипи пошто је помогла у неколико случајева, а на крају је унапређена у детективку. Додс је такође напустио серију на почетку сезоне, а нови заменику начелника Кристијан Гарланд заузео је његово место. На почетку 23. сезоне, Тамин и Гарланд су дали оставку пошто су се разочарали у саставне грешке и саставну пристрасност у одељењу, а Тамин је заменио детектив Џо Веласко.

Улоге[уреди | уреди извор]

Продукција[уреди | уреди извор]

Развој[уреди | уреди извор]

Замисао за Ред и закон: Одељење за специјалне жртве потекла је 1986. године од случаја убице Роберта Чемберса мл. који је задавио своју тадашњу девојку Џенифер Луин током наводног "грубог секса" у Централном парку на Менхетну. Злочин је подстрекао Дика Волфа да напише причу за епизоду прве сезоне серије Ред и закон под називом "Пољуби девојке и пусти их да умру". Међутим, чак и након писања епизоде, случај је наставио да прогања Волфа који је желео да дубље уђе у психологију злочина како би испитао улогу људске сексуалности.[12]

Изворни наслов серије био је Сексуални деликти који одражава сексуалну природу злочина приказаних у серији. У почетку је међу произвођачима постојала забринутост да би, у случају неуспеха серије, препознавање нове серије са франшизом Ред и закон могла утицати на изворну серију. Осим тога, Тед Кочев је желео да створи нову серију која за успех није зависила од изворне серије. Волф је, међутим, сматрао да је важно и комерцијално пожељно имати „Ред и закон“ у наслову па је у почетку предложио да наслов серије буде Ред и закон: Сексуални деликти. Бери Дилер, тадашњи шеф "Студија САД", био је забринут због наслова, па је промењен у Ред и закон: Одељење за специјалне жртве како би одражавао стварну јединицу новојоршког министарства унутрашњих послова (НЈМУП-а) која се бави сексуално деликтима који су јако гнусни.[13]

Извршни продуцент Нил Бир напустио је Ред и закон: ОСЖ као водитељ емисије на крају дванаесте сезоне, након једанаест година (сезоне 2–12) у серији како би потписао трогодишњи уговор са ЦБС Студија.[14] Бира је заменио бивши демонстратор серије Ред и закон: Злочиначке намере Ворен Лајт.[15] У марту 2015. објављено је да је Ворен Лајт потписао трогодишњи уговор са мрежом "Sony Pictures Television" који ће му омогућити да ради на ОСЖ-у још једну сезону, седамнаесту.[16]Дана 10. марта 2016. године, објављено је да ће стари продуцент изворне серије Ред и закон Рик Ид доћи на Лајтово место од 18. сезоне. Творац Дик Волф изнео је опаску за часопис Холивудски извештач: „Изузетно сам задовољан што је Рик одлучио да се поново придружи породици и надам се да ће овде бити и наредних година."[17] Током постпродукције 18. сезоне, након објаве да је ОСЖ обновљен за деветнаесту сезону, откривено је да је Рик Ид напустио серију. Он ће преузети другу серију Дика Волфа и НБЦ-а, Чикашки СУП.[18]

Дана 25. маја 2017. године објављено је да ће извршни продуцент изворне серије Ред и закон и серије Ред и закон: Злочиначке намере Мајкл С. Чернучин бити извршни продуцент од сезоне деветнаест. Чернучин је такође био један од твораца и извршни продуцент серије Чикашка правда, још једне Волфове серије коју је НБЦ отказао на крају ТВ сезоне 2016–17.[19] Дана 22. априла 2019. објављено је да ће се Лајт вратити као извршни продуцент у двадесетпрвој сезони.[20]

Избор глумаца[уреди | уреди извор]

Избор глумаца за главне ликове серије Ред и закон: Одељење за специјалне жртве одржан је у пролеће 1999. године. Дик Волф је заједно са званичницима из НБЦ-а и САД Студија био на последњој аудицији за две главне улоге у Рокфелер центру. Последњи круг сужен је на седам финалиста. За главну женску улогу, улогу детективке Оливије Бенсон, разматране су глумице Саманта Матис, Рејко Ејлсворт и Мариска Харгитеј. За мушку улогу, улогу детектива Елиота Стаблера, финалисти су били Тим Мејтсон, Џон Слатери, Ник Чинланд и Кристофер Мелони. Харгитејева и Мелони су заједно прошли аудицију у последњој рунди и након што су глумци отишли уследио је тренутак мртве тишине након чега је Волф изговорио: "Ма добро. Нема сумње кога би требало да изаберемо - Харгитејева и Мелони." Волф је веровао да је двојац заједно имао савршену хемију од када их је први пут видео заједно и на крају су били његов први избор. Гарт Енсир, тадашњи шеф мреже NBC Entertainment, сложио се с тим, а остатак панела је почео да изражава свој пристанак.NBC Entertainment

Први глумац који је добио улогу у серији био је Ден Флорек. Флорек је почео да тумачи лик капетана Дона Крејгена у пробној епизоди серије Ред и закон 1990. године и играо га је прве три сезоне серије све док није добио отказ по налогу руководилаца мреже који су желели да додају женске ликове у дотадашњу мушку главну поставу. Он је одржавао пријатељске односе са Волфом па је наставио да режира три епизоде изворне серије као и да повремено гостује у серији. Убрзо пошто је поново тумачио своју улогу у филму Изгнан: Филм Ред и закон, Флорек је добио позив да се бави Сексуалним деликтима.[21] Иако је у почетку оклевао, на крају је пристао да тумачи Крејгена у серији уз уверавање да за улогу Крејгена неће правити аудицију.[22]

Убрзо након отказивања серије Одељење за убиства: Живот на улици, Ричард Белзер је чуо да је Бенџамин Брет напустио Ред и закон. Белзер је тражио од свог агента да позове Волфа и изнесе му замисао да његов лик из Одељења за убиства, детектив Џон Манч, постане нови ортак лику Џерија Орбака детективу Ленију Бриску пошто су претходно радили заједно у три унакрсне епизоде се Одељењем за убиства. Волфу се свидела замисао, али је већ довео Џесија Л. Мартина да тумачи новог ортака Ланије Бриска детектива Еда Грина. Замисао је, међутим, поново конфигурисана да би Манч био укључен у серију Ред и закон: Одељење за специјалне жртве.[22] Будући да је лик Манча подстрекнут ликом детектива наредника Џеја Лендсмена Дејвида Сајмона, а за Одељење за убиства га развили Том Фонтана и Бери Левинсон, додавање Манча у глумачку поставу захтевало је пристанак све тројице. Договори су постигнути и, иако су се Фонтана и Левинсон сложили да се одрекну својих ауторских права, Сајмон је уговором захтевао да му се плаћају хонорари за сваку нову епизоду у којој је Манч главни лик. Као исход тога, Сајмон је добио ауторске накнаде сваки пут када се Манч појављивао у епизоди серије.[23]

Дин Винтерс је добио улогу Манчовог ортака детектива Брајана Кесидија, на Белзерово наваљивање. Белзер је гледао на Винтерса као на млађег брата и рекао Волфу: "Овако, радићу ту твоју нову серију ОСЖ само ако ми ортак буде Дин Винтерс."[22] Волф је пристао да Винтерс буде Белзеров ортак, али је Винтерс био уговором обавезан за другу серију у то време, драму HBOОз. Будући да је улога у серији Ред и закон: Одељење за специјалне жртве само у почетку требало да буде у неколико епизода, Винтерс је био присиљен да напусти серију када је дошло време за поновно снимање серије Оз. Винтерс се вратио у последњој епизоди 13. сезоне "Ноћи Родијума" поново тумачећи Кесидије. Такође се појавио у прве две епизоде 14. сезоне "Изгубљени углед" и "Ван сваке сумње".[24] Касније је постао епизодни лик од 15. сезоне. Празнину после Винтерсовог одласка до краја 1. сезоне испунила је Мишел Херд као детективка Моник Џефрис, лик за који је Волф обећао да ће се, упркос томе што је почео као епизодни лик са једним призором у првој епизоди, на крају развити. Хердова је напустила серију на почетку друге сезоне како би се придружио главној постави серије Преступне године.[25] Манчовог новог трајног ортака почео је да тумачи репер и глумац Ајс Ти који је раније радио са Волфом на серији Нови Јорк на тајном задатку и филму Изгнан. Ајс Ти је првобитно пристао да сними само четири епизоде серије Ред и закон: Одељење за специјалне жртве, али је брзо стекао наклоност према ансамблској природи глумачке екипе и преселио се у Нови Јорк пре него што му је истекао уговор за четири епизоде ​​и остао у серији као Манчов стални ортак детектив Одафин "Фин" Тутуола.[26]

У почетку се серија усредсређивала искључиво на полицијски рад детектива Одељења за специјалне жртве 16. испоставе при чему су се чланови окружног тужилаштва повремено појављивали као гостујуће улоге из изворне серије Ред и закон. Од друге сезоне па надаље, формат је промењен тако да буде вернији изворном концепту изворне серије укључивањем судских предмета. Стефани Марч је имала мало телевизијског искуства пре него што је ушла у серију Ред и закон: Одељење за специјалне жртве нити је много гледала телевизију. Ипак, Марчова је добила улогу помоћнице окружног тужиоца Александре Кабот на почетку друге сезоне, али се и даље веровало да ће улога због мрачне природе серије бити краткотрајна. Међутим, остала је са серијом четири сезоне после чега је отишла јер је веровала да је дошла до природног завршетка у развоју лика. Касније је поново тумачила улогу гостујући у шестој сезони и док је била у главној постави Волфове краткотрајне серије Пресуда где јој је обећано још посла. Дајен Нил је раније гостовала у трећој сезони серије пре него што је у петој сезони добила улогу Каботине замене Кејси Новак. Нилова је остала у серији до краја девете сезоне[27] након чега ју је заменила Микајла Мекманус. Марчова се вратила у серију у десетој сезони (након Мекманусиног одласка из серије), када је Нил Бир предложио Каботову да попуни други део сезоне, а после се вратила у главну поставу у једанаестој сезони.[28][29]

Тамара Тјуни је изабрана за улогу специјалисткиње судске медицине др. Мелинде Ворнер у другој сезони пошто је раније радила са Волфом на серијама Нови Јорк на тајном задатку, Савезњаци и Ред и закон. Ворнерова је у почетку била епизодни лик, али је постала главни у седмој сезони, а Тјунијева је тада додата у уводну шпицу.[30] Док је у почетку глумила Ворнерову, Тјунијева је тумачила и заступницу Џесику Грифин у ЦБС-овој сапуници Љубав за сва времена. Од 2000. до 2007. године (и поново накратко 2009. године) појављивала се истовремено у обе серије. Године 2002. појавила се и у Фокс-овој драми 24 на тему шпијунаже у епизодној улози вршиоца дужности директора ПТЈ-а Алберте Грин. Глумац Б. Д. Вонг замољен је да у четири епизоде тумачи лик др. Џорџа Хуанга, агента Федералног истражног бироа (ФБИ-ја) и форензичког психијатра и профилисту на позајмици Одељењу за специјалне жртве. Након четири епизоде, од њега је затражено да настави снимање.[31]

Пошто је глумио у филму Закопај моје срце код Рањеног колена и гостовао у осмој сезони серије као детектив Честер Лејк, Волф је сматрао да би Адам Бич био добар додатак глумачкој екипи и замолио га да постане стални члан од девете сезоне. Иако је Бичх сматрао да је улога "улога из снова", лик се показао непопуларним међу обожаваоцима који су сматрали да је израђен како би се постепено исписао или лик Ричарда Белзера или лика Ајса Тија. Осећајући да у серији има превише полицијских ликова, Бичх је напустио серију након само једне сезоне.[32] Првобитно се сматрало да је Микајла Мекманус премлада за улогу помоћнице окружног тужиоца (ПОТ-а) пре него што је добила улогу ПОТ Ким Грејлек у десетој сезони. Мекманусова, која је месецима била удаљен од епизодне улоге у серији Шумско брдо, остала је у серији само пола сезоне, а онда је отишла из неутврђених разлога.[33]

Екипи се придружила Пола Патон као ПОТ Мика Вон. Она је заменила Стефани Марч,[34] Међутим, Патонова је одустала након једне епизоде ​​да би снимала филм Немогућа мисија: Протокол Дух, а заменила ју је Мелиса Сејџмилер у епизодној улози ПОТ Џилијан Хардвик.[35][36]

Пред крај дванаесте сезоне, Мариска Харгитеј је затражила мање оптерећење. Као начин да је испишу из одређених епизода, расправљало се о плану да њен лик напредује у надзорну улогу.[37] На крају дванаесте сезоне, Кристофер Мелони је напустио серију јер није успео да постигне договор о новом уговору. Ворен Лајт је постао нови водитељ током исте године и дошао је пре него што је знао да ће Мелони напустити серију.[38] Други велики одлазак који је најављен 2011. био је одлазак Б. Д. Вонга. Дана 17. јула, Вонг је објавио на Твитеру: "Ја се у ствари не враћам у 13. сезону јер прелазим на Буђење То је сјајно!" Вонг је додао: "Не знам да ли ћу се и када вратити у ОСЖ! Било је невероватно имати тако кул посао 11 година и бити прави новојоршки глумац." Вонг је поново тумачио улогу доктора Хуанга у епизоди "Најбољи тата на свету" 13. сезоне.[39]

У јуну 2011. године објављено је да ће се Кели Гидиш и Дени Пино придружити главној постави у новој сезони.[4] Неколико недеља касније, објављено је да ће Стефани Марч и Дејен Нил поново тумачити улогу ПОТ Александре Кабот односно ПОТ Кејси Новак.[40] Покретање 13. сезоне обележено је преуређењем серије коју је Ворен Лајт називао "ОСЖ 2.0".[41] Промене које су ово пратиле укључивале су пребацивање Тамаре Тјуни из главне у епизодну поставу и одлазак епизодног глумца Џоела де ла Фуентеа који се појављивао од 2002. године. После ове последње промене, Ворен Лајт је рекао да су "призори [у којима се Фуент епојављује] суви" па је дао улогу Гилберту Готфриду како би замена била мало комичнија.[42]

У 14. сезони, Раул Еспарза придружио се екипи као ПОТ Рафаел Барба, а на почетку 15. сезоне је унапређен у главну поставу. Такође у 15. сезони, Белзер је напустио главну поставу у петој епизоди "Прича из Земље чуда" у којој је наредник Манч отишао у пензију и запослио се уокружном тужилаштву као истражитељ. Касније у сезони, капетан Крејген је најавио одлазак из полиције чиме је новоунапређена наредница Бенсон добила привремено вођство над одељењем. Када је напустио главну поставу, Флорек ју је напустио после снимљених 400 епизода у улози капетана Крејгена. У 16. сезони, Питер Сканавино се придружио серији, прво у епизодној постави до 3. епизоде, а затим је унапређена у главну поставу 5. епизоди. Дана 20. маја 2015. године откривено је да ће Дени Пино напустити главну поставу након последње епизоде 16. сезоне "Предаја Ное".

У августу 2017. објављено је да ће се Филип Винчестер појавити у 19. сезони у улози ПОТ Питера Стоуна, лика из серија Чикашки СУП и Чикашка правда и сина Бенџамина Стоуна, првог ИПОТ-а из изворне серије Ред и закон.[43] Касније је такође објављено да је Брук Шилдс добила главну епизодну улогу (Шила Портер Портер, бака по мајци Ное Портера-Бенсона, Оливијиног усвојеног сина) почевши од 19. сезоне дуготрајне драмске серије.[44] Дана 7. фебруара 2018. године, Раул Еспарза напустио је главну поставу након шест сезона.[45] Његово место преузео је Винчестер. Након што је серија обновљена за двадесет прву сезону, објављено је да ће Винчестер напустити серију након двадесете сезоне.[46]

У марту 2019. најављено је да ће се серија вратити у 21. сезони чиме је постала најдуготрајнијом америчком телевизијском серијом у ударном термину у историји телевизије.[5] Дана 29. марта 2019. откривено је да се Винчестер неће вратити у 21. сезони. Он је истог дана твитовао о свом одласку из серије.[47] Дана 16. маја 2019. емитована је пследња епизода сезоне и Винчестер се огласио на Твитеру да се захвали глумцима и екипи на испраћају.[48] Пошто је била у епизодној постави неколико епизода у 21. сезони као службеница Одељења за пороке Катриона Тамин, Џејми Греј Хајдер унапређена је у главну поставу у 8. епизоди.[49] Дана 6. октобра 2020. Демор Барнс, који је током 21. сезоне тумачио епизодну улогу заменика начелника Кристијана Гарланда, унапређен је у главну поставу у 22. сезони.[50][51] Дана 3. септембра 2021. објављено је да ће Хајдерова и Барнс напустити серију након две сезоне - после 2. епизоде 23. сезоне.[52] Дана 13. октобра 2021. године Октавио Писано, који се појављивао у прве две и четвртој епизоди, унапређен је у главну поставу у 6. епизоди.

Плате[уреди | уреди извор]

До дванаесте сезоне, и Мариска Харгитеј и Кристофер Мелони постали су међу најбоље плаћеним главним глумцима драмских серија при чему је свако од њих зарађивао скоро 400.000 долара по епизоди, а за толику плату је часопис ТВ водич рекао да ју је премашио само Хју Лори у серији Доктор Хаус.[53] Током шеснаесте сезоне, за Харгитејеву је објављено зарађује 450.000 долара по епизоди односно 10.350.000 долара по сезони.[54] У седамнаестој сезони плата јој је порасла на 500.000 долара по епизоди.[55]

Епизоде[уреди | уреди извор]

Сезона Епизода Премијерно емитовање
Почетак емитовања Завршетак емитовања
1 22 20. септембар 1999. 19. мај 2000.
2 21 20. октобар 2000. 11. мај 2001.
3 23 28. септембар 2001. 17. мај 2002.
4 25 27. септембар 2002. 16. мај 2003.
5 25 23. септембар 2003. 18. мај 2004.
6 23 21. септембар 2004. 24. мај 2005.
7 22 20. септембар 2005. 16. мај 2006.
8 22 19. септембар 2006. 22. мај 2007.
9 19 25. септембар 2007. 13. мај 2008.
10 22 23. септембар 2008. 2. јун 2009.
11 24 23. септембар 2009. 19. мај 2010.
12 24 22. септембар 2010. 18. мај 2011.
13 23 21. септембар 2011. 23. мај 2012.
14 24 26. септембар 2012. 22. мај 2013.
15 24 25. септембар 2013. 21. мај 2014.
16 23 24. септембар 2014. 20. мај 2015.
17 23 23. септембар 2015. 25. мај 2016.
18 21 21. септембар 2016. 24. мај 2017.
19 24 27. септембар 2017. 23. мај 2018.
20 24 27. септембар 2018. мај 2019.
21 20 26. септембар 2019. 23. април 2020.
22 ТБА 12. новембар 2020. мај 2021.


Издање[уреди | уреди извор]

Емитовање[уреди | уреди извор]

Серија Ред и закон: Одељење за специјалне жртве се емитује на НБЦ-у у Сједињеним Државама. На почетку једанаесте сезоне 23. септембра 2009. године, серија је напустила свој термин уторком у 22:00 часа јер је НБЦ започео емитовање емисије Џеј Лено Шоу у ударном термину. Нови термин серије је постао среда у 21:00 час, а ЦТВ је и даље емитовао ОСЖ уторком у 22 часа у Канади.[56] Након Зимских олимпијских игара 2010. године, 3. марта 2010. године термин емитовања ОСЖ-а поново је померен среду у 22 часа где је остао до дванаесте сезоне.[57] У 12. сезони, ОСЖ се вратио у 21 час да би био увод најновијем огранку серије Ред и закон Ред и закон: Лос Анђелес[58] све док није повучен из емитовања у јануару 2011. године ради поновног опремања.[59] ОСЖ се 12. јануара 2011. вратио у термин у 22 часа до краја 13. сезоне.[60] Од 14. сезоне, ОСЖ се вратио у 21 час после премијере 1. и 2. епизоде сезоне једне после друге 26. септембра 2012.[61] Почевши од 20. сезоне, ОСЖ се емитује у четвртак увече у 22 сата пошто је НБЦ одлучио да целу своју средом у ударном термину емитује трилогију серија Чикашко здравство, Чикашки СУП и Чикашки пламен. То је био први пут да је серија Ред и закон: Одељење за специјалне жртве емитована у термину четвртком увече.[62] Од 22. сезоне, серија је померена у 21 час, а најновији огранак Ред и закон: Огранизовани криминал заузео је њен стари термин.[63]

Пренос[уреди | уреди извор]

Све сезоне, укључујући и ону која је тренутно у току, доступне су за пренос на Хулу-у (уз претплату). Најновијих 5 епизода можете бесплатно гледати на страници NBC.com[64] и апликацији НБЦ.[65] Изван СВОД и НБЦ платформи, већина епизода (изван сезона 2–4 у Сједињеним Државама из непознатих разлога) може се пронаћи на електронским продајним платформама као што су iTunes[66] и Amazon Prime Video.[67] Серија је доступна за пренос на Peacock-у заједно са серијама ЧИкашки пламен, Чикашки СУП, Чикашки здравство, Ред и закон и Ред и закон: Злочиначке намере[68] Првих тринаест сезона доступно је за пренос у Аустралији на Amazon Prime Video. У Бразилу су сезоне 11, 12 и 13 доступне на Amazon Prime Video, а сезоне 14-22 су доступне на Universal+, једом од канала који је припадао мрежи Canais Globo (раније Globosat Play).

Репризе[уреди | уреди извор]

Од септембра 2017. серија се репризира на мрежи NBCUniversal у САД -у као и на месним телевизијама Ion Television и MyNetworkTV. Серија се такође кратко приказивала на каналу Syfy 2006. Године 2008. Fox је добио права на емитовање серије Ред и закон: Одељење за специјалне жртве на ТВ станицама у свом власништву, а почео је то да ради на јесен 2009. године.[69]

Пријем[уреди | уреди извор]

Гледаност[уреди | уреди извор]

Табела гледаности
Сезона Eпизоде Време емитовања Емитовање Телевизијска гледаност
Почетак сезоне Крај сезоне TВ Сезона Гледаоци
(у милионима)
Место
1 22 Понедељак 21:00 (еп. 1-9)
Петак 22:00 (еп. 10-22)
20. септембар 1999. 19. мај 2000. 1999–00 12.18[70] 33
2 21 Петак 22:00 20. октобар 2000. 11. мај 2001. 2000–01 13.10[71] 29
3 23 28. септембар 2001. 17. мај 2002. 2001–02 15.20[72] 14
4 25 27. септембар 2002. 16. мај 2003. 2002–03 14.83[73] 16
5 25 Уторак 22:00 23. септембар 2003. 18. мај 2004. 2003–04 12.72[74] 21
6 23 21. септембар 2004. 24. мај 2005. 2004–05 13.46[75] 23
7 22 20. септембар 2005. 16. мај 2006. 2005–06 13.78[76] 24
8 22 19. септембар 2006. 22. мај 2007. 2006–07 11.94[77] 38
9 19 25. септембар 2007. 13. мај 2008. 2007–08 11.33[78] 30
10 22 23. септембар 2008. 2. јун 2009. 2008–09 10.11[79] 39
11 24 Среда 21:00 23. септембар 2009. 19. мај 2010. 2009–10 8.81[80] 44
12 24 22. септембар 2010. 18. мај 2011. 2010–11 8.84[81] 47
13 23 Среда 22:00 21. септембар 2011. 23. мај 2012. 2011–12 7.59[82] 67
14 24 Среда 21:00 26. септембар 2012. 24. мај 2013. 2012–13 7.30[83] 56
15 24 25. септембар 2013. 21. мај 2014. 2013–14 8.18[84] 46
16 23 24. септембар 2014. 20. мај 2015. 2014–15 8.71[85] 52
17 23 23. септембар 2015. 25. мај 2016. 2015–16 8.31[86] 52
18 21 21. септембар 2016. 24. мај 2017. 2016–17 7.39[87] 48
19 24 27. септембар 2017. 23. мај 2018. 2017–18 8.57[88] 39
20 24 Четвртак 22:00 27. септембар 2018. 26. мај 2019. 2018–19 7.41[89] 51
21 20 26. септембар 2019. 23. април 2020. 2019–20 6.46[90] 55
22 16 Четвртак 21:00 12. новембар 2020. 3. јун 2021. 2020–21 6.78[91] 34
23 23. септембар 2021. 2022. 2021–22

2016. године, истраживање часописа Новојоршко време о 50 ТВ серија са највише свиђања на Фeјсбуку показало је да је популарност ОСЖ-а "нетипична: уопштено мало популарнија у руралним подручјима и на југу, али углавном ограничена на источну половину земље. Најпопуларнија је у Албанију, а најмање у Колораду и Јути".[92]

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Серија Ред и закон: Одељење за специјалне жртве добила је многе награде и одабире за награде. Мариска Харгитеј два пута је била бирана за награду Златни глобус и једном ју је освојила 2005. године.[93]

Серија је више пута бирана за награду Еми. Мариска Харгитеј је одаабрана за најбољу главну глумицу у категорији 8 година заредом почевши од 2004. године, а освојила је Еми 2006. године. Кристофер Мелони је био одабран за најбољег главног глумца у категорији драмске серије 2006. године. Робин Вилијамс је био одабран за најбољег гостујућег глумца у драмској серији 2008. године. Серија је бирана и у категорији Изузетна гостујућа глумица у драмској серији, а у избор су улазиле Џејн Александер и Трејси Полан 2000. године, Марта Плимптон 2002. године, Барбара Бери 2003. године, Мер Винингам и Марли Матлин 2004. године, Аманда Пламер и Анђела Ленсбури 2005. године, Марша Геј Харден и Лесли Карон 2007. године, Синтија Никсон 2008. године, Елен Бурстин, Бренда Блетин и Керол Барнет 2009. године и Ен-Маргрет 2010. године. Серија је награду освајала за Пламерову 2005. године, Керонову 2007. године, Никсонову 2008. године, Бурстинову 2009. године и Маргретову 2010. године.[94]

Критички пријем[уреди | уреди извор]

Џошуа Алстон из "AV Клуба" је 2014. године описао серију као "најбољу, а тај пораст квалитета је још увек вредан дивљења".[95] Илана Каплан из часописа "Новојоршко време" написала је да је серија најдужа драма у повести, а Мариска Харгитеј као Оливија Бенсон је особа која почива на стварним жртвама и преживелима. Харгитејева је цитирала: "Рано ми је постало јасно колико нам је, културно, потребан овај лик који се немилосрдно бори и залаже за жене и за преживеле и који то чини са саосећањем" рекла је кроз сузе. "Неко ко је недвосмислено посвећен исправљању неправди, ко верује преживелима и ко је свестан исцељења у томе".[96]

Руска обрада[уреди | уреди извор]

Руска продукцијска кућа "Студио 2Б" је 2007. године одкупила права за обраду серије "Ред и закон: Одељење за специјалне жртве" за руску телевизију. Серија је названа "Ред и закон: Одељење за теренске истраге",[а] а главне улоге тумачили су Алиса Богарт и Вик Фиорели. Серија прати рад јединице истражитеља у Москви чији је посао истрага сексуалних деликата. Серија се емитује на НТВ-у, а продуценти су Павел Корчагин, Феликс Клајман и Едвард Верзбовски док режију потписује Дмитри Брусникин. Сценарио су писали Сергеј Кузњецов, Елена Караваешњиков и Маја Шаповалов.[97]

Напомена[уреди | уреди извор]

  1. ^ рус. Закон и порядок: отдел оперативных расследований

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Law & Order: Special Victims Unit - NBC.com”. Архивирано из оригинала на датум 30. 3. 2019. Приступљено 15. 4. 2019. 
  2. ^ Webb Mitovich, Matt (24. 5. 2011). „Exclusive: Chris Meloni Exits Law & Order: SVU”. TVLine. Архивирано из оригинала на датум 25. 5. 2011. Приступљено 24. 5. 2011. 
  3. ^ Ausiello, Michael (1. 8. 2011). „NBC on Chris Meloni's Law & Order: SVU Exit: We're Not Killing Him Off”. TVLine. Архивирано из оригинала на датум 20. 11. 2011. Приступљено 10. 8. 2011. 
  4. ^ а б Seidman, Robert. „NBC Signs Kelli Giddish (Chase) and Danny Pino (Cold Case) as New Detectives for Law & Order: Special Victims Unit. TV by the Numbers. Архивирано из оригинала на датум 29. 6. 2011. Приступљено 27. 6. 2011. 
  5. ^ а б „Law & Order: SVU is now officially TV’s longest-running primetime live-action series”. News. 
  6. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Payback.
  7. ^ Conan, Neal (29. 9. 2009). „'Law & Order' Writer Turns Headlines Into TV”. Talk of the Nation. NPR. Архивирано из оригинала на датум 29. 11. 2011. Приступљено 14. 12. 2009. 
  8. ^ Сценариста: Дик Волф. Редитељ: Џин де Сегонзек (20. септембар 1999). „Наплата”. Ред и закон: Одељења за специјалне жртве. Сезона 1. Епизода 1. НБЦ. 
  9. ^ Сценариста: Мајкл Р. Пери. Редитељ: Константин Макрис (11. фебруар 2000). „Ограничења”. Ред и закон: Одељења за специјалне жртве. Сезона 1. Епизода 1. НБЦ. 
  10. ^ Сценаристи: Џеф Екерл и Дејвид Џ. Бурк. Редитељ: Тед Кочев (20. октобар 2000). „Погрешно је исправно”. Ред и закон: Одељења за специјалне жртве. Сезона 1. Епизода 1. НБЦ. 
  11. ^ Сценаристи: Ворен Лајт и Питер Блонер. Редитељ: Ноберто Барба (26. септембар 2019). „Направићу од тебе звезду”. Ред и закон: Одељења за специјалне жртве. Сезона 1. Епизода 1. НБЦ. 
  12. ^ Green and Dawn (2009), p. 2
  13. ^ Green and Dawn (2009), pp. 10–11
  14. ^ Andreeva, Nellie (23. 11. 2010). „'Law & Order: SVU' Show-runner Neal Baer Signs Big Overall Deal With CBS TV Studios”. Deadline Hollywood. Архивирано из оригинала на датум 25. 11. 2010. Приступљено 24. 11. 2010. 
  15. ^ Ausiello, Michael (11. 4. 2011). „Scoop: NBC Taps New Law & Order: SVU Boss”. TVLine. Архивирано из оригинала на датум 12. 4. 2011. Приступљено 11. 4. 2011. 
  16. ^ Littleton, Cynthia (13. 3. 2015). „'Law & Order: SVU' Showrunner Warren Leight Sets Overall Deal with Sony TV (EXCLUSIVE)”. Variety. Архивирано из оригинала на датум 14. 5. 2015. Приступљено 11. 5. 2015. 
  17. ^ Stanhope, Kate (10. 3. 2016). „'Law & Order: SVU' Taps Flagship Series Vet as New Showrunner”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала на датум 15. 3. 2016. Приступљено 20. 3. 2016. 
  18. ^ Andreeva, Nellie (12. 5. 2017). „'Law & Order: SVU' Showrunner Rick Eid to Run 'Chicago P.D.' Next Season”. Deadline Hollywood. Архивирано из оригинала на датум 15. 5. 2017. Приступљено 13. 5. 2017. 
  19. ^ Otterson, Joe (25. 5. 2017). „'Law and Order: SVU' Taps 'Chicago Justice' EP Michael Chernuchin as New Showrunner”. Deadline Hollywood. Архивирано из оригинала на датум 29. 5. 2017. Приступљено 27. 5. 2017. 
  20. ^ Andreeva, Nellie (22. 4. 2019). „Warren Leight Returns to Law & Order: SVU as Showrunner, Michael Chernuchin Joins FBI as EP, Inks Overall Deal with Universal TV”. Deadline Hollywood. United States: Penske Media Corporation. Архивирано из оригинала на датум 23. 4. 2019. Приступљено 23. 4. 2019. 
  21. ^ Green and Dawn (2009), pp. 145–146
  22. ^ а б в Green and Dawn (2009), p. 13
  23. ^ Green and Dawn (2009), p. 150
  24. ^ Green and Dawn (2009), p. 157
  25. ^ Green and Dawn (2009), pp. 154–156
  26. ^ Green and Dawn (2009), pp. 152–154
  27. ^ Green and Dawn (2009), pp. 167–169
  28. ^ Green and Dawn (2009), pp. 165–166
  29. ^ O'Connor, Mickey (29. 6. 2009). „SVU News: Mariska and Meloni Are In For Season 11, and So Is Christine Lahti”. TV Guide. Архивирано из оригинала на датум 2. 8. 2009. Приступљено 29. 6. 2009. 
  30. ^ Green and Dawn (2009), pp. 172–173
  31. ^ Green and Dawn (2009), pp. 175–176
  32. ^ Green and Dawn (2009), pp. 160–162
  33. ^ Green and Dawn (2009), pp. 170–171
  34. ^ O'Connor, Mickey (21. 7. 2010). „Precious Star Paula Patton Is Law & Order: SVU's New ADA”. TV Guide. Архивирано из оригинала на датум 22. 7. 2010. Приступљено 21. 7. 2010. 
  35. ^ Ausiello, Michael (10. 9. 2010). „'Law & Order: SVU' scoop: 'Bar' girl Melissa Sagemiller is new ADA”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала на датум 11. 9. 2010. Приступљено 11. 9. 2010. 
  36. ^ Rudolph, Ileane (10. 9. 2010). „SVU Producer Neal Baer Explains ADA Shakeup”. TV Guide. Архивирано из оригинала на датум 12. 9. 2010. Приступљено 11. 9. 2010. 
  37. ^ Andreeva, Nellie (14. 5. 2011). „Law & Order: SVU Scoop: Hargitay Inks New Deal, Jennifer Love Hewitt May Succeed Her”. TVLine. United States: TVLine Media, LLC (Penske Media Corporation). Архивирано из оригинала на датум 21. 1. 2012. Приступљено 14. 5. 2011. 
  38. ^ Porter, Rick (24. 5. 2012). „'Law & Order: SVU' cliffhanger: EP Warren Leight on what's next for Cragen and the squad”. Zap2It. Архивирано из оригинала на датум 8. 6. 2012. Приступљено 6. 6. 2012. 
  39. ^ Mitovich, Matt (17. 7. 2011). „Fall TV Scoop: B.D. Wong Reveals His SVU Fate”. TVLine. United States: TVLine Media, LLC (Penske Media Corporation). Архивирано из оригинала на датум 19. 7. 2011. Приступљено 17. 7. 2011. 
  40. ^ Ausiello, Michael (5. 7. 2011). „Law & Order: SVU Scoop: Stephanie March, Diane Neal Heading Back to Court”. TVLine. United States: TVLine Media, LLC (Penske Media Corporation). Архивирано из оригинала на датум 21. 2. 2015. Приступљено 5. 7. 2011. 
  41. ^ Bryant, Adam (1. 9. 2011). „Law & Order: SVU's New Boss on Meloni's Exit, the New Detectives and Rejuvenating the Show”. TV Guide. New York City: NTVB Media (magazine) CBS Interactive (CBS Corporation) (digital assets). Архивирано из оригинала на датум 14. 6. 2012. Приступљено 6. 6. 2012. 
  42. ^ Keck, William (26. 10. 2011). „Gilbert Gottfried to Annoy SVU Cast”. TV Guide. New York City: NTVB Media (magazine) CBS Interactive (CBS Corporation) (digital assets). Архивирано из оригинала на датум 8. 2. 2012. Приступљено 21. 6. 2012. 
  43. ^ Kimberly Roots (8. 8. 2017). „Law & Order SVU: Philip Winchester to Bring Chicago Justice Role to NY”. TVLine. United States: TVLine Media, LLC (Penske Media Corporation). Архивирано из оригинала на датум 11. 8. 2017. Приступљено 12. 8. 2017. 
  44. ^ Laura Hurley (11. 8. 2017). „Law & Order: SVU Season 19 Is Adding Brooke Shields For A Big Role”. CinemaBlend. United States: Gateway Blend, LLC. Архивирано из оригинала на датум 12. 8. 2017. Приступљено 11. 8. 2017. 
  45. ^ Abrams, Natalie (7. 2. 2018). „Raúl Esparza exits Law & Order: SVU after six seasons”. Entertainment Weekly. New York City: Time Inc. Архивирано из оригинала на датум 9. 2. 2018. Приступљено 10. 2. 2018. 
  46. ^ Abrams, Natalie (7. 2. 2018). „Raúl Esparza exits Law & Order: SVU after six seasons”. Entertainment Weekly. New York City: Time Inc. Архивирано из оригинала на датум 9. 2. 2018. Приступљено 10. 2. 2018. 
  47. ^ May 17, Caroline John-Published; Am, 2019 at 11:14 (17. 5. 2019). „Why Did Philip Winchester Leave "Law & Order: SVU"?”. Earn The Necklace (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 25. 5. 2019. Приступљено 20. 5. 2019. 
  48. ^ Winchester, Philip (16. 5. 2019). „As this chapter closes, my deepest gratitude and thankfulness to @Noochone and @AlexChapple2 for giving me a wonderful send off. Surrounding me with strong story telling and brilliant co-stars. I'll miss you all!”. @philipwinchestr (на језику: енглески). Приступљено 20. 5. 2019. 
  49. ^ Hirsch, Chelsea (2020-02-21). „‘Law & Order: SVU’ newbie Jamie Gray Hyder reveals what it was like to join the iconic show”. Page Six (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-06. 
  50. ^ Andreeva, Nellie (2020-10-06). „‘Law & Order: SVU’ Promotes Demore Barnes To Series Regular For Season 22 Of NBC Drama”. Deadline (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-06. 
  51. ^ Anderson, Lucas (7. 10. 2020). „'Law & Order: SVU' Adds Demore Barnes To Season 22 Main Cast”. 
  52. ^ https://deadline.com/2021/09/jamie-gray-hyder-demore-barnes-exiting-law-order-svu-season-23-1234826985/
  53. ^ Stephen Battaglio (10. 8. 2010). „Who Are TV's Top Earners?”. TV Guide. Архивирано из оригинала на датум 2. 9. 2010. Приступљено 4. 9. 2010. 
  54. ^ „No. 2: Mariska Hargitay – pg.4 Forbes”. Forbes.com. Архивирано из оригинала на датум 21. 2. 2017. Приступљено 17. 9. 2016. 
  55. ^ By: Garrett (21. 9. 2015). „Per episode salaries of the highest paid TV actors of all time”. theCHIVE. Приступљено 17. 9. 2016. 
  56. ^ Mitovich, Matt. „Fall TV: NBC Announces Premiere Dates”. TV Guide. Архивирано из оригинала на датум 26. 6. 2009. Приступљено 25. 6. 2009. 
  57. ^ Hibberd, James (10. 1. 2010). „NBC firms up post-'Leno' schedule”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала на датум 23. 1. 2010. Приступљено 22. 1. 2010. 
  58. ^ „Breaking News – NBC Announces Updated Fall Schedule Premieres”. The Futon Critic. 30. 7. 2010. Приступљено 17. 6. 2012. 
  59. ^ Stanhope, Kate (18. 1. 2011). „NBC Benches Law & Order: Los Angeles Following Cast Shake-Up”. TV Guide. Архивирано из оригинала на датум 21. 10. 2012. Приступљено 17. 6. 2012. 
  60. ^ Seidman, Robert (15. 11. 2010). „NBC Renews '30 Rock', Announces Parks & Rec Return & Major Midseason Schedule Changes”. TV by the Numbers. Архивирано из оригинала на датум 17. 11. 2010. Приступљено 17. 6. 2012. 
  61. ^ Bibel, Sara (14. 6. 2012). „NBC Announces Fall 2012 Premiere Dates for 'Grimm', 'Revolution', 'The Voice,' 'Animal Practice' & More”. TV by the Numbers. Архивирано из оригинала на датум 20. 8. 2012. Приступљено 14. 6. 2012. 
  62. ^ „NBC's fall lineup: An all-'Chicago' drama block on Wednesdays”. www.mercurynews.com. Архивирано из оригинала на датум 14. 5. 2018. Приступљено 24. 5. 2018. 
  63. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Spinoff.
  64. ^ „Watch Law & Order: SVU Videos, Highlights & Clips - NBC.com”. NBC. Архивирано из оригинала на датум 15. 12. 2015. Приступљено 14. 12. 2015. 
  65. ^ „Download the NBC App for Phones, Tablets and Connected Devices!”. NBC. Архивирано из оригинала на датум 14. 12. 2015. Приступљено 14. 12. 2015. 
  66. ^ „Law & Order: SVU (Special Victims Unit), Season 16 on iTunes”. iTunes. Архивирано из оригинала на датум 5. 1. 2016. Приступљено 14. 12. 2015. 
  67. ^ „Watch Law & Order: Special Victims Unit Season 1 Episode – Amazon Video”. www.amazon.com. Архивирано из оригинала на датум 27. 1. 2016. Приступљено 14. 12. 2015. 
  68. ^ Goldberg, Lesley (16. 1. 2020). „Dick Wolf Sets Rich Six-Show Streaming Deal at Peacock”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала на датум 17. 1. 2020. Приступљено 16. 1. 2020. 
  69. ^ Hibberd, James (28. 4. 2008). „'SVU' picked up in syndication”. Hollywood Reporter, Associated Press. Архивирано из оригинала на датум 28. 9. 2019. Приступљено 27. 9. 2019. 
  70. ^ „Top TV Shows For 1999–2000 Season”. Variety. Архивирано из оригинала на датум 20. 1. 2012. Приступљено 12. 2. 2012. 
  71. ^ „The Bitter End”. 1. 6. 2001. Архивирано из оригинала на датум 7. 7. 2012. Приступљено 12. 2. 2010. 
  72. ^ „How did your favorite show rate?”. USA Today. 28. 5. 2002. Архивирано из оригинала на датум 22. 2. 2017. Приступљено 2. 9. 2017. 
  73. ^ „Nielsen's TOP 156 Shows for 2002–03 Options”. rec.arts.tv. Архивирано из оригинала на датум 26. 5. 2013. Приступљено 24. 10. 2010. 
  74. ^ „I.T.R.S. Ranking Report”. ABC Television Network. 2. 6. 2004. Архивирано из оригинала на датум 30. 9. 2007. 
  75. ^ „ABC Television Network 2004–2005 Primetime Ranking Report”. ABC Medianet. 1. 6. 2005. Архивирано из оригинала на датум 21. 4. 2012. Приступљено 6. 11. 2007. 
  76. ^ "ABC Television Network 2005–2006 Primetime Ranking Report". (May 31, 2006). ABC Medianet. Retrieved November 6, 2007. Архивирано јул 6, 2011 на сајту Wayback Machine
  77. ^ "ABC Television Network 2006–2007 Primetime Ranking Report". (May 30, 2007). ABC Medianet. Retrieved May 31, 2011. Архивирано март 23, 2012 на сајту Wayback Machine
  78. ^ "ABC Television Network 2007–2008 Primetime Ranking Report". (May 28, 2008). ABC Medianet. Retrieved July 3, 2009. Архивирано април 13, 2010 на сајту Wayback Machine
  79. ^ "ABC Television Network 2008–2009 Primetime Ranking Report". (June 2, 2009). ABC Medianet. Retrieved August 29, 2013. Архивирано октобар 7, 2009 на сајту Wayback Machine
  80. ^ „Final 2009–10 Broadcast Primetime Show Average Viewership”. Tvbythenumbers.com. 16. 6. 2010. Архивирано из оригинала на датум 19. 6. 2010. Приступљено 26. 8. 2010. 
  81. ^ Gorman, Bill (1. 6. 2011). „2010–11 Season Broadcast Primetime Show Viewership Averages”. TV by the Numbers. Архивирано из оригинала на датум 4. 6. 2011. Приступљено 1. 6. 2011. 
  82. ^ Gorman, Bill (24. 5. 2012). „Complete List Of 2011–12 Season TV Show Viewership: 'Sunday Night Football' Tops, Followed By 'American Idol,' 'NCIS' & 'Dancing With The Stars'. TV by the Numbers. Архивирано из оригинала на датум 30. 5. 2012. Приступљено 25. 5. 2012. 
  83. ^ Bibel, Sara (29. 5. 2013). „Complete List Of 2012–13 Season TV Show Viewership: 'Sunday Night Football' Tops, Followed By 'NCIS,' 'The Big Bang Theory' & 'NCIS: Los Angeles'. TV by the Numbers. Архивирано из оригинала на датум 27. 6. 2013. Приступљено 29. 5. 2013. 
  84. ^ „Full 2013–14 Series Rankings”. Deadline Hollywood. 23. 5. 2014. Архивирано из оригинала на датум 28. 6. 2019. Приступљено 23. 5. 2014. 
  85. ^ de Moraes, Lisa (21. 5. 2015). „Full 2014–15 TV Season Series Rankings: Football & 'Empire' Ruled”. Deadline Hollywood. Архивирано из оригинала на датум 22. 5. 2015. Приступљено 22. 5. 2015. 
  86. ^ de Moraes, Lisa (29. 5. 2016). „Full 2015–16 TV Season Series Rankings: 'Blindspot', 'Life In Pieces' & 'Quantico' Lead Newcomers”. Deadline Hollywood. Архивирано из оригинала на датум 27. 5. 2016. Приступљено 26. 5. 2016. 
  87. ^ „Final 2016–17 TV Rankings: 'Sunday Night Football' Winning Streak Continues”. Deadline Hollywood. 26. 5. 2017. Архивирано из оригинала на датум 8. 6. 2017. Приступљено 26. 5. 2017. 
  88. ^ „2017–18 TV Series Ratings Rankings: NFL Football, 'Big Bang' Top Charts”. Deadline Hollywood. 22. 5. 2018. Архивирано из оригинала на датум 23. 5. 2018. Приступљено 22. 5. 2018. 
  89. ^ Schneider, Michael (22. 5. 2019). „100 most-Watched TV Shows of 2018-19: Winners and Losers”. Variety. Архивирано из оригинала на датум 4. 7. 2019. Приступљено 10. 7. 2019. 
  90. ^ Porter, Rick (4. 6. 2020). „TV Ratings: 7-Day Season Averages for Every 2019-20 Broadcast Series”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала на датум 5. 6. 2020. 
  91. ^ Porter, Rick (8. 6. 2021). „2020-21 TV Ratings: Complete 7-Day Ratings for Broadcast Network Series”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала на датум 9. 6. 2021. 
  92. ^ Katz, Josh (27. 12. 2016). „'Duck Dynasty' vs. 'Modern Family': 50 Maps of the U.S. Cultural Divide”. The New York Times. Архивирано из оригинала на датум 29. 3. 2017. Приступљено 2. 3. 2017. 
  93. ^ „Golden Globe Wins: Law & Order: Special Victims Unit”. Архивирано из оригинала на датум 1. 8. 2012. Приступљено 14. 12. 2009. 
  94. ^ „SVU Emmy Nominations”. Academy of Television Arts & Sciences. Архивирано из оригинала на датум 21. 8. 2014. Приступљено 27. 12. 2012. 
  95. ^ „L&O: SVU is TV's most improved crime drama”. TV Club (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-07. 
  96. ^ Kaplan, Ilana (2019-09-25). „As 'SVU' Makes History, Mariska Hargitay Makes Olivia Benson's Mission Her Own (Published 2019)”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2021-01-29. 
  97. ^ „Archived copy” Главная страница (на језику: руски). Архивирано из оригинала на датум 21. 4. 2009. Приступљено 14. 12. 2009.