Пређи на садржај

Резолуција Савета безбедности УН 770

С Википедије, слободне енциклопедије
Резолуција
Савета безбедности
УН 770
Сарајево
Датум13. август 1992.
Бр. заседања3.106
КодS/RES/770 (Документ)
Дневни редБосна и Херцеговина
Преглед гласања
За: 12
Против: Нико
Уздржано: 3
Резултатусвојено
Састав Савета безбедности
Сталне чланице
Изабране чланице

Резолуцијом 770 Савета безбедности Уједињених нација, усвојеном 13. августа 1992. године, након потврђивања претходних резолуција о тој теми, укључујући 743 (1992), 749 (1992), 761 (1992) и 764 (1992), Савет је признао хуманитарну ситуацију у Сарајеву и другим подручјима у Босни и Херцеговини.

Након што је утврђено да ситуација представља претњу међународном миру и безбедности, резолуција је требало да буде усвојена у складу са Поглављем VII Повеље Уједињених нација, прва резолуција која се позива на Поглавље VII у случају бивше Југославије.[1][2] Савет је захтевао да све стране и други заинтересовани у Босни и Херцеговини одмах прекину борбе, позивајући на неометан и континуиран приступ свим логорима, затворима и притворским центрима за Међународни комитет Црвеног крста. Такође је позвао државе чланице, национално или путем међународних агенција, да олакшају испоруку хуманитарне помоћи Сарајеву и другим подручјима у Босни и Херцеговини, додатно захтевајући од њих да извештавају генералног секретара Бутроса Бутроса-Галија о предузетим мерама.

У резолуцији се тражи од генералног секретара да прати ситуацију како би размотрио могуће нове мере за обезбеђивање несметане испоруке хуманитарне помоћи, захтевајући од свих страна да гарантују безбедност радника Уједињених нација и других хуманитарних радника у земљи.

Резолуција 770 је усвојена са дванаест гласова против, уз три уздржана гласа од Кине, Индије и Зимбабвеа.[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Malanczuk, Peter; Akehurst, Michael Barton (1997). Akehurst's modern introduction to international law (7th изд.). Routledge. стр. 411. ISBN 978-0-415-11120-1. 
  2. ^ Sarooshi, Danesh (2000). The United Nations and the development of collective security: the delegation by the UN Security Council of its chapter VII powers. Oxford University Press. стр. 217—218. ISBN 978-0-19-829934-9. 
  3. ^ Shrivastava, B. K.; Agarwal, Manmohan (2003). „Politics of intervention in the Bosnia-Herzegovina conflict”. International Studies. Sage Publications. 40 (1): 69—84. S2CID 154003985. doi:10.1177/002088170304000104. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]