Пређи на садржај

Резолуција Савета безбедности УН 827

С Википедије, слободне енциклопедије
Резолуција
Савета безбедности
УН 827
Међународни кривични суд за бившу Југославију
Датум25. мај 1993.
Бр. заседања3,217
КодS/RES/827 (Документ)
Дневни редТрибунал (бивша Југославија)
Преглед гласања
За: 15
Против: Нико
Уздржано: Нико
Резултатусвојено
Састав Савета безбедности
Сталне чланице
Изабране чланице

Резолуција 827 Савета безбедности Уједињених нација, једногласно усвојена 25. маја 1993, након потврђивања Резолуције 713 (1991) и свих наредних резолуција о теми бивше Југославије, одобрила је извештај S/25704 генералног секретара Бутроса Бутроса-Галија, са Статутом Међународног суда као анексом, којим се оснива Међународни кривични суд за бившу Југославију (МКТЈ).[1]

И даље узнемирена кршењима међународног хуманитарног права у бившој Југославији, а посебно у Босни и Херцеговини, укључујући масовна убиства, систематско притварање и силовање жена и етничко чишћење, резолуција је утврдила да ситуација и даље представља претњу међународном миру и безбедности, додатно објављујући своју намеру да оконча такве злочине и да жртве задовољи правду.[2] Савет је одлучио да ће оснивање трибунала и кривично гоњење одговорних лица решити таква кршења, потврђујући своју одлуку у Резолуцији 808 (1993).

Поступајући у складу са Поглављем VII Повеље Уједињених нација, савет је основао Међународни кривични трибунал за бившу Југославију за злочине почињене на територији бивше Југославије између 1. јануара 1991. и датума који ће одредити Савет након обнављања мира у региону. До именовања тужиоца, доказе ће наставити да прикупља Комисија стручњака основана Резолуцијом 780 (1992).

Савет је затим затражио од генералног секретара да судијама у трибуналу достави сугестије примљене од земаља у вези са правилима поступка и доказа из члана 15 Статута Међународног суда. Такође је одлучено да ће све државе чланице сарађивати са МКСЈ и његовим органима у складу са Статутом Међународног суда. Истовремено, позван је допринос држава, међувладиних и невладиних организација трибуналу.

У резолуцији је одлучено да одређивање седишта Међународног суда зависи од закључивања одговарајућих аранжмана између Уједињених нација и Холандије, уз напомену да се може сести и на другом месту ако се то сматра неопходним и да рад трибунала неће утицати на право жртава на надокнаду штете. Коначно, затражено је да Бутрос Бутрос-Гали одмах спроведе важећу резолуцију и направи аранжмане за ефикасно функционисање суда.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Martínez, Magdalena M. Martín (1996). National sovereignty and international organizations. Martinus Nijhoff Publishers. стр. 279. ISBN 978-90-411-0200-3. 
  2. ^ Cryer, Robert (2007). An introduction to international criminal law and procedureСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Cambridge University Press. стр. 103. ISBN 978-0-521-87609-4. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]