Резолуција Савета безбедности УН 758
| Резолуција Савета безбедности УН 758 | |
|---|---|
 | |
| Датум | 8. јун 1992 |
| Бр. заседања | 3.083 |
| Код | S/RES/758 (Документ) |
| Дневни ред | Босна и Херцеговина |
Преглед гласања | За: 15 Против: Нико Уздржано: Нико |
| Резултат | усвојено |
| Састав Савета безбедности | |
Сталне чланице | |
Изабране чланице | |
Резолуцијом 758 Савета безбедности Уједињених нација, једногласно усвојеном 8. јуна 1992. године, након потврђивања резолуција 713 (1991), 721 (1991), 724 (1991), 727 (1992), 740 (1992), 743 (1992), 749 (1992), 752 (1992) и 757 (1992), Савет је, у складу са извештајем генералног секретара Бутроса Бутроса-Галија, одлучио да прошири мандат и снагу Заштитних снага Уједињених нација (УНПРОФОР) у бившој Југославији.
Савет је овластио генералног секретара да распореди војне посматраче и друго особље, али да затражи дозволу од савета како би пошаљао додатно особље у заштитне снаге након што се испуне неопходни услови за Снаге, укључујући прекид ватре. Такође је осудио све стране одговорне за кршење прекида ватре, позивајући их да се придржавају горе поменутог прекида ватре.
Коначно, резолуција је позвала све стране да гарантују безбедност хуманитарних радника и испоруку помоћи Сарајеву и другим подручјима у Босни и Херцеговини. Стране се нису сложиле са овим предлогом, па је Резолуција 770 донета у складу са Поглављем VII Повеље Уједињених нација, захтевајући олакшавање безбедне испоруке хуманитарне помоћи, те је стога била правно обавезујућа.[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Schweigman, David (2001). The authority of the Security Council under Chapter VII of the UN Charter: legal limits and the role of the International Court of Justice. Martinus Nijhoff Publishers. стр. 100. ISBN 978-90-411-1641-3.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Радови везани за чланак Резолуција Савета безбедности УН 758 на Викизворнику- Text of the Resolution at undocs.org
