Резерват биосфере
Резерват биосфере је подручје од ванредног еколошког и историјског значаја, које је међународно признато унутар UNESCO-вог програма за приказивање уравнотеженог односа између људи и природе.
Свако номиновано подручје улази у састав мреже међународних резервата биосфере WNBR[1] под заштитом UNESCO-а. То су подручја у којима све активности треба свести на три основна циља: очување природне баштине, биоразноликости и праћења одрживог развоја и научног истраживања екосистемa.
На крају 2018. године има 686 резервата биосфере у 122 државе света (79 одабраних подручја у Африци, 33 у Арапским земљама, 152 у Азији ина Пацифику, 292 у Европи/Северној Америци и 130 у Латинској Америци).
Резервати биосфере у Србији
[уреди | уреди извор]У Србији су проглашена два резервата биосфере и то Голија-Студеница 2001. године[2] и Бачко Подунавље 2017. године.[3]
| ИД | Слика | Назив | Општине/Градови | Рег. | Локација | Прогл. | Површ. (ha|ac|m2) |
ИУЦН катег. | Напомена |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| РБ01 | 
|
Резерват биосфере Голија—Студеница | Ивањица, Краљево, Рашка, Сјеница | ШЗС | 43° 17′ 24″ С; 20° 19′ 19″ И / 43.29° С; 20.322° И | 2001. | 53.804|00|00 | / | Унеско |
| РБ02 | 
|
Резерват биосфере Бачко Подунавље | Сомбор, Апатин, Оџаци, Бач, Бачка Паланка | В | 45° 48′ 42″ С; 18° 57′ 39″ И / 45.811667° С; 18.960833° И | 2017. | 176.636|00|00 | / | Унеско |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ мрежа резервата биосфере на сајту UNESCO (језик: енглески)
- ^ MAB/UNESCO Rezervat biosfere “Golija-Studenica” Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (26. јануар 2019) Vrhovi Golije
- ^ Bačko podunavlje novi UNESKO rezervat biosfere u Srbiji. Novosti, 14. jun 2017.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
