Пређи на садржај

Резолуција Савета безбедности УН 713

С Википедије, слободне енциклопедије
Резолуција
Савета безбедности
УН 713
Датум25. септембар 1991.
Бр. заседања3.009
КодS/RES/713 (Документ)
Дневни редСоцијалистичка Федеративна Република Југославија
Преглед гласања
За: 15
Против: Нико
Уздржано: Нико
Резултатусвојено
Састав Савета безбедности
Сталне чланице
Изабране чланице

Резолуцијом 713 Савета безбедности Уједињених нација, једногласно усвојена 25. септембра 1991. године, након што је примио предлоге од више држава чланица и похвалио напоре Европске заједнице у региону, Савет је одлучио да, у складу са Поглављем VII, уведе ембарго на оружје Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, с обзиром на избијање борби у земљи. Резолуција 713 била је прва резолуција која се тицала распада Југославије.[1]

У резолуцији, Савет је изразио пуну подршку аранжманима и мерама које су предузеле Европска заједница и Конференција о безбедности и сарадњи у Европи ради консолидације окончања непријатељстава у Југославији, позивајући генералног секретара Хавијера Переза де Куељара, у консултацији са југословенском владом, да помогне у том процесу. Такође је позвао све заинтересоване стране да строго поштују споразуме о прекиду ватре из септембра 1991. и да ступе у преговоре на Конференцији о Југославији и да избегавају било какве радње које би могле повећати тензије у региону.

Констатујући континуирана непријатељства, резолуција је такође увела ембарго на све испоруке оружја и војне опреме Југославији док Савет не одлучи другачије, усвајајући овај аспект резолуције под Поглављем VII јер је сматрао да ситуација представља претњу међународном миру и безбедности. Такође, пошто је Југословенска народна армија била под контролом из главног града Београда, неки сматрају да су друге југословенске земље стављене у подређени положај јер се ратовање наставило. Резолуција би се примењивала на све државе конститутивне које су чиниле Југославију, чак и на њихову независност; међутим, Босна и Херцеговина је оспорила пресуду наводећи да се она примењивала на Југославију само док је постојала, и да стога након независности земаља конститутивних више није имала дејства.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ceulemans, Carl (2005). Reluctant justice: a just-war analysis of the international use of force in the former Yugoslavia (1991–1995). ASP / VUBPRESS Brussels. стр. 41. ISBN 978-90-5487-399-0. 
  2. ^ Bedjaoui, Mohammed (1994). The new world order and the Security Council: testing the legality of its acts. Martinus Nijhoff Publishers. стр. 51. ISBN 978-0-7923-3434-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]