Резолуција Савета безбедности УН 1199
| Резолуција Савета безбедности УН 1199 | |
|---|---|
Приштина током рата на Косову и Метохији | |
| Датум | 23. септембар 1998. |
| Бр. заседања | 3,930 |
| Код | S/RES/1199 (Документ) |
| Дневни ред | Ситуација на Косову |
Преглед гласања | За: 14 Против: Нико Уздржано: 1 |
| Резултат | усвојено |
| Састав Савета безбедности | |
Сталне чланице | |
Изабране чланице | |
Резолуција 1199 Савета безбедности Уједињених нација, усвојена 23. септембра 1998, након подсећања на Резолуцију 1160 (1998), захтевала је да албанске и југословенске стране на Косову прекину непријатељства и поштују прекид ватре.[1]
Позадина
[уреди | уреди извор]Савет безбедности се састао да разговара о борбама на Косову, а посебно о неселективној употреби силе од стране српских снага безбедности и Југословенске војске, што је, према речима генералног секретара Кофија Анана, резултирало расељавањем 230.000 људи.[2] Избеглице су побегле у северну Албанију, Босну и Херцеговину и друге европске земље, а Високи комесаријат Уједињених нација за избеглице (УНХЦР) проценио је да 50.000 њих нема основне услове за живот. Потврдио је право свих избеглица на повратак и напоменуо да се на Косову дешава хуманитарна катастрофа и кршења људских права и међународног хуманитарног права.[3] Истовремено, осуђени су акти насиља било које стране и акти тероризма са циљем да се постигну додатни циљеви, а Савет је потврдио да статус Косова треба да укључује аутономију и самоуправу.
Предлог
[уреди | уреди извор]Поступајући у складу са Поглављем VII Повеље Уједињених нација, резолуција је захтевала да све стране прекину непријатељства и одрже прекид ватре. И влада СР Југославије и руководство косовских Албанаца позвани су да предузму хитне кораке како би побољшали хуманитарну ситуацију и започели разговоре о решавању кризе. Савет је затим захтевао да Савезна Република Југославија:[2]
- (а) оконча акције снага безбедности које су утицале на цивилно становништво;
- (б) дозволи присуство међународних посматрача и гарантовати им слободу кретања;
- (ц) олакша повратак избеглица са УНХЦР-ом и Међународним комитетом Црвеног крста и омогућити да хуманитарна помоћ стигне до Косова;
- (д) оствари брз напредак ка проналажењу политичког решења за ситуацију на Косову.
У саопштењу се наводи обавеза председника Савезне Републике Југославије Слободана Милошевића да ће користити политичка средства за решавање сукоба, избегавати репресивне акције против цивилног становништва, гарантовати слободу кретања међународним хуманитарним организацијама и посматрачима и осигурати безбедан повратак избеглица. У међувремену, руководство косовских Албанаца морало је да осуди тероризам.
Савет је поздравио успостављање Дипломатске посматрачке мисије Косова и позвао државе и организације заступљене у Савезној Републици Југославији да континуирано прате ситуацију на Косову.[2] Савезној Републици Југославији је подсећано да је одговорна за безбедност дипломатског, међународног и невладиног хуманитарног особља. Обе стране су позване да сарађују са Међународним кривичним судом за бившу Југославију (МКСЈ) због могућих кршења закона и због потребе да се одговорни за злостављање цивила и намерно уништавање имовине изведу пред лице правде.
Коначно, од генералног секретара је затражено да редовно извештава савет о дешавањима у региону и изјавио је да ће, ако се тренутна резолуција не поштује, бити предузете даље мере за обнављање мира и безбедности.[2]
Гласање
[уреди | уреди извор]Резолуцију 1199 је одобрило 14 чланица савета. Кина се уздржала од гласања, наводећи да је сукоб унутрашње питање Савезне Републике Југославије и да она делује у складу са својим правима.[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Security Council demands all parties end hostilities and maintain a ceasefire in Kosovo”. United Nations. 23. 9. 1998.
- ^ а б в г Kritsiotis, Dino (2000). „The Kosovo Crisis and Nato's Application of Armed Force Against the Federal Republic of Yugoslavia”. International and Comparative Law Quarterly. Cambridge University Press. 49 (2): 330—359. S2CID 146464767. doi:10.1017/S0020589300064186.
- ^ Lellio, Anna Di (2006). The case for Kosova: passage to independence. Anthem Press. стр. 123. ISBN 978-1-84331-229-1.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Радови везани за чланак Резолуција Савета безбедности УН 1199 на Викизворнику- Text of the Resolution at undocs.org