Пређи на садржај

Резолуција Савета безбедности УН 1199

С Википедије, слободне енциклопедије
Резолуција
Савета безбедности
УН 1199
Приштина током рата на Косову и Метохији
Датум23. септембар 1998.
Бр. заседања3,930
КодS/RES/1199 (Документ)
Дневни редСитуација на Косову
Преглед гласања
За: 14
Против: Нико
Уздржано: 1
Резултатусвојено
Састав Савета безбедности
Сталне чланице
Изабране чланице

Резолуција 1199 Савета безбедности Уједињених нација, усвојена 23. септембра 1998, након подсећања на Резолуцију 1160 (1998), захтевала је да албанске и југословенске стране на Косову прекину непријатељства и поштују прекид ватре.[1]

Позадина

[уреди | уреди извор]

Савет безбедности се састао да разговара о борбама на Косову, а посебно о неселективној употреби силе од стране српских снага безбедности и Југословенске војске, што је, према речима генералног секретара Кофија Анана, резултирало расељавањем 230.000 људи.[2] Избеглице су побегле у северну Албанију, Босну и Херцеговину и друге европске земље, а Високи комесаријат Уједињених нација за избеглице (УНХЦР) проценио је да 50.000 њих нема основне услове за живот. Потврдио је право свих избеглица на повратак и напоменуо да се на Косову дешава хуманитарна катастрофа и кршења људских права и међународног хуманитарног права.[3] Истовремено, осуђени су акти насиља било које стране и акти тероризма са циљем да се постигну додатни циљеви, а Савет је потврдио да статус Косова треба да укључује аутономију и самоуправу.

Поступајући у складу са Поглављем VII Повеље Уједињених нација, резолуција је захтевала да све стране прекину непријатељства и одрже прекид ватре. И влада СР Југославије и руководство косовских Албанаца позвани су да предузму хитне кораке како би побољшали хуманитарну ситуацију и започели разговоре о решавању кризе. Савет је затим захтевао да Савезна Република Југославија:[2]

(а) оконча акције снага безбедности које су утицале на цивилно становништво;
(б) дозволи присуство међународних посматрача и гарантовати им слободу кретања;
(ц) олакша повратак избеглица са УНХЦР-ом и Међународним комитетом Црвеног крста и омогућити да хуманитарна помоћ стигне до Косова;
(д) оствари брз напредак ка проналажењу политичког решења за ситуацију на Косову.

У саопштењу се наводи обавеза председника Савезне Републике Југославије Слободана Милошевића да ће користити политичка средства за решавање сукоба, избегавати репресивне акције против цивилног становништва, гарантовати слободу кретања међународним хуманитарним организацијама и посматрачима и осигурати безбедан повратак избеглица. У међувремену, руководство косовских Албанаца морало је да осуди тероризам.

Савет је поздравио успостављање Дипломатске посматрачке мисије Косова и позвао државе и организације заступљене у Савезној Републици Југославији да континуирано прате ситуацију на Косову.[2] Савезној Републици Југославији је подсећано да је одговорна за безбедност дипломатског, међународног и невладиног хуманитарног особља. Обе стране су позване да сарађују са Међународним кривичним судом за бившу Југославију (МКСЈ) због могућих кршења закона и због потребе да се одговорни за злостављање цивила и намерно уништавање имовине изведу пред лице правде.

Коначно, од генералног секретара је затражено да редовно извештава савет о дешавањима у региону и изјавио је да ће, ако се тренутна резолуција не поштује, бити предузете даље мере за обнављање мира и безбедности.[2]

Резолуцију 1199 је одобрило 14 чланица савета. Кина се уздржала од гласања, наводећи да је сукоб унутрашње питање Савезне Републике Југославије и да она делује у складу са својим правима.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Security Council demands all parties end hostilities and maintain a ceasefire in Kosovo”. United Nations. 23. 9. 1998. 
  2. ^ а б в г Kritsiotis, Dino (2000). „The Kosovo Crisis and Nato's Application of Armed Force Against the Federal Republic of Yugoslavia”. International and Comparative Law Quarterly. Cambridge University Press. 49 (2): 330—359. S2CID 146464767. doi:10.1017/S0020589300064186. 
  3. ^ Lellio, Anna Di (2006). The case for Kosova: passage to independence. Anthem Press. стр. 123. ISBN 978-1-84331-229-1. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]