Пређи на садржај

Резолуција Савета безбедности УН 998

С Википедије, слободне енциклопедије
Резолуција
Савета безбедности
УН 998
Датум16. јун 1995.
Бр. заседања3,543
КодS/RES/998 (Документ)
Дневни редБосна и Херцеговина
Преглед гласања
За: 13
Против: Нико
Уздржано: 2
Резултатусвојено
Састав Савета безбедности
Сталне чланице
Изабране чланице

Резолуцијом 998 Савета безбедности Уједињених нација, усвојеном 16. јуна 1995, након потврђивања свих резолуција о сукобима у бившој Југославији, посебно Резолуције 982 (1994), Савет је основао снаге за брзо реаговање од до 12.500 људи у оквиру Заштитних снага Уједињених нација (УНПРОФОР) у Босни и Херцеговини након напада на њу и свеукупног погоршања ситуације.[1]

Писмо примљено од генералног секретара Бутроса Бутроса-Галија 9. јуна 1995. садржало је предлоге Француске, Холандије и Уједињеног Краљевства за јачање УНПРОФОР-а стварањем снага за брзо реаговање у оквиру њих. Снаге за брзо реаговање би чиниле саставни део постојеће мировне операције и УНПРОФОР би остао непристрасан.[2] Савет је био забринут због континуираног оружаног непријатељства у Босни и Херцеговини и због тога што није договорен даљи прекид ватре. Напади на УНПРОФОР и цивиле од стране снага босанских Срба су осуђени.

Поступајући у складу са Поглављем VII Повеље Уједињених нација, Савет је захтевао да снаге босанских Срба ослободе све притворене припаднике УНПРОФОР-а и да све стране поштују безбедност УНПРОФОР-а. Сукоб се не би решио војним средствима и преговори су морали да почну, понављајући да страна босанских Срба прихвата мировни план Контакт групе као полазну тачку. Захтеван је потпуни прекид ватре, прекид непријатељстава и несметан приступ хуманитарним организацијама, посебно безбедним зонама и Сарајеву. Резолуција је позвала стране да поштују безбедност цивила и статус безбедних зона.

Тада је одлучено да се повећа број припадника УНПРОФОР-а за додатних 12.500 људи, што је повећање од преко 50%, како је предвиђено у писму генералног секретара.[1] Свака даља промена треба да узме у обзир безбедност снага и смањи опасност којој су биле изложене.

Кина и Русија су се уздржале од гласања о Резолуцији 998 након што су изразиле забринутост да УНПРОФОР треба да остане искључиво мировне снаге, што су одобриле и остале чланице савета.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Fenton, Neil (2004). Understanding the UN Security Council: coercion or consent?. Ashgate Publishing, Ltd. стр. 172. ISBN 978-0-7546-4092-9. 
  2. ^ Burg, Steven L.; Shoup, Paul (1999). The war in Bosnia-Herzegovina: ethnic conflict and international interventionНеопходна слободна регистрација. M.E. Sharpe. стр. 461. ISBN 978-1-56324-308-0. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]