Резово
 Већница у Резову | |
| Административни подаци | |
| Држава | Бугарска |
| Област | Бургаска област |
| Општина | Царево |
| Становништво | |
| — (2021) | 46 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 41° 58′ 59″ С; 28° 01′ 01″ И / 41.983° С; 28.017° И |
| Временска зона | централноевропска: UTC +2 до +3 |
| Апс. висина | 0 m |
| Површина | 48,06 km2 |
  Резово Резово на карти Бугарске | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 8281 |
| Позивни број | 0550 |
Резово (буг. Резово) село је на југоистоку Бугарске, општина Царево, Бургаска област.
Положај[уреди | уреди извор]
Резово је најјужније насељено место на бугарској обали Црног мора. Налази се 11 км од Синемореца, 17 км од Ахтопола, 5 км од Силистарске плаже, на неколико километара од турске границе и 36 км од Лозенеца.
Резовска река представља државну границу Бугарске и Турске, улива се у Црно море близу села Резово.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
У прошлости је Резово било пристаниште. На локалитету Селски Дол, 3 - 4 км западно од села, поред рудника налази се трачанска некропола.
Након сузбијања Илинданског устанка 1903. године, Резово је тешко страдало. Око 70 кућа је опљачкано.[2]
Село је било релативно велико и постојало је на географским картама. Због напада кавкаских пирата (лази), становници су се селили на више локација. Почетком 20. века село је било на тренутној локацији, а изграђена је црква „Свети Константин и Јелена”. Након Првог балканског рата у Резово је дошло неколико избегличких породица из села Јана и Блаца (данас у Турској) као и мигранти из Малог Трнова. Становништво се претежно бавило пољопривредом и риболовом.
Године 1955. у Резову је било 90 кућа, али село је постепено опустело јер је у пограничној зони Бугарске са Турском. Током последњих 10 година село је оживело и постало је омиљено место за људе који траже приватност и мир.
Православна црква Светог Јована Крститеља изграђена је у лето 2002. године.[3]
Становништво[уреди | уреди извор]
По проценама из 2011. године, Резово је имало 46 становника.[4] Већина становништва су етнички Бугари. Последњих деценија број становника у насељу опада.[5]
Претежна вероисповест месног становништва је православље.
Галерија[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Устието на река Резовска, Приступљено 6. 12. 2012.
- ^ Георгиев, Величко, Стайко Трифонов, История на българите 1878 – 1944 в документи, том 1 1878 – 1912, част втора, стр. 451.
- ^ Православните храмове и параклиси в община Царево Архивирано на сајту Wayback Machine (18. април 2018), Приступљено 17. 4. 2018.
- ^ „Национален статистически институт. Население по области, общини, населени места и самоопределение по етническа принадлежност към 01.02.2011 г.”. Архивирано из оригинала 22. 04. 2012. г. Приступљено 18. 3. 2012.
- ^ „Национален статистически институт. Справка за населението на с. Резово, общ. Царево, обл. Бургас”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 23. 1. 2012.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Резово – информация и снимки (језик: бугарски)