Резолуција Савета безбедности УН 827
| Резолуција Савета безбедности УН 827 | |
|---|---|
 Међународни кривични суд за бившу Југославију | |
| Датум | 25. мај 1993. |
| Бр. заседања | 3,217 |
| Код | S/RES/827 (Документ) |
| Дневни ред | Трибунал (бивша Југославија) |
Преглед гласања | За: 15 Против: Нико Уздржано: Нико |
| Резултат | усвојено |
| Састав Савета безбедности | |
Сталне чланице | |
Изабране чланице | |
Резолуција 827 Савета безбедности Уједињених нација, једногласно усвојена 25. маја 1993, након потврђивања Резолуције 713 (1991) и свих наредних резолуција о теми бивше Југославије, одобрила је извештај S/25704 генералног секретара Бутроса Бутроса-Галија, са Статутом Међународног суда као анексом, којим се оснива Међународни кривични суд за бившу Југославију (МКТЈ).[1]
И даље узнемирена кршењима међународног хуманитарног права у бившој Југославији, а посебно у Босни и Херцеговини, укључујући масовна убиства, систематско притварање и силовање жена и етничко чишћење, резолуција је утврдила да ситуација и даље представља претњу међународном миру и безбедности, додатно објављујући своју намеру да оконча такве злочине и да жртве задовољи правду.[2] Савет је одлучио да ће оснивање трибунала и кривично гоњење одговорних лица решити таква кршења, потврђујући своју одлуку у Резолуцији 808 (1993).
Поступајући у складу са Поглављем VII Повеље Уједињених нација, савет је основао Међународни кривични трибунал за бившу Југославију за злочине почињене на територији бивше Југославије између 1. јануара 1991. и датума који ће одредити Савет након обнављања мира у региону. До именовања тужиоца, доказе ће наставити да прикупља Комисија стручњака основана Резолуцијом 780 (1992).
Савет је затим затражио од генералног секретара да судијама у трибуналу достави сугестије примљене од земаља у вези са правилима поступка и доказа из члана 15 Статута Међународног суда. Такође је одлучено да ће све државе чланице сарађивати са МКСЈ и његовим органима у складу са Статутом Међународног суда. Истовремено, позван је допринос држава, међувладиних и невладиних организација трибуналу.
У резолуцији је одлучено да одређивање седишта Међународног суда зависи од закључивања одговарајућих аранжмана између Уједињених нација и Холандије, уз напомену да се може сести и на другом месту ако се то сматра неопходним и да рад трибунала неће утицати на право жртава на надокнаду штете. Коначно, затражено је да Бутрос Бутрос-Гали одмах спроведе важећу резолуцију и направи аранжмане за ефикасно функционисање суда.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Martínez, Magdalena M. Martín (1996). National sovereignty and international organizations. Martinus Nijhoff Publishers. стр. 279. ISBN 978-90-411-0200-3.
- ^ Cryer, Robert (2007). An introduction to international criminal law and procedure
. Cambridge University Press. стр. 103. ISBN 978-0-521-87609-4.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Радови везани за чланак Резолуција Савета безбедности УН 827 на Викизворнику- Text of the Resolution at undocs.org
