Резолуција Савета безбедности УН 713

Резолуција
Савета безбедности
УН 713
Резолуција; Савета безбедности; УН 713
Датум	25. септембар 1991.
Бр. заседања	3.009
Код	S/RES/713 (Документ)
Дневни ред	Социјалистичка Федеративна Република Југославија
Преглед гласања	За: 15; Против: Нико; Уздржано: Нико
Резултат	усвојено
Састав Савета безбедности
Сталне чланице	Кина; Француска; Уједињено Краљевство; САД; Совјетски Савез;
Изабране чланице	Аустрија; Белгија; Обала Слоноваче; Куба; Еквадор; Индија; Румунија; Јемен; Заир; Зимбабве;

Резолуцијом 713 Савета безбедности Уједињених нација, једногласно усвојена 25. септембра 1991. године, након што је примио предлоге од више држава чланица и похвалио напоре Европске заједнице у региону, Савет је одлучио да, у складу са Поглављем VII, уведе ембарго на оружје Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, с обзиром на избијање борби у земљи. Резолуција 713 била је прва резолуција која се тицала распада Југославије.^[1]

У резолуцији, Савет је изразио пуну подршку аранжманима и мерама које су предузеле Европска заједница и Конференција о безбедности и сарадњи у Европи ради консолидације окончања непријатељстава у Југославији, позивајући генералног секретара Хавијера Переза де Куељара, у консултацији са југословенском владом, да помогне у том процесу. Такође је позвао све заинтересоване стране да строго поштују споразуме о прекиду ватре из септембра 1991. и да ступе у преговоре на Конференцији о Југославији и да избегавају било какве радње које би могле повећати тензије у региону.

Констатујући континуирана непријатељства, резолуција је такође увела ембарго на све испоруке оружја и војне опреме Југославији док Савет не одлучи другачије, усвајајући овај аспект резолуције под Поглављем VII јер је сматрао да ситуација представља претњу међународном миру и безбедности. Такође, пошто је Југословенска народна армија била под контролом из главног града Београда, неки сматрају да су друге југословенске земље стављене у подређени положај јер се ратовање наставило. Резолуција би се примењивала на све државе конститутивне које су чиниле Југославију, чак и на њихову независност; међутим, Босна и Херцеговина је оспорила пресуду наводећи да се она примењивала на Југославију само док је постојала, и да стога након независности земаља конститутивних више није имала дејства.^[2]

Види још

Референце

^ Ceulemans, Carl (2005). Reluctant justice: a just-war analysis of the international use of force in the former Yugoslavia (1991–1995). ASP / VUBPRESS Brussels. стр. 41. ISBN 978-90-5487-399-0.
^ Bedjaoui, Mohammed (1994). The new world order and the Security Council: testing the legality of its acts. Martinus Nijhoff Publishers. стр. 51. ISBN 978-0-7923-3434-7.

Спољашње везе

Радови везани за чланак Резолуција Савета безбедности УН 713 на Викизворнику
Text of the Resolution at undocs.org
How Britons helped Milosevic
Serbian Telecom affaire Milosevic, Hurd, Prodi, Di Stefano, Italian Telekom, Nat West Capital Bank, Kosovo war^{[мртва веза]}
Brendan Simms: "Unfinest Hour: Britain and the Destruction of Bosnia"

[1] Ceulemans, Carl (2005). Reluctant justice: a just-war analysis of the international use of force in the former Yugoslavia (1991–1995). ASP / VUBPRESS Brussels. стр. 41. ISBN 978-90-5487-399-0.

[2] Bedjaoui, Mohammed (1994). The new world order and the Security Council: testing the legality of its acts. Martinus Nijhoff Publishers. стр. 51. ISBN 978-0-7923-3434-7.

[1]

[2]