Пређи на садржај

Резолуција Савета безбедности УН 871

С Википедије, слободне енциклопедије
Резолуција
Савета безбедности
УН 871
Датум4. октобар 1993.
Бр. заседања3,286
КодS/RES/871 (Документ)
Дневни редбивша Југославија
Преглед гласања
За: 15
Против: Нико
Уздржано: Нико
Резултатусвојено
Састав Савета безбедности
Сталне чланице
Изабране чланице

Резолуција 871 Савета безбедности Уједињених нација, једногласно усвојена 4. октобра 1993, након потврђивања резолуција 713 (1992) и 743 (1992) и накнадних резолуција које се односе на ситуацију у бившој Југославији и Заштитне снаге Уједињених нација (УНПРОФОР), Савет је изразио забринутост због тога што мировни план Уједињених нација за Хрватску, посебно Резолуција 769 (1992), није спроведен и наставио је са разматрањем мировног плана и продужавањем мандата УНПРОФОР-а до 31. марта 1994.[1]

Савет је поновио своју одлучност да осигура безбедност и сигурност УНПРОФОР-а и његову слободу кретања у Хрватској и Босни и Херцеговини. Поступајући у складу са Поглављем VII Повеље Уједињених нација, Савет је усвојио препоруку генералног секретара Бутроса Бутроса-Галија о успостављању три подређене команде у оквиру УНПРОФОР-а:[2]

(а) УНПРОФОР (Хрватска);
(б) УНПРОФОР (Босна и Херцеговина);
(ц) УНПРОФОР (Македонија).

Наглашен је значај мировног плана за Хрватску, уз изјаву да би непоштовање резолуција Савета безбедности имало озбиљне последице. Војни напади у Босни и Херцеговини и Хрватској су осуђени. Такође је позвано на прекид ватре између хрватске и српске стране у заштићеним зонама Уједињених нација, уз посредовање Међународне конференције о бившој Југославији. Савет је изјавио да је важно да се поверење изгради обнављањем снабдевања електричном енергијом и водом, као и поновним отварањем железничких и аутопутских саобраћајница.

Резолуција је даље овластила употребу силе од стране УНПРОФОР-а који делује у самоодбрани ради осигурања своје безбедности и слободе кретања, одлучујући да се преиспита продужење блиске ваздушне подршке мировним снагама.[3] Од генералног секретара је затражено да у року од два месеца извести Савет безбедности о напретку у спровођењу мировног плана Уједињених нација за Хрватску и спровођењу мандата УНПРОФОР-а.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Woodward, Susan L. (1995). Balkan tragedy: chaos and dissolution after the Cold WarНеопходна слободна регистрација. Brookings Institution Press. стр. 417. ISBN 978-0-8157-9513-1. 
  2. ^ Takamaa, Kari; Koskenniemi, Martti (2000). The Finnish Yearbook of International Law 1998. Martinus Nijhoff Publishers. стр. 386. ISBN 978-90-411-1434-1. 
  3. ^ Katayanagi, Mari (2002). Human rights functions of United Nations peacekeeping operations. Martinus Nijhoff Publishers. стр. 220. ISBN 978-90-411-1910-0. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]